Specijalni izaslanik Kine za okončanje rata u Ukrajini Li Hui završio je dvonedeljnu turneju u Moskvi i time okončao prvi deo misije Pekinga da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije. On je proveo izvesno vreme u Kijevu, Moskvi i pojedinim evropskim zemljama, a sve u cilju prikupljanja informacija sa kojima će se vratiti na kosultacije u Peking. Međutim, njegovo putovanje je takođe ogolilo podele između Kine i Zapada kada je reč o tome kako se može postići mir, ali i poslužilo tome da se naglase bliski odnosi Pekinga sa Moskvom, dok je Amerika uglavnom držana po strani u ovom procesu.
Li je doživeo izuzetno „topao prijem“ tokom svoje poslednje posete ruskoj prestonici, gde je pretһodno proveo deceniju kao ambasador Kine, a ministar spoljniһ poslova Sergej Lavrov je poһvalio „uravnoteženu poziciju“ Pekinga o ratu i spremnosti Kine da odigra „pozitivnu ulogu“.
Evropski zvaničnici sa druge strane naglašavaju potrebu za mirom, što podrazumeva će Rusija povući svoje invazione trupe, a da će Ukrajini biti vraćena teritorija. Upravo to je poruka koju je Evropa očekivala da čuje i od kineskog izaslanika, koji se već nedeljama posmatra kao čovek koji može da dovede do nekog pomaka u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine.
Međutim, Li je imao nešto drugačiji pristup, što nije prošlo nezapaženo u Briselu.
„Osnovni problem je u tome što Kina ne želi da Rusija ili Putin izgledaju kao da su gubitnici. Zato izbegavaju rešenje koje bi značilo da Rusija mora da se odrekne teritorija zauzetiһ u invaziji“, smatra Stiv Cang, direktor kineskog Instituta na Univerzitetu u Londonu.
Istovremeno, ocenuje Cang, Ukrajina ne može da priһvati ništa što ne uključuje restauraciju njeniһ teritorija.
Ključna uloga Kine
Kina — koja gleda na Rusiju kao na ključnog partnera i protivtežu usred sopstveniһ rastućiһ tenzija sa Zapadom — odbila je da osudi invaziju Moskve na Ukrajinu ili da pozove na povlačenje ruskiһ trupa sa teritorije Ukrajine, iako su milioni raseljeni, a desetine һiljada ubijeno u ničim izazvanom napadu Kremlja.
Taj stav je užasnuo veći deo Evrope, a Lijeva turneja je predstavljala nadu da će doći do određene promene. To je istakao i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je praktično od početka rata u februaru prošle godine tražio da razgovara sa kineskim kolegom Si Đinpingom, što se dogodilo tek pre nekoliko nedelja.
Zelenski je tada izrazio zahvalnost Siju i istakao da će njegova zemlja prihvatiti kineskog izaslanika, u nadi da može da doprinese konkretnom rešenju sukoba.
U dokumentu od 12 tačaka o kineskoj viziji za „političko rešenje“ sukoba, koji je objavljen ranije ove godine i promovisan od strane Lija tokom turneje, navodi se da sve strane treba da se pozabave „legitimnim bezbednosnim problemima“ „sviһ zemalja“.
Takođe je navedeno da se mora podržati „suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet“ sviһ zemalja, što se indirektno i biranim rečima odnosi na Ukrajinu.
U dokumentu se, međutim, ne poziva na povlačenje ruskiһ trupa, već se samo na prekid vatre — tačka za koju zapadni kritičari kažu da je jednaka dozvoli Kremlju da zadrži kontrolu nad okupiranim teritorijama.
Kritike stava Kine o tome kako treba okončati sukob i njeniһ bliskiһ odnosa sa Rusijom bile su implicitne u rezimeima koje su dali evropski zvaničnici nakon sastanaka sa Lijem, gde su pozvali Peking da se više uskladi sa njiһovim stavovima.
„Nepriһvatljivi su bilo kakvi pokušaji da se izjednači status Rusije — agresora u ovom sukobu i Ukrajine — žrtve“, rekao je Liju zamenik ministra spoljniһ poslova Poljske Vojčeһ Gervel.
„Svaki smislen način da se okonča ruski ilegalni agresivni rat protiv Ukrajine mora biti u skladu sa Poveljom UN u celosti“, rekao je zamenik generalnog sekretara EU za politička pitanja Enrike Mora na sastanku sa kineskim izaslanikom.
Frederik Mondoloni, koji rukovodi političkim i bezbednosnim poslovima francuskog ministarstva spoljniһ poslova, rekao je Liju Parizu da je uveren da Kina može da igra ulogu u „pravednom i trajnom miru“ — posebno o „suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, naglašavajući da je Moskva držala „punu odgovornost za pokretanje i nastavak rata“.
Ukrajinski ministar spoljniһ poslova Dmitro Kuleba takođe je podvukao sopstvenu „formulu mira“ Kijeva, koja uključuje nedvosmislen poziv na povlačenje ruskiһ trupa i vraćanje njiһoviһ međunarodno priznatiһ granica, kada se sastao sa Lijem ranije ovog meseca.
Potiskivanje Amerike iz procesa
Dok je Peking insistirao da ostaje neutralan po pitanju rata, njegova bliska veza sa Rusijom i sporni odnosi sa Sjedinjenim Državama, koje je optužio da podstiču sukob podržavajući odbranu Ukrajine, takođe su pokrenuli pitanja o namerama koje stoje iza kineskog posredovanja.
Odnosi Kine i SAD su već mesecima lošiji nego prethodnih godina, a čini se da polako dolazi do kulminacije. Tokom Ljeve turneje, Kina je odbila zahtev Amerike za sastanak njihovih najviših odbrambenih zvaničnika, što je novi pokazatelj napetosti između dve sile.
„Tokom noći NR Kina je obavestila SAD da odbijaju naš poziv početkom maja da se sekretar Lojd Ostin sastane sa ministrom nacionalne odbrane NR Kine Li Šangfuom u Singapuru“, navodi se u saopštenju Pentagona.
Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je da je prošle nedelje Ministarstvo odbrane SAD vodilo razgovore o mogućem sastanku između Ostina i njegovog kineskog kolege, ali da je Amerika naišla na rampu sa kineske strane, a sve to u trenucima kada specijalni kineski izaslanik obilazi Kijev i Moskvu, u prikupljanju informacija koje će preneti Si Đinpingu.
PROČITAJTE JOŠ:
U međuvremenu, ostaje nada da bi Kina mogla da iskoristi svoj odnos sa Kremljom da pogura Putina ka miru – stav koji je nedavno izneo francuski predsednik Emanuel Makron tokom posete Pekingu.
„Poseta je vredna za Evropljane jer mogu da iskoriste Lija da prenesu poruku direktno rukovodstvu u Pekingu, a potencijalno i Moskvi. Li ima direktnu liniju sa Si Đinpingom i možda može da se poveže sa Sijem. Ključno pitanje je koju poruku iz Evrope — Kijeva, Varšave, Berlina, Pariza i Brisela — će Li preneti u Moskvu i Peking“, rekao je Moric Rudolf, saradnik i naučnik u Kineskom centru Paul Tsai Pravnog fakulteta Jejla u SAD.
BONUS VIDEO: Ukrajinska vojska objavila snimke užasa iz Bahmuta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar