Iran i Izrael su nekada bili saveznici, a jedan događaj ih je pretvorio u ljute neprijatelje

Nemački servis podseća da su pre Islamske revolucije 1979. godine, ove države bile blisko povezane, i da je Iran bio među prvim državama koje su 1948. priznale državu Izrael.

U okviru sukoba na Bliskom istoku Izrael je smatrao Iran saveznikom protiv arapskih država, dok je izrael, koji je imao podršku Vašingtona, za Teheran bio korisna politička protivteža arapskim susedima.

Nakon pobede Islamske revolucije 1979. godine, Iran je poništio sve sporazume s Izraelom, a ajatolah Homeini je oštro kritikovao Izrael zbog okupacije palestinskih teritorija i razvio retoriku usmerenu protiv Izraela kako bi pridobio podršku arapskih država i stanovništva u tim zemljama, jačajući uticaj Irana.

Aktuelni verski vođa Irana ajatolah Ali Hamnei nastavio je ovu politiku, redovno dovodeći u pitanje istorijske činjenice o holokaustu, dok Iran podržava Hezbolah u Libanu, Hamas u Gazi, kao i druge grupe širom regiona, uključujući Hute u Jemenu.

Dojče vele ocenjuje da Izrael, s druge strane, nije učinio puno za smanjenje napetosti. Premijer Benjamin Netanjahu je više puta upoređivao Islamsku Republiku s nacističkom Nemačkom i oštro kritikovao nuklearni sporazum iz 2015. godine.

Iako u obe zemlje postoje pojedinci koji zagovaraju pomirenje, politički odnosi su zategnutiji više nego ikada ranije, naročito nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i izraelske vojne operacije u Pojasu Gaze. Prema navodima UN-a u ratu u Pojasu Gaze je ubijeno više od 41.000 Palestinaca, većinom žena i dece, a raketni napadi Hezbolaha i izraelsko bombardovanje juga Libana prisilili su stotine hiljada ljudi na beg u Libanu i Izraelu.

Iran je u utorak veče direktno napao Izrael raketama - po drugi put nakon lansiranja stotina dronova i raketa u aprilu. Prema navodima Izraelskih bezbednosnih snaga (IDF), i ovoga puta je presretnut "veliki broj" iranskih raketa, dok je opasnost iz Irana "trenutno" neutralizirana, ali je najavljeno da će uslediti žestok odgovor Izraela.

Američki državni sekretar Entoni Blinken nazvao je iranski raketni napad na Izrael "potpuno neprihvatljivim" i dodao da su Sjedinjene Američke Države još jednom dokazale "posvećenost odbrani Izraela". Prema rečima britanskog ministra obrane Džona Hejlija, u obrani Izraela učestvovala je i vojska Velike Britanije. Napad Irana i pravo Izraela na odbranu su istakle i članice EU-a poput Nemačke i Francuske, dok je nemački kancelar Olaf Šolc "najoštrije" osudio napad Irana.

S druge strane, objavljeno da je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči neposredno nakon raketnog napada svoje zemlje na Izrael telefonom razgovarao sa evropskim kolegama, između ostalih s nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, kao i kolegama u Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama, izvestila je iranska novinska agencija Irna.

Aragči je izjavio da je raketna operacija sada završena a da će, u slučaju da Izrael preduzme odmazdu, iranski odgovor biti "još oštriji".

"Teheran ne želi eskalaciju, ali se ne boji rata", rekao je Aragči.

Sva aktuelna dešavanja na Bliskom istoku možete da pratite u našem blogu.