Predsednik Atlas grupe Duško Knežević oglasio se povodom predstojećeg izbora guvernera Centralne banke Crne Gore i rekao da je Radoje Žugić, kom je početkom meseca istekao šestogodišnji mandat na toj funkciji "privatni guverner porodice Đukanović.
Saopštenje Kneževića prenosimo u celosti:
Radoje Žugić se grčevito bori da ostane u fotelji guvernera Centralne banke Crne Gore i u trećem mandatu, bez obzira na ograničenje od dva mandata prema Zakonu o CBCG. Ironija je da sebe samog preporučuje, pošto ga je predsednik Crne Gore Milo Đukanović predložio Skupštini da bude ponovo izabran za guvernera. Hvaleći sebe, Žugić je ne trepnuvši izjavio, da nije umešan niti odgovoran za bilo koje afere koje mu se stavljaju na teret!?
Samo u slučaju stečaja Atlas banke i IBM banke Žugić je više puta prekršio zakon i izvršio krivična dela za koja tek treba da mu se sudi. Stečaj u Atlas banci uveden je uprkos činjenici što je u zapisniku o kontroli Atlas banke iz novembra 2018. godine konstatovano da je Banka poštovala izrečene mjere od strane CBCG. Izveštajem o kontroli Atlas banke konstatovano je sledeće:
„Banka je kontinuirano pod merama Centralne banke i njeno poslovanje se prati na dnevnom nivou od dana 06.11.2015. godine. Rešenjem donetim dana 08.03.2017. godine „P“ 03-75-3/2017, od Banke se zahtevalo otklanjanje nepravilnosti u poslovanju. Kontrolom je utvrđeno da je Banka postupila po merama Centralne banke… Banka je izvršila traženi iznos za dokapitalizaciju od 10 miliona evra“.
I pored činjenice i nalaza kontrole, CBCG donela je rešenje o uvođenju stečaja u Atlas banci, suprotno zakonu.
Pročitajte još:
Kao dodatni argument koji je CBCG iskoristila kao razlog za uvođenje stečaja jeste blokada sredstava e-commerce klijenata u iznosu od 64 miliona evra. Ovakva odluka doneta je na paušalno izvedenim zaključcima CBCG, a pre pravosnažne presude koji se vodi protiv rešenja tadašnje Poreske uprave i Ministarstva finansija.
U postupku koji je vođen pred Upravnim sudom Crne Gore, početkom novembra 2021. godine doneta je prva presuda u korist e-commerce klijenata Atlas banke, kojim se obaraju rešenja Ministarstva finansija i Uprave prihoda i carina, po kojima je obračunat porez na dobit e-commerce klijentima Atlas banke. Ovim se Upravni sud Crne Gore jasno odredio prema postupanju Uprave prihoda i carina i Ministarstva finansija prema svim klijentima koji su koristili e-commerce uslugu Atlas banke, a kojima je Specijalno državno tužilaštvo blokiralo sredstva u iznosu od 64 miliona evra kod ove banke sa argumentom da se radi o utaji poreza. Ovakva presuda upućuje na to da su osnovani navodi akcionara Atlas banke da je blokada sredstava e-commerce klijenata u iznosu od 64 miliona evra u 2018. godini izvršena bez zakonskog osnova i sa namerom da se Banci nanese šteta, što je u konačnom dovelo do stečaja u Atlas banci.
Činjenica da je sud poništio rešenje tadašnje Poreske uprave i Ministarstva finansija govori u prilog tome da CBCG nije imala osnov da predmetno rešenje uzme kao merodavno, kao i to da nije imala osnov da zahteva da Banka iznos od skoro 64 miliona isključi iz obračuna likvidne aktive na osnovu zahteva SDT.
Pored sveobuhvatne kontrole, CBCG sprovodila je i ciljnu kontrolu platnog prometa koja je obuhvatila i obavljanje platnog prometa e-commerce klijenata. Zapisnikom o kontroli nisu konstatovane nepravilnosti kao ni bilo koju sumnja u poslovanju na osnovu koje bi se moglo zaključiti da se radi o povredi zakona u smislu prekršaja, a posebno krivičnog dela, što je kasnije tvrdilo SDT. Do danas nije podignuta optužnica u predmetu e-commerce-a, niti je bilo koje lice od 400 pravnih i fizičkih lica koja su bila obuhvaćena istragom, ni prvostepeno ni pravosnažno osuđena. Sve ovo govori u prilog da je CBCG postupala protivzakonito i na osnovu nepotpunih i proizvoljnih zaključaka i nalaza prema volji pojedinaca u vrhu tadašnje vlasti.
Za razliku od Atlas banke koja je svoju e-commerce uslugu obavljala u potpunosti usklađeno sa pravilima kartičnih asocijacija Visa i Master Card, međunarodnim propisima, pozitivnim propisima države Crne Gore, druge banke koje su kopirale model e-commerce-a bile su u poziciji da prihvataju samo klijente koji posluju u industrijama koje Atlas banka nije prihvatala kao regularne i koje nisu bile usklađene sa politikama koje propisuju kartične asocijacije. Neke od tih banaka i danas obavljaju delatnosti po istom modelu koji je tada preuzet od Atlas banke, ali za te banke e-commerce usluga bila je regularna a ista usluga koju je pružala Atlas banka – nije prema mišljenju Žugića i tadašnjeg GSDT-a.
Uloga Žugića u spašavanju Prve banke 2008. godine verovatno je bila presudna i za njegovu današnju poziciju, kao i za sve druge funkcije koje je obavljao u međuvremenu. Za Žugića ni danas verovatno nije nemoralno to što je novcem građana u iznosu od 44 miliona evra finansirao opstanak Prve banke. U odnosu na Atlas banku on svoje postupanje verovatno ne bi nazvao nemoralnim i svoj pristup prema Prvoj banci ne bi smatrao selektivnim. Očigledno je da su u slučaju Žugića moralni principi nestali i da postoji samo jedan cilj – bezuslovno služenje porodici Đukanović.
Kao dokaz kriminalnog delovanja tima sektora za kontrolu Centralne banke koji je vodio postupke kontrole, stoji činjenica da je Tanja Terić koja je bila vođa tima za kontrolu u Atlas banci, u toku postupka kontrole zloupotrebila službeni položaj zbog čega se protiv nje vodi krivični postupak.
U tom periodu, po instrukcijama Žugića, privremena uprava Centralne banke u Atlas banci je izvršila nezakonitu isplatu 21,8 miliona evra povlašćenim klijentima, među kojima je bio značajan broj VIP klijenata dobro kotiranih i povezanih sa DPS-om, a koji podaci i dan danas nisu poznati građanima i oštećenim klijentima iz čijih depozita su ta sredstva protivzakonito isplaćena. Tanja Terić je za sada jedina osumnjičena u ovom predmetu. Zaposleni u Atlas banci koji su nakon uvođenja privremene uprave izvršavali naloge privremene upravnice Tanje Terić jedini su koji imaju informacije o depozitima koji su protivzakonito isplaćivani, budući da su izveštaji CBCG o privremenoj upravi u Atlas banci proglašeni tajnim i kao takvi nedostupni javnosti.
Neistine koje Žugić iznosi na tako drzak način naočigled činjenica koje su široj javnosti poznate godinama i o kojima mediji duže vremena izveštavaju, vređa inteligenciju i laičke javnosti, a stručnoj javnosti i iskusnijim poznavaocima prilika u Crnoj Gori govori o tome da se iza očajničkog držanja za fotelju krije krupni rizik od razotkrivanja osetljivih informacija i to se ovakvim beskrupuloznim lažima pokušava kamuflirati.
Nije trula samo fotelja dr Radoja Žugića. Truo je i Savet CBCG koji je vrhovno telo monetarne vlasti. U Savetu CBCG, tik uz Žugića, sedi Ruždija Tuzović, bivši član Odbora direktora Plantaža, kojem je iz ovog državnog preduzeća isplaćeno 193 hiljade evra za vreme njegovog mandata, a koji je podrškom bivšem rukovodstvu davao podršku i zahvaljujući kojem se danas Plantaže nalaze na izdisaju.
👉Guverner Radoje Žugić predlog predsjednika da ostane na čelu CBCG smatra to krunom uspjeha. ⏬https://t.co/0XIBhoYHmT
— RTCG (@RTCGme) September 29, 2022
Uloga Žugića bila je da bude privatni guverner porodice Đukanović, da verno služi njihovim interesima i da izvršava naloge za koje je dobio sve funkcije i bogatstvo koje je u toku svoje karijere stekao, i tu svoju najvažniju funkciju je dosledno izvršavao.
BONUS VIDEO Vespom iz Beograda u Crnu goru: Ovi momci su na mopedima obišli pola Evrope!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar