Ko je jači Izrael ili Iran? Odgovor nije tako jednostavan, evo kako se porede vojske dve sile

Iran raspolaže velikom stalnom vojskom, ali se oslanja i na saveznike među paravojnim grupama i prikrivene operacije, koje su poslednjih meseci znatno oslabljene delovanjem SAD-a i Izraela. S druge strane, Izrael kombinuje tajne operacije sa snažnim i modernim kopnenim i vazdušnim snagama, koje su verovatno bez premca u regionu. Iako su brojem vojnika približno jednaki, dve vojske koriste različite taktike i raspolažu različitom vatrenom moći, piše AP.

Iran: Prednosti na papiru, ograničenja u praksi

Iran ima 88 miliona stanovnika i teritoriju od 1,6 miliona km², dok Izrael ima oko 9 miliona ljudi i teritoriju od 22.000 km². Međutim, te brojke u vojnom smislu znače vrlo malo.

Iran ima dobar geografski položaj zbog kojeg je vrlo teško da bi neko mogao da izvrši invaziju na njegovu teritoriju.

Kao što je "Stratfor", privatna obaveštajna kompanija, objasnila, "Iran je tvrđava". "Okružen sa tri strane planinama, a sa četvrte morem, sa pustinjom u središtu, Iran je izuzetno teško osvojiti", navedeno je u izveštaju.

Iranske snage su podeljene na redovnu vojsku, zaduženu za odbranu granica i klasične vojne zadatke, i Revolucionarnu gardu, koja uključuje elitne jedinice poput Kudsa, komandnu strukturu strateških raketa i sajber jedinice.

Redovna vojska broji oko 600.000 ljudi, dok Revolucionarna garda ima oko 200.000 pripadnika raspoređenih u različite jedinice. Međutim, smatra se da su konvencionalne snage Irana značajno oslabljene u poslednjih godinu dana zbog izraelskih i američkih napada.

Iran raspolaže raznolikim naoružanjem – od sovjetskih i američkih sistema (nabavljenih pre Islamske revolucije 1979), do novijih ruskih dodataka. Njegovo ratno vazduhoplovstvo broji oko 350 zastarelih letelica, što je daleko ispod izraelskog nivoa i po kvantitetu i po kvalitetu. Međutim, Iran ima domaću proizvodnju bespilotnih letelica, poput "Šahed" dronova koji su masovno isporučeni Rusiji za upotrebu u Ukrajini.

Bezbednost najviših komandanata postala je ključni problem – poginuli su, između ostalih, general Revolucionarne garde Hosein Salami i načelnik generalštaba iranskih oružanih snaga Mohamed Bageri. Takođe su ubijeni i vodeći nuklearni naučnici.

Iranski nuklearni program je znatno napredovao i veruje se da Iran već ima dovoljno obogaćenog uranijuma za više nuklearnih bombi – ukoliko se odluči da ih proizvede. Međutim, za razvoj raketnih sistema sposobnih za isporuku tih bojevih glava bilo bi potrebno još vremena. Izrael, međutim, očigledno nije spreman da rizikuje – već je više puta napadao postrojenja za proizvodnju nuklearnih materijala i balističkih raketa.

Izrael: Tehnološka nadmoć i iskustvo

Izraelske kopnene, pomorske i vazdušne snage koriste najnoviju američku i evropsku tehnologiju, ali se oslanjaju i na snažnu domaću vojnu industriju koja može da projektuje, izgradi i održava celokupan spektar oružja. To omogućava Izraelu da se bori na više frontova istovremeno.

Iako mala zemlja, Izrael ima značajne ljudske resurse: oko 170.000 aktivnih vojnika i još 400.000 rezervista. Iako je to brojčano manje od Irana, izraelske snage su u praksi znatno iskusnije zbog stalnih regionalnih sukoba.

Jedan od iranskih scenarija odmazde uključuje stotine balističkih raketa na teritoriju Izraela. Ali koliko bi dugo takvi napadi mogli da se nastave, ostaje neizvesno. U oktobru 2024, masovni iranski raketni napad izazvao je samo ograničenu štetu – zahvaljujući američkoj pomoći u obaranju raketa.

Ključ odbrane je izraelski višeslojni sistem protivraketne zaštite poput Gvozdene kupole, razvijan decenijama uz veliku podršku SAD-a. Sistem detektuje rakete i aktivira se samo ako projektil predstavlja stvarnu pretnju po civile ili strateške objekte. Iako nije stoprocentno efikasan, izraelski lideri mu pripisuju zasluge za spasavanje hiljada života.

Izrael se u regionu smatra jedinom državom sa nuklearnim oružjem, iako to nikada zvanično nije potvrdio. Osim toga, Izrael ima nepokolebljivog saveznika u Sjedinjenim Državama, što je bilo ključno u prošlim konfliktima i verovatno će biti presudno i u budućim.

Uloga SAD-a

SAD se zvanično distancira od izraelskih akcija, ali bi mogle postati meta iranske osvete. Amerikanci u regionu imaju nosač aviona sa oko 60 borbenih aviona u Arapskom moru, kao i desetine drugih letelica raspoređenih na vojnim bazama u regionu – uz hiljade pripadnika trupa.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je Izrael preduzeo "jednostranu akciju protiv Irana", i upozorio Teheran da ne napada američke trupe. SAD su poslednjih dana evakuisale deo diplomata iz Bagdada i ponudile dobrovoljnu evakuaciju članovima porodica američkih vojnika širom Bliskog istoka.

Uoči napada u petak, Iran je obećao masovni odgovor ne samo protiv Izraela, već i protiv američkih baza. Jedan iranski zvaničnik je zapretio da će "izbaciti SAD iz regiona" uništavanjem njene vojne infrastrukture.

U međuvremenu, Izrael je znatno oslabio iranske mogućnosti za odgovor, uništivši organizacije poput Hamasa i Hezbolaha, i teško bombardujući iranske protivvazdušne sisteme.