Znak da imaš koronavirus, a ne grip, prehladu ili alergiju

Zdravlje 12. mar. 202013:19 > 13:57
Podeli:
koronavirus
Razlike je teško uočiti; Foto: Filippo MONTEFORTE / AFP / Profimedia.rs

Čim se neko zakašlje ili kine u javnom prevozu ili bilo gde u blizini, pogledaju ga svi kao najgoreg neprijatelja, a uz to se osete i nemoćno jer koronavirus se polako širi oko nas. Dodatni problem je što je uveliko sezona gripa, a i priroda se budi, pa se javlja i alergija na polen. Onda se postavlja pitanje kako da znamo koja nas je boljka napala ako nama ili nekom iz okruženja procuri nos ili se zakašljemo.

Dilemu, bar delom, rešavaju saveti Svetske zdravstvene organizacije.

Kod alergije nema temperature

Koronu nije teško razlikovati od alergije. Naime, simptomi alergije su suzne oči, svrab očiju, crvenilo, kijavica, ponekad kašalj i svi pokazatelji su uglavnom u predelu glave. I mada se neki simptomi mogu poklopiti sa koronom, jasna razlika je što kod alergije nema drhtavice, bolova u mišićima i povišene temperature. A to su klasični simptomi kovida-19. Takođe, pacijenti s koronom uglavnom nemaju zapušen nos, što je, recimo, karakteristično za prehladu.

Korona postepeno, grip naglo

Problem je razlikovati koronu od klasičnog virusa gripa ili prehlade jer ih prate kašljanje i groznica. Čak i iskusni lekari nekad ne mogu da uoče razliku. Ipak, Svetska zdravstvena organizacija istakla je okvirne razlike između gripa i korone.

I sezonski grip i korona izazivaju respiratorne probleme, groznicu i kašalj. Ipak, korona se razvija postepeno, dok grip dolazi naglo i to je glavna razlika. Takođe, grip se brže širi od korone.

Pročitajte još:

Simptomi groznica i suv kašalj

Svetska zdravstvena organizacija navodi na svom zvaničnom sajtu da koronavirus počinje groznicom, praćenom suvim kašljem, a nakon sedam dana dovodi do gubitka daha i onda je pacijentima potrebno bolničko lečenje.

Neki od simptoma su i glavobolja, kijanje, kašalj, kratak dah i poteškoće sa disanjem, tj. nemogućnost dubokog disanja. Što se tiče temperature, SZO navodi da najčešće dolazi do postepenog rasta telesne temperature.

Kod osoba sa slabijim imunitetom, kod starijih ljudi i male dece postoji rizik da ovaj virus zahvati niže disajne organe, pa se može razviti upala pluća ili bronhitis. U pojedinim slučajevima dovodi do otkazivanja rada pluća ili bubrega, pa je moguć i smrtni ishod. Srećom, većina slučajeva prođe sa umerenim simptomima.

Pratite nas i na društvenim mrežama: