Koliko je blizu Iran u stvaranju nuklearne bombe i zašto niko ne može da ih zaustavi

Teheran tvrdi da ne planira da „obogati“ svoj nuklearni program, već tvrdi da on postoji samo u civilne svrhe. Američke obaveštajne službe su procenile da Iran „trenutno ne preduzima ključne aktivnosti povodom razvoja nuklearnog oružja“, ali to nije cela priča.

Naime, Iran pojačava svoju proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma, koji je potreban za atomsku bombu, u podzemnoj fabrici Fordou. Od 2019. do februara ove godine, Iran je povećao količine obogaćenog uranijuma sa 997 kg na 5.525 kg. Ove podatke primetili su inspektori Ujedinjenih nacija u februarskom izveštaju, u kojem se upozorava na novu opremu i proširenje u Fordou, bivšoj bazi Islamske revolucionarne garde koja se nalazi 30 kilometara severoistočno od grada Koma.

„Iran je na pragu nuklearnog oružja i može brzo da napravi bombu. Ako Teheran odluči da razvije nuklearni arsenal, može proizvesti dovoljno uranijuma za oružje za manje od nedelju dana. Izrada bombe bi verovatno trajala šest meseci do godinu dana – ali taj proces će se odvijati na tajnim, neprijavljenim lokacijama, što će otežati otkrivanje i praćenje“, rekla je Kelsi Devenport, direktorka za politiku u Asocijaciji za kontrolu naoružanja.

Nuklearni sporazum

Iranski nuklearni sporazum potpisan je 2015. i ponudio je Iranu oslobađanje od zapadnih sankcija u zamenu za ograničavanje međunarodnog nadzora nad njegovim nuklearnim programom. Strane u sporazumu bile su Velika Britanija, EU, SAD, Kina i Rusija.

Donald Tramp, koji je tad vodio kampanju protiv Baraka Obame, nazvao je to „najgorim dogovorom ikad“. Uprkos molbama svojih zapadnih saveznika, predsednik Tramp je 2018. godine povukao SAD iz pomenutog sporazuma i obnovio sankcije Vašingtona Teheranu.

Na početku predsedničkog mandata Džozefa Bajdena postojao je napor da se sporazum oživi, ali on je propao pred iranskim otporom i nedostatkom političke volje u SAD.

Prema sporazumu, Iran je pristao na stroga ograničenja prema kojima se obavezao da ne može da napravi dovoljno obogaćenog uranijuma da bi proizveo bombu. Broj obogaćenog uranijuma i dalje je znatno ispod nivoa, ali se povećava.

Inspektori UN nisu mogli da pristupe nekim ključnim objektima u nuklearnom programu, a Iran je pre nekoliko dana zabranio njihovu posetu na osnovu „bezbednosnih razloga“ zbog mogućeg izraelskog napada.

Iransko naoružanje

„Suština je da je iranski nuklearni program dramatično napredovao i s daleko manje međunarodnog nadzora nego u bilo kom trenutku u istoriji od povlačenja SAD iz sporazuma“, rekao je Džulijen Barns-Dejsi iz Evropskog saveta za spoljne odnose.

„Danas su zapravo svi slepi. Za manje od godinu dana, svet bi mogao da se bori s nuklearnim Iranom“, rekao je Urban Koningem iz istraživačkog centra Kraljevskog instituta ujedinjenih službi za odbranu.

Pet godina nakon povlačenja sporazuma i tri godine nakon što propali Bajdenovi napori da ponovo pregovara, još uvek nema nove metodologije oko pregovora s Iranom.

Šta sprečava Iran da napravi nuklearnu bombu?

Teheran računa da će više dobiti u smislu ublažavanja sankcija i pretnji bombom nego što će stvarno dobiti ako je napravi. Iranski zvaničnici sugerišu da imaju sposobnost i mogućnost da naprave bombu ukoliko to na kraju odluče.

Naoružavanje bi bilo opasno. Daleko bolje od toga je imati status „nuklearne sile“, smatraju analitičari. Međutim, ukoliko Izrael uzvrati Teheran bi mogao da odluči da mu je bomba potrebna za sopstvenu bezbednost.

„Iran će platiti visoku cenu za razvoj nuklearnog oružja, tako da tu odluku neće doneti olako. Eskalacija tenzija između Izraela i Irana povećava rizik da Teheran utvrdi da je nuklearno oružje neophodno za njegovu bezbednost, posebno ako Izrael odgovori na napad iz 13. aprila“, rekla je Devenport.

„Prema obaveštajnim podacima, Iran trenutno ne želi da koristi oružje, ali to bi moglo lako da se promeni. Iran bi mogao da odluči da je ipak nuklearno oružje ono što mu je potrebno u kontekstu agresivnijeg Izraela i potencijalnog povratka Donalda Tramp na vlast“, kaže Barns-Dejsi.

Putin i Tramp

Mogućnost da Tramp pobedi na američkim izborima u novembru nije jedini faktor koji postoji u komplikovanoj geopolitičkoj slici koja uključuje i Rusiju.

Ruski lider Vladimir Putin produbio je ruske veze s Iranom otkako je njegova invazija na Ukrajinu učinila Moskvu međunarodnom parijom, što rizikuje da ohrabri Teheran. Iranski predsednik Ebrahim Raisi rekao je Putinu da su napadi Teherana na Izrael ograničeni i da Islamska republika nije zainteresovana za eskalaciju.

„Izgledi da se neka vrsta ujedinjene međunarodne koalicije, uključujući Rusiju i Kinu, okupe kako bi pritisli Iran po nuklearnom pitanju u ovoj fazi poprilično ne postoje“, ocenio je Barns-Dejsi.

Može li Zapad da zaustavi Iran?

Zapadni uticaj nije na zavidnom nivou i šanse da sporazum oživi su male ili nepostojeće.

„Prošlo je vreme kada su Sjedinjene Države mogle da stave dogovor na sto i da stabilizuju nuklearnu krizu i spreče dalju eskalaciju“, smatra Devenport.

Nije bilo političke volje da se ublaže sankcije sa Teheranom, kaže Barns-Dejsi.

„U ovom trenutku to izgleda nemoguće s obzirom na unutrašnju politiku SAD i predstojeće izbore“, zaključuje.

BONUS VIDEO Hoće li Izrael odgovoriti Iranu? “Netanyahu je zaigrao krajnje rizičnu igru”