Kako su propali Putinovi planovi da Evropu uceni oko snabdevanja gasom

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, u međuvremenu, radosno predvideo da će se Evropljani „smrznuti u svojim domovima“ jer nisu razmišljali o posledicama davanja podrške Ukrajini. „Uskoro stiže hladnoća“, rekao je, preteći, u junu prošle godine.Ali kako Evropska unija ulazi u poslednji mesec meteorološke zime 2023. godine, sve su jasniji znaci da su njene članice prebrodile istorijsku krizu – i to ne samo zato što se „General Frost” pokazao blažim protivnikom nego što je Medvedev predvideo, prenosi Gardijan.U roku od osam meseci otkako su ruske trupe stupile na ukrajinsko tle, blok od 27 evropskih država zamenio je oko 80 odsto prirodnog gasa koji je koristio iz ruskih izvora, brzom izgradnjom nove infrastrukture za tečni prirodni gas, pronalazeći kreativne načine da pomažu jedni drugima u uslovima nestašice i uspešno su sprovodili politiku uštede energije.

Holandija, na primer, najveći proizvođač prirodnog gasa u EU, oslanjala se na ruski gas za 15-20 odsto svojih zaliha dok je uništavala svoje ogromno polje Groningen, ali je udvostručila svoje kapacitete za uvoz LNG-a sa jedinicama za skladištenje i regasifikaciju u Roterdamu i Emshavenu.Iskoristila je dodatni kapacitet da zadovolji domaću potražnju – koju je uspela da smanji za 22 odsto u poređenju sa prosecima iz prethodnih godina – i isporuči viškove gasa Češkoj, Nemačkoj i Francuskoj. Kao i drugde, potrošačke cene energije su porasle, ali su bile subvencionisane i ograničene.„Postojao je trenutak prošle jeseni kada sam se brinuo da će neke evropske vlade odgovoriti na krizu tako što će dati prioritet sopstvenim zalihama energije i prestati da dele sa svojim susedima, što bi bilo ekonomski i politički razorno“, rekla je Simon Taljapijetra, stručnjak za energetiku u briselski istraživački centar Bruegel.„Ali Evropa je uspela da izbegne iskušenje protekcionizma i uspela je da zadrži svoje unutrašnje tržište netaknutim", naveo je.

Spot cene gasa su u ponedeljak pale na oko 55 evra po megavat-satu (MVh), nivo poslednji put viđen pre početka rata u septembru 2021., sa 330 evra/MVh krajem avgusta prošle godine. Tokom cele prošle godine potražnja za gasom u Evropskoj uniji bila je 12 odsto manja od proseka iz perioda od 2019. do 2021. godine, ocenjuje Bruegel.Nemačka, koja je uvek bila predodređena da snosi teret Putinovih napora da ucenjuje gasom zbog svog velikog oslanjanja na izvoz energenata iz Rusije, uspela je da koristi 14 odsto manje gasa u 2022. nego što je to u proseku koristila u godinama od 2018. do 2021. Ulazi u februar sa svojim rezervoarima za skladištenje gasa punim 80 odsto u poređenju sa 36 odsto u ovom trenutku prošle godine.Iako su visoke cene gasa uzele danak nemačkoj industriji, šteta do sada nije bila katastrofalna. Dok je BDP u najvećoj evropskoj ekonomiji pao za 0,2 odsto od oktobra do decembra, vlada je prošle nedelje poboljšala svoju prognozu za narednu godinu, predviđajući da će recesija biti „kraća i blaža“ od očekivane.Nordijske zemlje su bile još uspešnije u smanjenju potrošnje gasa, pri čemu je Danska smanjila ukupnu potražnju – za proizvodnju električne energije, industriju i grejanje za domaćinstvo – za 24 odsto, Švedska za 36 odsto i Finska za moćnih 47 odsto (iako je prirodni gas činio samo 5 odsto njegovih ukupnih energetskih potreba).

Prošlog leta, neke južnoevropske države u početku su signalizirale nevoljnost da ravnopravno podele teret uštede energije. Španija je pristala na smanjenje upotrebe gasa od 7-8 odsto nakon što je tvrdila da jedinstveni cilj od 15 odsto jednostavno nije fer prema zemljama koje, poput nje same, nisu u velikoj meri zavisne od ruskog gasa i koje su „odradile domaći zadatak“ kada je u pitanju diverzifikacija snabdevanja energijom.Ipak, nije se ustezala od zadatka. U julu je koaliciona vlada predvođena socijalistima najavila niz mera sa ciljem da se smanji potrošnja energije u zemlji i njeno korišćenje ruske nafte i gasa. Mnoge inicijative bile su zasnovane na štedljivosti i zdravom razumu.Mere, koje će ostati na snazi do ovog novembra, postavljaju stroga ograničenja temperature klimatizacije i grejanja u javnim i velikim poslovnim zgradama. Prema uredbi, grejanje u tržnim centrima, bioskopima, pozorištima, železničkim stanicama i aerodromima ne bi trebalo da bude iznad 19°C zimi, a klimatizacija ne bi trebalo da bude ispod 27°C leti.Kao rezultat toga, Španija je na kraju ispunila cilj kojem nije bila voljna da se obaveže: između avgusta i novembra, zemlja je smanjila potražnju za prirodnim gasom za 15 odsto u poređenju sa nivoom potrošnje za isti period u poslednjih pet godine.U Francuskoj su napori za uštedu energije postali teška borba jer je nekoliko ključnih francuskih nuklearnih reaktora prolazilo kroz radove na održavanju ili bezbednosti baš kada što su bili potrebniji nego ikad.Od početka maja do kraja oktobra, oko polovina od 56 francuskih reaktora je bila neaktivna zbog radova na popravci, što je zemlju od najvećeg evropskog izvoznika električne energije pretvorilo u neto uvoznika. Jedna od zemalja koja je u tom periodu povećala izvoz električne energije u Francusku bila je Nemačka, koja je zauzvrat uvozila više gasa od svog zapadnog suseda.

Nakon što su francuski lokalni zvaničnici pripremili planove za vanredne situacije za najgori scenario nestanka struje u decembru, situacija se stabilizovala. Do sredine januara, 73 odsto francuske nuklearne flote je ponovo u funkciji, što joj je pomoglo da povrati svoje mesto najvećeg izvoznika električne energije u EU.Kada su se nuklearne elektrane borile, obnovljivi izvori energije su pritekli u pomoć. Prema analizi istraživačkog centra Ember Klajmet, Evropska unija je 2022. crpila 22 odsto svoje električne energije iz solarne energije i energije vetra, pri čemu su obnovljivi izvori energije po prvi put nadmašili gas.Zanimljivo je da je Švedska, sa energetskom mešavinom kojom dugo dominiraju nuklearna i hidroenergija, postala najveći evropski izvoznik električne energije 2022. godine, prodavši 20 odsto svoje proizvodnje u inostranstvu – delom zahvaljujući brzom rastu vetra na kopnu.Vetar je sada treći najveći izvor električne energije u Švedskoj i planirano je da se dalje širi. Kapacitet energije vetra u Finskoj povećan je za 75 odsto samo prošle godine, što je zemlji omogućilo da poveća energetsku samodovoljnost „zaista dobrim tempom“, rekli su zvaničnici.Planovi za proširenje proizvodnje obnovljive energije su, u stvari, radikalno ubrzani energetskom krizom u sve tri nordijske zemlje, pri čemu se sada predviđa da će se energija vetra i sunca na kopnu više nego udvostručiti do 2030. godine i vetar kao dominantni izvor energije.Na kraju, odluka ruskog predsednka Vladimira Putina o energetskom ratu će pomoći da se Švedska stavi na pravi put da do kraja decenije proizvodi 65 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora, Finska 51 odsto, a Danska 55 odsto.Godina ponovnog razmišljanja o snabdevanju energijom nije učinila Evropu čistijom u celom bloku. U Poljskoj, koja se i dalje oslanja na ugalj za većinu svojih potreba za grejanjem, vlada je uvela naknadu za ugalj i zamrznula cene električne energije za pojedinačna domaćinstva. Nakon što su se mala i srednja preduzeća mučila sa računima za energiju višestruko većim od onih prethodnih godina, vlada je za njih uvela zamrzavanje.Kriza je značila usporavanje planova u brojnim zemljama za postepeno ukidanje uglja, pri čemu je to pitanje klizilo dalje na dnevnom redu u Poljskoj, dok su u Bugarskoj poslanici nedavno glasali za odlaganje planova za postupno ukidanje elektrana na ugalj.BONUS VIDEO: Rusija granatirala Kijev

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aprusijaraketiralakijevungnocigp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5006102"]