Bojazan da će uskoro na ukrajinskoj granici izbiti sukob nezamislivih razmera dodatno podgreva to što se predsednik Rusije Vladimir Putin okružuje sve opasnijim ljudima - čelnicima KGB-a i FSB-a poznatim i kao "siloviki".
Javna je tajna da čelnici ruskog KGB-a otvoreno zastupaju konzervativne, često i konspirativne političke stavove. Uz to, nije poznato kako tačno Putin donosi svoje najvažnije političke odluke.
Pročitajte još:
Tatjana Stanovaja, osnivačica udruženja koje se bavi političkim analizama Politik, nedavno je podelila rusku elitu u dve grupe: tehnokrate koji dominiraju vladom, ali „nemaju ovlašćenja da se mešaju u bezbednosna pitanja“ i one osiljene koji „dominiraju dnevnim redom, podstiču Putinovu zabrinutost i provociraju i eskaliraju tenzije”.
Zaključak je da će Putinovi savetnici za bezbednost imati ogroman uticaj na dalja dešavanja na ukrajinskoj granici.
Spekuliše se da će vodeću ulogu imati četiri imena – Nikolaj Patrušev, Sergej Nariškin, Aleksandar Bortnikov i Sergej Šojgu.
Šef ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev igra neformalnu ulogu Putinovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Karijerni obaveštajac, sa Putinom je prijatelj od 1970-ih godina. Upoznali su se dok su radili u lenjingradskom KGB-u. Nasledio je Putina na mestu šefa FSB-a i predsedavao je ruskim Savetom bezbednosti od 2008. godine, prenosi Gardijan.
Okarakterisan je kao teoretičar zavera koji veruje da zapadne sile nastoje da unište Rusiju.
“Sjedinjene Države bi više volele da Rusija uopšte ne postoji kao država“, rekao je Patrušev u intervjuu 2015. godine.
Njegova retorika o Ukrajini, koju on naziva „protektoratom“ zapada, liči na Putinovu.
„U Ukrajini u svakom trenutku postoji potencijal za jak izliv tenzija i da će milioni Ukrajinaca pobeći da potraže utočište na drugim mestima“, rekao je Patrušev u nedavnom intervjuu.
Patrušev je optužen za odobravanje atentata i drugih nezakonitih operacija. Javna istraga u Ujedinjenom Kraljevstvu 2016. godine otkrila je da je „operaciju FSB za ubistvo Aleksandra Litvinjenka verovatno odobrio Patrušev“. Diplomatski izvori kažu da je ruskim operativcima optuženim da su pokušali da sruše vladu Crne Gore 2016. godine bilo dozvoljeno da napuste zemlju Patruševljevim avionom.
Šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin je navodno bivši oficir KGB-a i poznaje Putina od 1990-ih, kada su njih dvojica radili u kancelariji gradonačelnika Sankt Peterburga. Nariškin je Putinu neupitno lojalan. Pratio je ruskog predsednika u Kremlj, obavljajući funkciju njegovog zamenika za ekonomski razvoj od 2004. godine, zatim kao šef predsedničke administracije Dmitrija Medvedeva od 2008. godine, a potom i kao predsedavajući parlamenta Državne dume od 2011. do 2016. godine.
Nariškin je efikasan funkcioner i uglađen govornik koji je povremeno predlagan kao potencijalni Putinov naslednik.
Nariškin je takođe tvrdolinijaš koji se bavi teorijama zavere. U intervjuu ranije ove godine, rekao je da je trovanje kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog bila zapadna zavera koja je imala za cilj da rusku opoziciju prikaže kao žrvtu.
Ranije ove godine uporedio je vladu Ukrajine sa „Hitlerovom okupacijom“.
Nalazi se na čelu Ruskog istorijskog društva, koje je igralo ulogu u promovisanju propagandnih interpretacija ruske istorije, Putinovog najdražeg projekta.
Šef ruskog FSB-a, domaće bezbednosne i obaveštajne službe, Aleksandar Bortnikov igra ključnu ulogu u održavanju Putinove kontrole nad zemljom.
Bezbednosni aparat zapošljava stotine hiljada ljudi i odgovoran je za sve, od borbe protiv terorizma do bezbednosti granica, kontraobaveštajne službe, elektronski nadzor i, nezvanično, terorisanje političke opozicije. Bortnikov takođe poznaje Putina od 1970-ih godina, kada su obojica služili u lenjingradskom KGB-u. Smatra se da ima manje uticaja na Putina od Patruševa ili Nariškina.
Sin šefa FSB-a Denis Bortnikov je na poziciji zamenika predsednika i predsednika upravnog odbora državne VTB banke.
Sergej Šojgu nije služio u KGB-u ili vojsci, iako je na poziciji ministra odbrane.
Ipak, njegov nadzorna uloga nad modernizovanom ruskom vojskom, koja uključuje agresivnu vojnu obaveštajnu agenciju GRU, znači da je često uključen u ključne bezbednosne odluke ili barem u njihovu implementaciju.
Šojguova naredba je okončala iznenadno gomilanje trupa u martu i aprilu, što je pokrenulo uzbunu u Evropi koja je brujala o mogućnosti nove ruske invazije na Ukrajinu.
Ministar se ove nedelje pojavio u Belorusiji u kojoj nadgleda vojne vežbe između Rusije i Belorusije koje bi mogle da posluže kao paravan za pripremu napada na Ukrajinu.
Šojgu je rodom iz Tuve, budističke republike u Sibiru koja se graniči sa Mongolijom. Putin i Šojgu redovno odlaze na kratke odmore u lov i ribolov u Sibiru, pa je jasno da ministar ima direktan, nesmetan pristup ruskom predsedniku.
BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar