Kako su SAD i SSSR slomili zube na Avganistanu

Sovjeti i Amerikanci su interesovanje za Avganistan pokazali nakon povlačenja Velike Britanije 1947. godine. Tokom unutrašnjeg raskola između mudžahedina i vlasti, tadašnji SSSR podržao je vlast, dok su SAD stale iza mudžahedina. Tako je počelo još jedno odmeravanje snaga "velikih" na teritoriji koja na prvi pogled nije od preterane važnosti, ali je postala teren za potragu za odgovorom na večito pitanje - ko je najveća svetska sila, Amerika ili SSSR, odnosno sada Rusija.Devetogodišnji rat SSSR-a u AvganistanuSovjeti su, kao i SAD, u Avganistanu prvo doživeli uspeh, a potom vrtoglavi pad.Rat je počeo 1979. godine i trajao devet godina i tri meseca. U tom periodu, stradalo je 15.000 vojnika SSSR-a, a ranjeno je 54.000. Nije poznato koliko novca je potrošeno, ali procenjuje se da su u pitanju milioni. Sovjeti su pružali i logističku podršku vlastima u vidu opreme, informacija i oružja.U aprilu 1978. godine komunistička Narodna demokratska partija preuzela je vlast u Avganistanu. Premijer Mohamed Daud Kan želeo je prisniji odnos sa Sovjetima zbog resursa koji su bili spremni da izdvoje. SSSR je tada finansirao izgradnju puteva, aerodroma i infrastrukture.https://www.youtube.com/watch?v=oKtSfxHPdXsAvganistan je trebalo da bude pokazna vežba sovjetske moći. Sovjeti su tokom devetogodišnjeg rata uspeli da uspostave kontrolu nad većim delom zemlje, ali vremenom su resursi armije slabili, što je postepeno vodilo ka povlačenju.SSSR je napustio Avganistan 1989. godine - narušenog ugleda, sa značajno manjim brojem vojnika i sredstvima na ivici rezervi. Rat je doprineo je i konačnom slomu Komunističke partije.Najduži rat u istoriji AmerikeSAD su novčanu i logističku podršku u Agvanistanu pružile mudžahedinima. Oko 40 milijardi dolara je potrošeno na rat tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.CIA je pružala mogućnost obuke mudžahedinima i davala sve neophodne informacije za konačni slom Sovjeta. Predsednik Džimi Karter 1979. godine potpisao je dokument kojim je dokazano da CIA vrši prikrivene propagandne akcije u cilju slabljenja sovjetske armije.

U oktobru 2001. godine, nakon napada na Kule bliznakinje, počela je operacija "Trajna sloboda". Talibanska vlada srušena je u decembru iste godine. Ipak, niko nije uspeo da potpuno porazi talibane iako su brojni američki predsednici povećavali vojno prisustvo u zemlji večitog rata.Tok vojnog prisustva Amerike u Avganistanu nije se mnogo razlikovao od Sovjetskog - kontrola je brzo uspostavljena i još brže izgubljena. Amerika je uložila dva triliona dolara u rat, a cilj nije postignut.Prekid najdužeg rata u američkoj istoriji usledio je nakon odluke Džozefa Bajdena da povuče vojsku SAD. Talibani su lako osvojili skoro celu zemlju, uključujući i Kabul. Bajden je pokušao da objasni svoju odluku rečima da građani SAD ne mogu više da stradaju u Avganistanu i da je prevelika količina novca već potrošena.

Kao i Sovjeti, Amerikanci su 31. avgusta 2021. godine napustili Avganistan - oslabljeni, osiromašeni i u neku ruku osramoćeni.BONUS VIDEO 11. septembar dan kada je napadnuta Amerika

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibliznakinjeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2398088"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram