3
Aktivisti i eksperti upozoravaju da lokalni zvaničnici u više evropskih zemalja gde živi značajna populacija Roma koriste pandemiju koronavirusa da maltretiraju ovu večito maltretiranu manjinsku grupu.
Pročitajte još:
Sa naletom korone Romi u Bugarskoj posipani su i polivani pesticidima. U Slovačkoj, vojska je samo u njihovim selima testirala na kovid. A širom centralne i istočne Evrope pojavljivali su se izveštaji o prekomernoj sili koju je policija upotrebljavala kako bi izolovali Rome u karantin.
Aktivisti, borci za ljudska prava i eksperti kažu da su lokalni zvaničnici u nekoliko evropskih zemalja sa velikom romskom populacijom nezaonito targetirali ovu najveću evropsku manjinu koja je vekovima žrtva teške diskriminacije. Sa novim talasom korone, stručnjaci strahuju da će se represije vratiti… sa osvetom.
Da situacija bude još gora, aktivisti kažu da takva diskriminacija ne izaziva protivljenje drugih Evropljana a Romi nerado pričaju o njoj iz straha od posledica.
Jednog popodneva, 48-godišnja Azime Ali Topču rekla je da je policija celo njeno naselje u Burgasu, bugarskom gradu na obali Crnog mora, uterala u karantin što je njenu porodicu „veoma rastužilo“.
„Bilo je teško. Baš teško. Mojoj porodici je bilo teško da ide da radi – moj muž i sin su morali da odu, popune formulare kako bi mogli da prođu kroz policijske punktove“, ispričala je ona AP-u dok se njeno troje unučića igra u blizini uredno složenih drva.
Ali Topču, koja živi u jednospratnoj kući od cigle, pored sina i snaje nije htela više da priča. Ulice njihovog naselja bile su isprskane dezinfekcionim sredstvima. Istina, ne iz vazduha. Topču ipak smatra da je dezinfekcija bilo „nešto što je trebalo uraditi“.
Ali druga romska naselja u Bugarskoj bila su iz vazduha – avionima i helikopterima -polivena sa hiljade litara pesticida, kažu lokalni zvaničnici i romski aktivisti u Bugarskoj.
„To je tako očigledno bio rasistički postupak jer se dogodio samo u romskim zajednicama“, rekao je Radoslov Stojanov iz bugarskog Helsinškog komiteta. „Šira poruka koja je bila poslata je da su Romi opasni“, dodao je on.
Romi su potomci plemena sa severa Indije i zbog viševekovnih progona i marginalizacije su među najsiromašnijim i najneobrazovanijim narodima Evrope. Pežorativno nazivani „cigani“, mnogi žive u svojim naseljima gde neretko nemaju pristup struji, čistoj vodi, zdravstvenoj zaštiti. Mnogi su diskriminisani prilikom pronalaženja posla, dobijanja medicinske nege i žive kraće od drugih „ne-Roma“.
Nehumane mere koje su primenjivane nad romskim zajednicama čak iako u njihovim zajednicama nikada nije prijavljen veći klaster zaraženih samo su dokaz da su neke vlade iskoristile pandemiju kao izgovor za represivne taktike.
Mnoge evropske zemlje ne prate slučajeve korone među Romima ali su slovački zvaničnici krajem leta prijavili da je u romskim naseljima bilo 179 slučajeva korone na populaciji od preko 500.000.
U maju, dvoje UN zaštitnika ljudskih prava poslalo je otvoreno pismo bugarskoj vladi zahtevajući od njih da prekinu svoje anti korona policijske operacije nad Romima i da zaustave „govor mržnje“ nakon štpo je jedan nacionalistički političar romske zajednice nazvao „gnezdima infekcije“.
Zvaničnici u drugim evropskim zemljama takođe su targetirali Rome. Gradonačelnik jednog grada na severu Moldavije optužio ih je za širenje virusa, dok je ukrajinski službenik u Ivano-Frankvistu pozvao policiju da istera Rome iz grada.
Ovi slučajevi nisu ograničeni samo na istočnu Evropu. Gradonačelnik grada u blizini Pariza pozvao je stanovnike da kontktiraju vlasti „čim vide romska kola“.
U nedavno objavljenom izveštaju, Evropski centar za prava roma dokumentovao je 20 slučajeva prekomerne policijske sile nad Romima u pet zemalja – što je, kažu oni, neuobičajeno visok broj.
Na jednom snimku koji je kružio društvenim mrežama vidi se rumunski policajac kako kolenom pritiska čoveka sa lisicama posle hapšenja nekoliko ljudi zbog kršenja epidemioloških mera. Na drugom kraju zemlje, policija je koritila suzavac i biber sprej kako bi rasterali grupu Roma, među kojima je i bilo dece, koji su se tokom policijskog časa popeli na krov stambene zgrade.
Slovačke vlasti istražuju optužbe protiv policajca koji je, navodno, tukao petoro romske dece i pretio im da će ih ubiti ako ih ponovo uhvati kako se igraju ispred naselja i tako prekrše policijski čas koji je bio na snazi u celoj zemlji.
„Neprihvatljivo je da policija primenjuje silu nad decom“, rekla je Marija Patakjova, slovački ombudman za ljudska prava. „Čak ni pandemija nije razlog za tako neproporcionalne policijske metode“, dodala je ona.
Prošlog meseca njena kancelarija je utvrdila da su karantini u koje su bila stavljena tri romska naselja prekršile njihovo pravo na slobodu kretanja, ali su lokalni šerifi te optužbe odbacili kao neosnovane.
Brojni romski aktivisti i mnogi drugi izrazili su zabrinutost kada su slovački vojnici pozvani da testiraju Rome na koronu i kada su primećeni kako naoružani automatskim puškama patroliraju selima.
Jutar Jando, koji takođe radi za kancelariju ombudsmana, kaže da vlada, osim pored pokazivanja sile, nije uspela da istinski pomogne u borbi protiv koronavirusa. Primera radi, ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženim i koji su želeli da ostanu u ustanovama za izolaciju koje kontroliše država morali su da plate 13 evra dnevno za hranu, što je suma koju mnogi u romskim zajednicama ne mogu da skupe.
Vlasti su takođe bez razmišljanja zatvarale celokupne romske zajednice čak i kada je jako malo njih zapravo bilo zaraženo.
Petar Lazarov, portparol slovačkog ministarstva unutrašnjih poslova kaže da su sve akcije bile u skladu sa zakonima zemlje.
U Bugarskoj, vlasti su koristile termo dronove kako bi merili temperaturu celokupnoj romskoj populaciji jednog kvarta izazvavši tako optužbe da su ih zapravo nezakonito nadgledali.
„Ovo se ne bi dogodilo u belom predgrađu gde živi srednja klasa i ne bi smelo da se dogodi ni Romima“, rekao je Džonatan Li iz Evroskog centra za romska prava.
Krasimir Brumbarov, Rom, inače zdravstveni radnik u Bugrasu gde su termalni dronovi korišćeni kaže da je ljude razbesnelo konstantno prisustvo policije u naselju.
Kao i u Slovačkoj, Li kaže da bugarske vlasti nisu mnogo toga uradile kako bi pomogli Romima da se zaštite od virusa, podsetivši da je na vrhuncu epidemije u aprilu oko 500 Roma u Carevu bilo 10 dana bez vode.
Ognjen Isaev, romski aktivista iz Sofije kaže da brine da bi tako diskriminišuće mere mogle ponovo da se primenjuju sa pogoršanjem pandemije jer lokalne vlasti koje su ih primenjivale nisu morale da se nose ni sa kakvim kritikama.
„Sledeći put bi moglo da bude mnogo gore“, sumoran je Isaev.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
