U martu je jedan ruski proizvođač oružja pozvao izaslanstvo Iranaca u obilazak svojih fabrika oružja. Bilo je tu 17 gostiju koji su počašćeni ručkovima i kulturnim predstavama, a poslednjeg dana obišli su fabriku koja proizvodi stvari koje su već dugo na popisu želja Teherana - napredne ruske protivvazdušne odbrambene sisteme za obaranje neprijateljskih aviona.
Fabrika NPP Start u Jekaterinburgu je pod američkim sankcijama zbog podupiranja ruskog rata protiv Ukrajine. Među njihovim proizvodima su mobilni lanseri i druge komponente za protivvazdušne sisteme, uključujući moćni ruski S-400, za koji vojni analitičari procenjuju da može da otkrije i uništi „stelt“ borbene avione na kojima lete piloti Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, prenosi Jutarnji list.
U procurelom ruskom dokumentu, koji je deo ukradenih iranskih imejlova koje je u februaru objavila jedna hakerska grupa, poseta je opisana kao obilaženje i pregledanje „izloga“ sa naučnim i tehničkim potencijalom i proizvodnim sposobnostima koje bi Rusija mogla da ponudi Iranu. Ipak, nije poznato je li poseta dovela do direktne kupovine, ali je simboličan za ono što obaveštajni zvaničnici nazivaju produbljivanjem strateškog partnerstva između Moskve i Teherana u dve godine od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu.
Iran je otvorio opasno novo poglavlje u svojim odnosima s Rusijom 2022. godine pristankom na isporuku hiljade borbenih bespilotnih letelica i projektila kao pomoć Moskvi u ratu protiv Ukrajine. Ti ojačani odnosi sada pridonose učvršćivanju sporazuma između Moskve i Teherana, uključujući obećanje Kremlja da će snabdevati svog saveznika naprednim borbenim avionima i tehnologijom protivvazdušne odbrane, resursima koji bi mogli da pomognu Teheranu da ojača svoju odbranu od bilo kojeg budućeg vazdušnog napada Izraela ili Sjedinjenih Država, kako procenjuju evropski i bliskoistočni obaveštajni zvaničnici i stručnjaci za naoružanje, od kojih su neki pod uslovom anonimnosti govorili i za Vašington post.
Nije poznato koliko je sistema isporučeno i raspoređeno, ali ruska tehnologija bi mogla da pretvori Iran u mnogo strašnijeg protivnika, s poboljšanom sposobnošću obaranja aviona i projektila, tvrde zvaničnici i stručnjaci.
Ugovori o oružju, čiji neki detalji nisu objavljeni, deo su šire saradnje koja uključuje proizvodnju vojnih bespilotnih letelica u Rusiji, deljenje tehnologije protiv ometanja te procene oružja raspoređenog protiv snaga u Ukrajini koje je opremio NATO u stvarnom vremenu, rekli su obaveštajni zvaničnici i stručnjaci za naoružanje. Saradnja donosi značajne koristi za obe zemlje, uz podizanje statusa Irana sa nivoa mlađeg saveznika do strateškog partnera.
„To više nije dinamika odnosa pokrovitelj-klijent, gde Rusija ima svu moć“, kaže Hana Not, direktorka programa „Eurasia Nonproliferation“ pri neprofitnoj organizaciji „James Martin Center for Nononiferation Studies“. „Iranci imaju koristi od ove promene. Priroda njihovog odnosa nadilazi puku isporuku stvari. Tu je i prenos znanja, postoje i nematerijalni dobici“, dodaje.
Zvaničnici obaveštajnih službi govore o sporazumima dogovorenim u tajnosti za snabdevanje Irana avionom Su-35, jednim od najsposobnijih ruskih lovaca-bombardera, što bi potencijalno značilo dramatičnu nadogradnju iranskih vazdušnih snaga, koje se uglavnom sastoje od obnovljenih američkih i sovjetskih letelica proizvedenih pre 1979. godine. Moskva je takođe obećala da pruži tehničku pomoć u vezi s iranskim špijunskim satelitima, kao i pomoć u izgradnji raketa za slanje više satelita u svemir, navode zvaničnici.
Istovremeno ne postoje javni dokazi da su avioni Su-35 zaista isporučeni, a razlog zastoja u realizaciji tog posla moglo bi biti kašnjenje Teherana u plaćanju, kako kaže američki i bliskoistočni obaveštajni zvaničnik dobro upoznat s ovom tematikom.
Kada su odbrambeni resursi u pitanju, Iran je dugo vremena tražio vrhunske ruske protivavionske sisteme kako bi zaštitio svoje nuklearne i vojne objekte od mogućih američkih ili izraelskih udara. Godine 2007. Teheran je sklopio ugovor o kupovini ruskog protivvazdušnog sistema S-300, ali je Moskva odgodila isporuku zbog pritiska Sjedinjenih Država i evropskih sila.
Samonametnuta zabrana isporuke završila je 2016. godine, a iranski S-300 postao je operativan 2019. Iran je od tada pokušao da kupi i ruski još napredniji sistem S-400, ali nije poznato da li ga je Moskva isporučila. Neke varijante sistema S-400 opremljene su radarima koji mogu da ponište stelt tehnologiju koju koriste moderni borbeni avioni. Rusija je rasporedila S-400 kako bi zaštitila svoje vojne baze u Siriji, a oni predstavljaju potencijalno smrtonosnu pretnju američkim i izraelskim avionima koji povremeno deluju u sirijskom vazdušnom prostoru.
