Zaglavljeni u inostranstvu zbog pandemije koronavirusa i pritisnuti političkim tenzijama u svojoj zemlji, kineski studenti u SAD preispituju stavove prema domaćinu, ali i državi iz koje potiču.
Pre osam godina, Šiženg Tie, tada stara 13 godina, preselila se iz Kine u ruralni Ohajo sa jednom jedinom svrhom – obrazovanjem. Sanjala je američki san, ali sada kaže da se suočava sa velikim neprijateljstvom u toj zemlji.
„Kao Kineskinja koja živi u SAD sada sam veoma uplašena“, kaže Šiženg, koja studira na Univerzitetu Džon Hopkins, a sada Ameriku opisuje kao „antikineski raspoloženu“ i „haotičnu“.
Oko 360.000 kineskih učenika i studenata, kako prenosi BBC, trenutno pohađa obrazovne institucije u SAD. U poslednjih nekoliko meseci doživeli su dva istorijska događaja – globalnu pandemiju koronavirusa i neviđene tenzije između SAD i Kine.
Većina kineskih studenata u SAD se samostalno finansira, nadajući se da će im obrazovanje na Zapadu omogućiti sjajnu karijeru.
Pročitajte još:
Međutim, Trampova administracija nedavno je ukinula vize za 3.000 studenata za koje veruje da imaju veze sa kineskom vojskom. Jedan američki senator čak je predložio da se kineskim državljanima zabrani da studiraju matematiku i nauku u Americi.
Usred oštre retorike, mnogi kineski studenti strahuju da će biti pretvoreni u političku metu Vašingtona.
Šiženg Tie, inače studentkinja ekologije i životne sredine, kaže da pesimistično gleda na svoju akademsku budućnost u SAD, s obzirom na sve veći nadzor nad kineskim studentima nauke i tehnologije.
„Nekada sam mislila da ću nastaviti doktorat u SAD i možda se ovde preselim za stalno, ali sada vidim da ću se vratiti u Kinu nakon sticanja zvanja magistra“, kaže ova studentkinja.
Ona dodaje da jedno mišljenje prevladava među kineskim studentima u SAD.
„Amerika želi da nas izbaci napolje, dok nam Kina ne dozvoljava da se vratimo“, poručuje Tie.
Uprkos frustraciji zbog kineskih ograničenja putovanja, ona kaže da je postala više patriota otkako živi van svoje zemlje.
„Verovala sam da je Amerika zemlja čuda i snova, jednakosti i tolerancije za sve. U to sigurno više ne verujem“, napisala je u junu u studentskom listu kritikujući američku sinofobiju.
U februaru je čak pokrenula onlajn peticiju, protestujući protiv svog univerziteta koji je održao tribinu sa hongkonškim aktivistima za demokratiju.
„Patriotkinja sam na racionalan način, a ne kao rezultat ispiranja mozga. Obe zemlje su me izneverile više puta, ali Kina je moja domovina, tako da sam spremnija da podnesem frustraciju vraćanja kući“, kaže Tie, dodajući da kritički gleda i na Vašington i na Peking.
Jingji Ma, vanredna profesorka sociologije na Univerzitetu Sirakuza, kaže da su kineski studenti u SAD sada ispolitizovani i marginalizovani kao nikada ranije, jer Vašington, kako ističe, šalje „veoma neprijateljske signale“.
Napeti bilateralni odnosi poljuljali su javno mnjenje, pošto je nedavno istraživanje pokazalo da 73 odsto odraslih Amerikanaca ima nepovoljan pogled na Kinu, što je istorijski maksimum.
Profesorka Ma je ovog januara objavila knjigu pod nazivom „Ambiciozni i anksiozni“ fokusirajući se na iskustvo kineskih studenata u Americi.
Dok se koronavirus i dalje širi u SAD, Tie će se radije vratiti u Kinu, gde izgleda kao da je epidemija pod kontrolom.
Međutim, zemlja je naredila oštre rezove u međunarodnim letovima kako bi sprečila uvoz novih slučajeva, pa je brojne kineske studente ostavila u inostranstvu, hiljadama kilometara daleko od svojih porodica.
Pročitajte još:
Na kineskim društvenim mrežama, neki komentari su ove studente prikazali kao razmažene klince koji su pobegli iz konkurentnog obrazovnog sistema i sada mogu da ugroze njegov uspeh u suzbijanju virusa.
Profesorka Ma kaže da je rasna diskriminacija tokom pandemije „razbila“ veru mladih Kineza u budućnost u SAD.
Ona u svojoj knjizi kaže da antikineski rasizam Amerikanaca pojačava podršku Pekingu i autoritarnoj vlasti među kineskim studentima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar