Koja zarazna bolest ubije najviše ljudi na dan (nije korona)

Šta je smrtonosnije, koronavirus ili grip?

Ccovid-19 krenuo je iz jednog središta, od nekolicine obolelih, za razliku od sezonskog gripa koja se s miliona ljudi na jednoj polulopti prenosi na milione na drugoj, piše hrvatski Indeks.Osim toga, te dve bolesti razlikuje činjenica da je grip s nama već decenijama, pa i vekovima, baš kao i neke prehlade koje uzrokuju drugi koronavirusi, dok je SARS-CoV-2 u ljudskoj populaciji tek nekoliko meseci pa protiv njega nema ni učinkovitog leka ni vakcine. On se za sada pokazao kao opasniji od prehlada i sezonskog gripa, a jedino što efikasno suzbija njegovo širenje su karantin i mere društvenog distanciranja koje se inače ne koriste u borbi protiv sezonskog gripa.

Uprkos svemu, sada kada znamo značajno više o covidu-19, ipak je moguće napraviti smislenije poređenje s gripom od onih s početka pandemije.Pritom treba imati na umu da o virusu SARS-CoV-2 još uvek ne znamo ni približno onoliko koliko znamo o gripu. Takođe, valja još jednom podsetiti da nauka ne funkcioniše tako da nešto što se utvrdi u jednom trenutku vredi za sva vremena, kao neka apsolutna istina. Bolja, dugotrajnija istraživanja mogu značajno promeniti naša shvatanja bolesti koju istražujemo. Ta istraživanja nastavit će se još godinama.Prema podacima WHO i Lanseta, najviše ljudi u svetu dnevno usmrti tuberkuloza (3.104), hepatitis B (2.430), a na trećem mestu je korona (2.309). Posle toga, najviše umiru od upale pluća (2.216), HIV-a (2.110) i malarije (2.002)

Covid-19 je zarazniji od gripa

Jedno važno svojstvo o kojem se puno govorilo i koje se od ranih dana pandemije često upoređivalo jeste zaraznost novog koronavirusa jer od nje, između ostalog, zavisi koliko se bolest brzo širi i koliki udeo stanovništva mora da bude imun da bi se stekao kolektivni imunitet. Dosadašnja istraživanja pokazuju da je covid-19 zarazniji od gripe. Naučnici procenjuju da je R0, broj ljudi koje jedna zaražena osoba zarazi, između 2 i 2,5; R0 gripa je oko 1,3.Ključni razlog verovatno je to što zahvaljujući prirodnom imunitetu ili vakcinaciji, dobar deo populacije u svetu ima neki imunitet na gripu, dok na covid-19 nema. Procene Imperijal koldeža u Londonu pokazale su da bi s vremenom između 60 i 80 posto populacije moglo biti zaraženo pre nego što se razvije kolektivni imunitet.

Naravno, za očekivati je da će se ova procena još menjati. R0 nije neko inherentno svojstvo virusa samog po sebi, već je kombinacija svojstava virusa s ljudskim interakcijama. Drugim rečima, na taj broj uticaće gustina populacije, koliko se ljudi blisko druže i komuniciraju, koliko se intenzivno kreću i putuju, kakve se mere distanciranja i higijene u nekom području praktikuju, koliko ljudi živi u zajedničkim domaćinstvima itd.Upravo zahvaljujući strogim epidemiološkim merama u nekim zemljama, R0 covida-19 relativno je brzo smanjen ispod 1, što znači da je jedna osoba uspevala da zarazi manje od 1 zdrave osobe pa je njegovo širenje zaustavljeno.Moraće da prođe još dosta vremena pre nego što budemo mogli pouzdanije da upoređujemo R0 za covid-19 i grip.

Covid-19 ubija značajno više ljudi od gripa

Od početka pandemije posebna pažnja se posvećivala smrtnosti covida-19. U ovom trenutku nju je još uvek teško upoređivati sa smrtnošću gripe. Pre svega, postoje različita merenja smrtnosti, od kojih se jedno izražava kroz udeo smrti u odnosu na potvrđeni broj zaraženih CFR (case fatality rate). Tu je problem što taj udio ovisi o tome koliko je oboljenja prepoznato i registrovano, a koliko prolazi ispod radara s blagim simptomima ili bez njih. Takođe, mnogi umrli prolaze nezabeleženi jer se smrt može pripisati drugim uzrocima, na primer nekoj hroničnoj bolesti. Naučnici zato uvek nastoje da što pre saznaju udeo umrlih u ukupnom broju zaraženih koji će uključivati i one nezabeležene s blagim simptomima ili bez njih, tzv. IFR (infection fatality rate)U jednom istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet Infetuous Diseases naučnici su pokušali da procene i CFR i IFR. Prema njihovoj studiji, CFR covida-19 procenjen je na 1,38%, što znači da oko 1,38% od prijavljenih slučajeva završava smrću. IFR je, očekivano, značajno niži, oko 0,66%, ali još uvek je viši od IFR gripa koji je manji od 0,1%.Postoje i drugi načini utvrđivanja i uspoređivanja smrtnosti neke bolesti.

Na primer, možemo upoređivati brojeve prijavljenih umrlih u danu u jeku epidemije. Na osnovu njih napravljen je grafikon objavljen na stranici Information is Beautiful koji pokazuje koliko je u proseku života dnevno u svetu odnosio Covid-19 tokom ove pandemije u poređenju sa prosekom za druge zarazne bolesti, uključujući i sezonski grip i pandemijski svinjski grip iz 2009. Na njemu se vidi da je covid-19 izbio na visoko treće mesto, dok je sezonski grip zauzela 9. mesto, a svinjski 10.Ipak, broj prijavljenih smrti od obe bolesti značajno je manji od stvarnog broja ljudi koji umiru od njih. Kada SZO govori o proceni prema kojoj u svetu godišnje od sezonskog gripa umre između 290.000 i 650.000 ljudi, treba imati na umu da je to sasvim drugačiji način računanja koji ne uzima u obzir samo prijavljene smrti već radi procene koje delom uzimaju u obzir povećanje, odnosno višak smrtnosti koju u sezoni uzrokuje grip, a koje se može pripisati toj bolesti. Uočava se da je već sada broj potvrđeno umrlih od covida-19 (oko 350.000) veći od donje procene broja smrti za grip. Procene su uglavnom za red veličine veće od broja potvrđenih smrti.

Kako bi prekinuli "upoređivanje krušaka i jabuka", odnosno procene smrtnosti gripa s brojem prijavljenih smrti od covida-19, američki naučnici s Medicinskog fakulteta na Harvardu i Univerziteta Emori nedavno su sproveli istraživanje koje je objavljeno u uglednom američkom časopisu JAMA Internal Medicine. Ono je pokazalo da je u ovoj epidemiji u SAD nedeljno bilo oko 20 puta više smrtnih slučajeva od covida-19 nego od gripa u najsmrtonosnijoj nedelji prosečne sezone gripa.

Covid-19 ubija 20 puta više ljudi nedeljno nego grip

Njihova procena pokazuje još značajno veću razliku u smrtnosti od one prikazane na gornjem grafikonu. Ta razlika proizlazi iz različitih načina računanja i različitih okolnosti. Jednim delom visoka smrtnost covida-19 posledica je činjenice da u velikim kriznim žarištima kao što je Njujork dolazi do preopterećenja sistema tako da manjka važne medicinske nege i opreme pa mnogi koji bi u boljim uslovima mogli da budu spašeni umiru. Takođe, ona je posledica činjenice da se u mnogim zemljama sveta rizične grupe vakcinišu protiv gripa ili imaju neku rezistenciju stečenu ranijim preboljevanjem, dok je na covid-19 uglavnom svatko podložan

U priči o smrtnosti takođe treba uzeti u obzir da se covid-19 još nije proširio celim svetom. U nekim zemljama južne hemisfere on tek uzima zamah. Osim toga, od njega još uvek nije oboleo ni približno toliki deo populacije koliki u hladnijem periodu godine oboli od gripa. S druge strane, čini se da na covid-19 sezonski klimatski uslovi imaju manji uticaj pa bi njegova sezona mogla da potraje duže od sezone gripa. Nadalje, sezona gripa počela je još u oktobru 2019, dok je Covid-19 ozbiljnije krenuo tek početkom 2020.Razlike u smrtnosti covida-19 među raznim zemljama mogu se objasniti raznim faktorima, između ostalog i udelom starijih u populaciji. Na primer, smrtnost u Italiji delom je bila visoka zbog toga što je italijansko stanovništvo jedno od najstarijih na svetu. Također, italijanski lekari su vrlo dosledno identifikovali sve osobe umrle od covida-19, dok s druge strane nisu laboratorijski dijagnostikovali sve obolele.Na kraju, posebno je važno ponoviti da bi ukupne brojke obolelih i umrlih od covida-19 bile bitno drugačije da mnoge zemlje nisu uvele stroge karantine i mere društvenog distanciranja.U tom kontekstu zanimljivo je da su karantini i društveno distanciranje, uvedeni radi suzbijanja covida-19, značajno skratili ovogodišnju sezonu gripa. Prema uglednom časopisu Nature, ovogodišnja sezona tih bolesti skratila se za oko šest nedelja. Budući da, prema procenama SZO-a, u svetu godišnje od sezonskog gripa umre između 290.000 i 650.000 ljudi, procenjuje se da su karantini spasli više desetina hiljada života koje bi korona odnela da nije bilo epidemioloških mera.Posebno interesantno je i to što je, prema mreži 71 zemlje koje prijavljuju podatke u FluNet, ova sezona gripe trebala biti jedna od najžešćih u više decenija.