U izraelskom vazdušnom napadu na iranski konzulat u Damasku 1. aprila ubijena su dva iranska generala i napad je direktno doveo do odluke Irana da uzvrati lansiranjem dronova i projektila na Izrael. General-pukovnik Herzi Halevi, načelnik stožera Izraelskih odbrambenih snaga (IDF-a), rekao je u ponedeljak da će Izrael odgovoriti na napad Irana. Budu li isporučeni, novi ruski protivvazdušni projektili i anti-stelt sistemi, raspoređeni za zaštitu podzemnih baza u stenovitim planinama, sigurno bi učinili iranski vazdušni prostor „opasnijim mestom“, kaže Kan Kasapoglu, viši saradnik u „think tanku“ Hadson Instituta. „To je važno u vreme kada se režim ubrzano i nekontrolisano kreće prema stvaranju (nuklearne) bombe“, rekao je Kasapoglu. Osim toga, ako kaže, „svaki sudar (s Izraelom) odvijaće se u iranskom vazdušnom prostoru, gde će Teheran imati prednost igre na vlastitom terenu“.
Moskva takođe ima koristi od ove saradnje, navode obaveštajni zvaničnici. Uz hiljade bespilotnih letelica nabavljenih od Irana, Rusija je krajem prošle godine odlučila da kupi dodatnu vojnu opremu u vrednosti od oko dve milijarde dolara, uključujući odbrambene sisteme protiv bespilotnih letelica koji su postali glavni prioritet za ruske generale u Ukrajini, kako su rekla dva obaveštajna zvaničnika. Iran je odvojeno pristao da proda Rusiji projektile zemlja-zemlja za upotrebu u Ukrajini te se, prema novoj obaveštajnoj proceni, očekuje da će uskoro krenuti i isporuka oružja. Obaveštajne agencije za sada nemaju dokaz da su projektili isporučeni.
Proizvodnja borbenih dronova u međuvremenu je postala zajednički poduhvat te dve zemlje, kako kažu obaveštajni zvaničnici. U početku je iransko snabdevanje Moskve bespilotnim letelicama bio pokušaj Teherana da pomogne svom savezniku da zakrpi rupu u svojoj vojnoj kampanji protiv Ukrajine. Rusija, koja je na početku rata imala svega nekoliko bespilotnih letelica na bojnom polju, počela da koristi dve vrste bespilotnih letelica Šahed iranske proizvodnje u jesen 2022. – dalekosežne Šahed-131 i Šahed-136.
Do sredine prošlog leta Rusija je počela samostalno da proizvodi bespilotne letelice Šahed-136 iranskog dizajna u fabrici u Alabugi, gradu u ruskoj regiji Tatarstan. Ruski dokumenti u koje je prošle godine imao uvid Vašington Post govore o planovima za proizvodnju 6.000 bespilotnih letelica do leta 2025. godine, koje će koristiti u kampanji napada na ukrajinske snage, elektroenergetska postrojenja i drugu vitalnu infrastrukturu. Zabrinuta zbog ruske domaće proizvodnje, ukrajinska je vojska 2. aprila pokrenula napad dronovima na kompleks Alabuga.
Pročitajte još...
Nedavno su Moskva i Teheran počeli da sarađuju i na novim vrstama bespilotnih letelica, prema obaveštajnim zvaničnicima i procurilim dokumentima. Mnoštvo ruskih i iranskih imejlova i zapisa koje je objavila hakerska grupa „Prana Network“, navodno su ukradeni s iranskog poslužica povezanog s Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC) ranije ove godine.
Među dokumentima su bili detalji posete iranskih i ruskih izaslanstava u obilasku pogona oružja u obe zemlje. Poseta Iranaca fabrici NPP Start opisana je u ruskom „programu“ poseta, u kojem su navedeni obilasci odbrambenih objekata u pet gradova. Dokument su potpisali zvaničnici kompanije „Technodinamika JSC“, koja upravlja NPP Start, kao i rusko Ministarstvo odbrane. Dva zvaničnika administracije američkog predsednika Džozefa Bidena priznala su da su američke obaveštajne agencije pomno proučavale procurele materijale i ne osporavaju njihovu autentičnost, a ni Rusija ni Iran nisu javno reagovali na curenje informacija.
Zajednička proizvodnja bespilotnih letelica donosi značajnu korist Iranu, što uključuje i procenu njihovih mogućnosti na ukrajinskim ratištima. Dejvid Olbrajt, stručnjak za iranske oružane sisteme i predsednik nevladine organizacije Institut za nauku i međunarodnu bezbednost, navodi da procurili dokumenti daju dokaze da su ruski inženjeri napravili poboljšanja u dizajnu iranskih bespilotnih letelica. „Greške i nedostaci u dizajnu su identifikovani i popravljeni“, kaže on. „I Iran bi imao koristi od toga“.
Čak i ako ruski sistemi kao što je S-400 još nisu prodati Iranu i tamo raspoređeni, Olbrajt kaže da bi razmena informacija o dizajnu i tehnološke ekspertize mogli potajno da ojačaju iranske sposobnosti bez izazivanja alarma na Zapadu. „Možda nećete uočiti ništa“, zaključuje Olbrajt.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare