0
Bivši gradonačelnik koji je postao predsednik hvalio se nasilnom prošlošću i uživao u napadima na žene i medije. Sada je uhapšen, a preti mu suđenje za zločine protiv čovečnosti.
Kao predsednik Filipina, Rodrigo Duterte bio je poznat po svojoj sklonosti ka hvalisanju.
Sa kaubojskim samopouzdanjem, govorio je o svojoj prošlosti kada je kružio motorom u potrazi za osumnjičenim kriminalcima koje bi ubio ili opisivao kako je sa 16 godina izbo nekoga na smrt. Godine 2016. našalio se da je propustio priliku da siluje australijsku misionarku pre nego što je ona ubijena u zatvoru 1989.
Samo nekoliko meseci nakon što je izabran za predsednika Filipina 2016, Duterte je dao šokantnu i netačnu referencu na Holokaust kao inspiraciju za svoj brutalni „rat protiv droge“. „Hitler je masakrirao tri miliona Jevreja“, rekao je pogrešno – nacisti su ubili šest miliona Jevreja. „Sada, postoje tri miliona narkomana. Bio bih srećan da ih pobijem.“
Populista koji uživa u preterivanju, ponižavanju žena i napadima na medije, Duterte je u utorak uhapšen zbog svoje navodne uloge u nadgledanju krvavog „rata protiv droge“ u kojem su stradale hiljade Filipinaca.
Interpolov nalog za hapšenje, izdat od strane Međunarodnog krivičnog suda (ICC), uručen mu je po dolasku na glavni aerodrom u Manili, saopštila je vlada. ICC je ranije saopštio da istražuje moguće zločine protiv čovečnosti povezane sa Duterteovom ulogom u ratu protiv droge.
Bivši tužilac i dugogodišnji gradonačelnik grada Davao na ostrvu Mindanao, Duterte je 2016. godine pobedio na predsedničkim izborima uz bombastična obećanja da će iskoreniti kriminal i drogu. Obećao je obračun koji bi rezultirao smrću 100.000 ljudi, čija bi tela bila bačena u Manilsku luku kao hrana za ribe.
Tokom njegovog predsedničkog mandata od 2016. do 2022, između 12.000 i 30.000 civila ubijeno je u antinarkotičkim operacijama, prema podacima ICC-a. Većina žrtava bili su muškarci iz siromašnih urbanih oblasti, likvidirani na ulicama od strane policije ili neidentifikovanih napadača.
Nadimak „Kažnjavač“ (The Punisher) Duterte je stekao još kao tinejdžer. Rođen u gradu Masin, već sa 15 godina je, prema izveštajima, nosio pištolj.
„Izbačen je iz nekoliko škola, čak je i upucao školskog druga, ali nikada nije bio kažnjen. Uvek je prolazio nekažnjeno“, rekao je filipinski senator Antonio Trillanes, jedan od Duterteovih najvećih kritičara. „Verujem da ga je to oblikovalo i stvorilo mu osećaj nekažnjivosti. Ubio je ljude, ali mu se nikada ništa nije dogodilo.“
Duterte je kasnije studirao pravo i postao tužilac, a zatim se postepeno peo kroz političke redove, postavši najpre zamenik gradonačelnika, a potom i gradonačelnik Davaa – funkciju koju je obavljao ukupno oko 20 godina.
Već 1980-ih u Davaou Duterte je započeo svoj „rat protiv droge i kriminala“, tokom kojeg su tela ubijenih redovno pronalažena na ulicama. Organizacija Human Rights Watch godinama je izveštavala o postojanju „Davaoskog odreda smrti“, tvrdeći da je tokom Duterteove vladavine ubijeno preko 1.000 ljudi, uključujući osumnjičene narkomane, dilere, besnućnike, ali i novinare koji su ga kritikovali.
Čak je i sam Duterte, čini se, jednom otvoreno priznao svoju ulogu. „Jesam li ja odred smrti? Tačno. To je tačno“, rekao je u intervjuu 2015. godine.
Tokom predsedništva, Duterteovi kontroverzni komentari često su izazivali haos među njegovim pomoćnicima, koji su tvrdili da njegove izjave ne treba shvatati bukvalno ili da su bile „samo šala“.
Duterte je negirao da je izdao naređenja za ubistva osumnjičenih za drogu, tvrdeći da je policiji naredio da puca samo u samoodbrani. Međutim, realnost na ulicama Filipina bila je daleko od toga. Stravične scene ubistava preplavile su lokalne i međunarodne medije: tela ubijenih pronalažena su na ulicama usred noći, glave umotane u lepljivu traku, pored kartonskih natpisa na kojima je pisalo da su narkomani, dileri ili kriminalci.
I pored toga što je njegov rat protiv droge naišao na snažnu međunarodnu osudu, Duterte je ostao nesalomiv.
Iako je fizički oslabio i često se oslanjao na štap za hodanje, kada mu je u utorak uručen nalog za hapšenje Interpola, njegov prepoznatljiv stav ostao je nepromenjen. Samouvereno je upitao: „Koji zakon sam prekršio i koji zločin sam počinio?“
