Kako su Putinovi oligarsi postali najveći gubitnici krize u Ukrajini

Do kolapsa na berzi došlo je u januaru, kada su razgovori Rusije i NATO upali u ćorsokak. Moskva je tražila od Severne Alijanse da se povuče na granice iz 1989. godine, kao i da blokira eventualni ulazak Ukrajine u taj savez. NATO je taj zahtev odbio navodeći da je „politika otvorenih vrata ključna za Alijansu“.Od 13. januara, indeks Moskovske berze beležio je pad od dva odsto, da bi već 18. januara taj pad bio 6,5 odsto. Poslednji put moskovski berzanski indeks pao je za više od pet odsto na početku pandemije korona virusa u proleće 2020. godine. Zatim je 24. januara, u jeku nemilosrdnih geopolitičkih rizika i izveštaja o mogućoj invaziji ruskih trupa u Ukrajinu, indeks je pao za 5,9 odsto i tako se vratio na nivo od pre godinu dana.

Najozbiljne posledice ovih kretanja na berzi osetili su najbogatiji ljudi Rusije čiji su računi u periodu od 20. decembra do 25. januara ispražnjeni za 27,9 milijardi dolara, prema navodima magazina „Forbs“.Jedno od najpoznatijih imena na spisku je Genadij Timčenko, vlasnik privatne investicione grupe „Volga grup“, specijalizovane za ulaganja u energetsku, transportnu i infrastrukturnu imovinu, koja je od 2014. godine i ruske aneksije Krima na udaru sankcija SAD. Timčenko, inače blizak Putinov prijatelj i počasni konzul Srbije u Sankt Peterburgu, ostao je bez 1,9 milijarde dolara u pomenutom periodu.

Leonid Mihelson, blizak saradnik i prijatelj Grenadija Timčenka takođe se našao na ovoj listi. Čak, Mihelson je izgubio više novca - 2,1 milijardu dolara. Predsednik i glavni akcionar ruske naftne kompanije „Navatek“ međutim nije ostao siromašan, s obzirom da se njegov bogatstvo sada procenjuje na 31,5 milijardi dolara. Mihelson, jedan od glavnih sponzora Ruskog fudbalskog saveza, pod sankcijama je SAD od 2017. godine.

Ozbiljan finansijski udarac pretrpeo je Arkadij Volož, osnivač IT giganta „Jandeks“ koji je izgubio više od četvrtine svog bogatstva, tačnije 26 odsto.

Takođe, stradao je deo bogatstva preduzetnika i biznismena Olega Tinkova koji je izgubio petinu kapitala. Tinkov, koji poseduje lanac prodavnica kućnih aparata „Tehnošok“, fabriku smrznute hrane „Darija“, nekoliko pivarskih kompanija i lanac restorana „Tinkov“, pa čak i banku, ostao je bez 1,43 milijarde dolara.

Sulejman Kerimov, političar i ruski „kralj zlata“, izgubio je još više od Tinkova – 1,8 milijardi dolara. Biznismen, koji je takođe pod sankcijama SAD, kao i večina oligarha bliskih Putinu, sada poseduje 13,5 milijardi dolara.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram