Trka za imunizacijom od koronavirusa već je počela. Prve doze su podeljene, proizvođači hvale svoje vakcine i apliciraju za hitno odobrenje. Aktivisti za ljudska prava upozoravaju da su bogate zemlje već razgrabile vakcine, a zavisno od ekonomske situacije ili političke ideologije, države se dvoume između kineske, ruske ili američke.
Pročitajte još:
Američka kompanija Fajzer i nemački Bajontek prvi su na listi Evropske unije koja je naručila vakcine i do kraja iduće godine obezbedila dve milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – a EU će, bez Velike Britanije, imati oko 450 miliona stanovnika.
Velika Britanija je postala prva zapadna zemlja koja je odobrila primenu Fajzerove vakcine koja je na kliničkim testiranjima bila efikasna 95 odsto i početkom sedmice već je počela sa vakcinacijom najranjivijih kategorija.
Dok se očekuje da će SAD narednih dana odobriti Fajzerovu vakcinu, Evropska agencija za lekove odbila je zahtev nemačke farmaceutske kompanije Biontek i američkog partnera Fajzer za uslovno odobravanje vakcine protiv koronavirusa i saopštila da će mišljenje o vakcini dati na sastanku 29. decembra.
Kanadske vlasti takođe su odobrile Fajzerovu vakcinu, a prema nekim procenama Kanada je kupila više doza po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje, dovoljno da se svaki Kanađanin vakciniše pet puta. Meksiko je najavio da će idućeg meseca krenuti sa vakcinacijom svog stanovništva ovom vakcinom.
Dve kompanije predale su i srpskoj Agenciji za lekove dokumentaciju za vakcinu protiv koronavirusa pa se očekuje da će prve doze i kod nas stići, naredne godine.
Američka kompanija Moderna razvila je vakcinu koja je isto tako prilično efikasna i čija će prva tura otići iskljućivo u SAD, dok će Evropa i ostatak sveta dobiti doze ove vakcine tek u drugoj polovini 2021. godine.
Problem i sa Fajzerovom i sa Moderninom vakcinom je što moraju da se čuvaju na izuzetno niskim temperaturama. Fajzer na oko -70 stepeni Celzijusa, a s Modernom je, čini se, situacija malo bolja, jer njena vakcina navodno traje do šest meseci na minus 20 stepeni, 30 dana u prosečnom frižideru i 12 sati na sobnoj temperaturi.
Ipak…
“Nigde na planeti ne postoji logistički kapacitet za distribuciju vakcina na ovoj temperaturi i zapremini bez ogromnih ulaganja“, kaže Tobi Piters, profesor Univerziteta u Birmingemu.
Zbog toga su ove vakcine prilično skupe za proizvodnju – primera radi, SAD će plaćati Fajzerovu vakcinu 17 dolara po dozi (a i Fajzerova i Modernina vakcina zahtevaju dve doze), što ih čini bukvalno nedostupnom siromašnim zemljama.
Očekuje se da će Fajzer i Bajontek do kraja 2020. proizvesti 50 miliona doza, a do kraja 2021. 1,3 milijarde doza. Kako je jednom čoveku potrebno dve doze vakcine, ako sve protekne kako treba, 650 miliona ljudi biće vakcinisano do kraja 2021.
Univerzitet Oksford i kompanija AstraZeneka rade na razvoju svoje vakcine protiv korone koja bi bila povoljnija jer se proizvodi na drugačiji način od Fajzerove i Modernine i može da se čuva u „normalnim“ laboratorijskim uslovima, ali je zbog problema sa volonterima, oduševljenje ovom vakcinom malo splasnulo, što ipak nije sprečilo evropske zemlje pre svih da naruče svoje doze vakcine.
Britansku vakcinu će dobiti i Srbija, ali i druge siromašne zemlje, jer je AstraZeneca obećala da će isporučiti stotine miliona doza zemljama sa niskim i srednjim prihodima i da će vakcinu dostavljati na neprofitnoj osnovi tim zemljama u kontinuitetu.
Rusija je još u avgustu prva registrovala svoju Sputnjik V vakcinu i već uveliko vakciniše svoju populaciju. Srbija je takođe zainteresovana za rusku vakcinu, dok je mađarski premijer Viktor Orban već naručio prve doze vakcine.
Za rusku vakcinu koja je, naveo je ruski predsednik Vladimir Putin, više od 95 odsto efikasna, zainteresovani su Brazil, Egipat, Indija, Meksiko, Venecuela.
Dan nakon Fajzera, u Srbiju je stiglo 20 doza ruske vakcine Sputnjik V za laboratorijsku analizu.
„BIA ih je prosledila tamo i naši stručnjaci imaju vremena da narednih dana i nedelja to ispitaju i kažu da li možemo to da prihvatimo ili ne“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, koji je ranije najavio da će država „dati sve od sebe da pokuša da nabavi vakcine do kraja ove godine, 500.000, milion doza…“ ne preciziravši iz koje zemlje. Te vakcine bi trebalo da budu besplatne za građane.
Kina već uveliko vakciniše svoje stanovništvo svojim vakcinama i tvrdi da je i njihova vakcine koje razvijaju Sinovak, Sinofarm i još nekoliko kompanija, isto tako efikasna kao i zapadnjačke vakcine.
Ujedinjeni Arapski Emirati već su odobrili upotrebu kineske vakcine, a i srpski predsednik Aleksandar Vučić je izrazio interesovanje za istu. Turska je takođe potpisala ugovor sa kineskom famaceutskom kompanijom Sinovak Biotek o kupovini 50 miliona doza vakcine protiv koronavirusa, koja je trenutno u trećoj fazi ispitivanja.
Indija razmatra upotrebu tri vakcine protiv korone, uključujući Fajzerovu, ali i dve vakcine koje proizvode lokalne firme – Barat Biotek i Indijski institut za vakcine.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare