Pokušali su čelnici Evropske unije (EU) da zaustave Vladimira Putina brojnim sankcijama, kako ličnim, tako i onima koje ciljaju ruske kompanije i ekonomiju. Uprkos svemu, čini se da njegova "ratna mašina" i dalje funkcioniše, a tajna se krije u dve stavke - monopolu u gasnoj industriji na teritoriji Evropske unije, i podršci Kine i Turske koje su koje su od početka rata dodatno produbile odnose sa Moskvom.
Činjenica je da su države EU i zapada generalno pokušale da prekinu ekonomske veze sa Rusijom i uvele sankcije koje su imale za cilj da osakate njenu ekonomiju nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu. Međutim, kao jedan od najvažnijih svetskih proizvođača nafte, gasa i sirovina, Rusija ima dugogodišnja i unosna trgovinska partnerstva. Nije lako prekinuti te veze, piše Njujork Tajms.
Mnogim zemljama život bez ruskih sirovina je neverovatno težak. Više od dve trećine ruskog izvoza u vrednosti pre rata činili su nafta, gas i ključni metali i minerali, koji pomažu u pogonu automobila, grejanju domova i snabdevanju fabrika širom sveta. Prema podacima istraživanja koje je sproveo NYT, obim trgovine Rusije sa Indijom se povećao za 310 odsto od početka rata, sa Turskom (članicom NATO) za 198 odsto, a sa Brazilom za 106 odsto.
Kada je reč o evropskim zemljama, obim trgovine povećan je za 81 odsto sa Belgijom, 57 odsto sa Španijom i 32 odsto sa Holandijom.
To je dovelo do frustrirajuće realnosti za zapadne zvaničnike koji su se nadali da će potkopati ratne napore Rusije kažnjavanjem njene ekonomije – vrednost njenog izvoza je zapravo porasla nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu, čak i u mnogim zemljama koje su preuzele aktivnu ulogu u suprotstavljanju Rusiji.
To omogućava Moskvi da generiše značajne sume novca dok ulazi u svoj deveti mesec rata, a pokušaji zapadnih zemalja da iskoriste sankcije i druge mere da osakate rusku ekonomiju do sada su imali ograničene efekte.
„Veoma je teško živeti bez ruskih resursa. Ne postoji zamena“, rekao je Sergej Aleksašenko, bivši zamenik ministra finansija Rusije i zamenik predsednika njene centralne banke.
Kako se odugovlači rat, i reakcija sveta na njega dovodi do značajne promene u međunarodnim trgovinskim tokovima. Hrane fali u mnogim zemljama koje se oslanjaju na pšenicu i druge osnovne proizvode uzgajane van njihovih granica. Cene goriva i drugih proizvoda porasle su u vreme rekordne inflacije.
Ipak, dugotrajne ekonomske veze Rusije sa Evropom postepeno se raskidaju, a novi savezi se formiraju kako se roba preusmerava u druge zemlje, pokazuju podaci.
Evropska unija, Sjedinjene Države i Velika Britanija uvele su oštre ekonomske kazne Rusiji, sankcionišući stotine bogatih građana i vladinih zvaničnika i u velikoj meri isključivši zemlju iz međunarodnog finansijskog sistema. Takođe su obećali da će prestati da šalju naprednu tehnologiju i zabranili ruskim avio-kompanijama da lete na Zapad.
Odluke globalnih kompanija da zaustave operacije u Rusiji takođe su imale veliki uticaj. Kontejnerski brodovi punjeni stranom robom više ne plove u luku Sankt Peterburg, glavnu tačku veze sa ostatkom sveta. A inflacija i ekonomska neizvesnost dovode do toga da ruski potrošači smanje kupovinu proizvoda koji se još uvek nalaze na policama prodavnica.
Ali, sankcije ruskoj energetici koja pomaže u pokretanju zapadnih ekonomija sporije stupaju na snagu.
Evropska unija – koja je u velikoj meri zavisna od ruske energije i, kao i mnoge zemlje, već se bori sa inflacijom – reagovala je sporije.
Evropa je u avgustu prestala da uvozi ruski ugalj.
Nove zabrane uvoza nafte i naftnih derivata koje će evropski zvaničnici uvesti u narednim mesecima mogle bi da predstavljaju veliki gubitak za Rusiju. Ali nafta koja napusti Rusiju na okeanskim brodovima verovatno će naći put do novih tržišta. Nekoliko zemalja, uključujući Kinu i Tursku, produbilo je svoje odnose sa Rusijom od početka rata.
Naime, Turska je povećala uvoz proizvoda u ovu zemlju za 113 odsto, Kina za 24, dok ga gotovo sve ostale države smanjile za više od 50 odsto.
Takođe, izvoz gasa u Kinu se povećao, ali ima samo jedan postojeći gasovod za Kinu koji može da premesti delić obima u odnosu na gasovode u Evropi. Da bi transportovala gas brodovima, Rusija bi morala da izgradi nova postrojenja za prečišćavanje gasa, što je skup i dugotrajan proces.
Ostaje nejasno i koliko će novca Rusija na zaraditi od ovog partnerstva i prodaje nafte Kini. Kako je potražnja za njenim proizvodima na drugim mestima opala, Moskva je prinuđena da prodaje svoju naftu Kini po sniženoj stopi.
Uz to, Zapadne zemlje sada pokušavaju da uvedu gornju granicu cena koja će dodatno ograničiti koliko prihoda Moskva može da zaradi od svakog prodatog barela nafte.
Ipak, ekonomiju ruskog predsednika Vladimira Putina podrška ove dve države neće moći zauvek da održava. Priznati ekonomisti predviđaju da bi ona mogla da se uruši u u narednoj godini uz pomoć jačih sankcija.
Aleksandar Gabujev, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, rekao je da očekuje da će ekonomiju narušiti i to što će obim ruskog izvoza značajno pasti na duži rok kako se Evropa postepeno okreće novim izvorima energije, kao i dalje sankcije, uključujući potencijalnu cenu nafte kapa, stupi na snagu.
Međutim, sve ovo bi moglo da bude nedovoljno, a potpunu rampu bi mogla da izazove samo potpuna blokada, koju bi izazvalo samo, kako smatraju analitičari, to da Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini.
BONUS VIDEO Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare