Kako predatori gutaju medije u Evropi: Ovo su poslednji potezi Orbana, Vučića i Putina

Reporteri bez granica (RSF) objavili su profile 34 predatora slobode medija koji su tokom 2025. godine napadali novinare i pravo javnosti na informisanje. Među njima su i vlastodršci u evropskim zemljama poput Aleksandra Vučića, Vladimira Putina, Viktora Orbana, Redžepa Erdogana i Roberta Fica.

“Šta im je zajedničko? Mržnja prema slobodi štampe. Njihove metode se razlikuju, ali im je cilj isti: utišavanje nezavisnih medija i gaženje prava na informaciju. Ubistva, zatvaranja, klevete, propaganda i ‘vojske trolova’ – sve su to načini da se nametne tišina. Objavljivanje njihovih imena na ovaj simboličan dan podseća da nekažnjivost nije neizbežna. Oni koji gaze slobodu informisanja moraju biti imenovani i pozvani na odgovornost”, naveo je RSF.

Lista predatora slobode medija za 2025. godinu predstavlja dopunu Svetskog indeksa slobode štampe koji RSF svake godine objavljuje. Dok Indeks meri stanje slobode medija u državama, ova lista prikazuje one koji tu slobodu brutalno gaze. Predatori su podeljeni u pet kategorija, izvedenih iz indikatora Indeksa: politički, bezbednosni, ekonomski, pravni i društveni. Svaki predator je lociran prema napadima koje je sproveo tokom 2025. godine: oni koji koriste državni aparat za gušenje medija; oni koji primenjuju fizičko nasilje ili zatvaraju novinare; oni koji finansijski uništavaju medije; oni koji manipulišu zakonom radi cenzure ili zatvora; i oni koji raspiruju mržnju prema profesiji.

Orban preko Mikloša kontroliše gotovo sve medije

Mađarski tabloid Blik, sa oko tri miliona onlajn čitalaca mesečno, kupila je provladina medijska grupa Indamedija, poznata po bliskim vezama s Viktorom Orbanom, što je izazvalo šok i strah od gubitka poslednjeg masovnog nezavisnog medija u zemlji.
Kompanija Ringije, dosadašnji švajcarski vlasnik, tvrdila je da je prodaja „isključivo poslovna“, ali tajming pred izbore izazvao je sumnje u političku pozadinu.

Glavni urednik Ivan Žolt Nađ i njegov zamenik napustili su redakciju, naglašavajući da su želeli da list postane ozbiljniji i društveno angažovaniji.
Na njegovo mesto postavljen je Balaž Kološvari, koga stručna javnost vidi kao lojalnog vladajućem Fidesu.
Novinari su šokirani, ali većina ostaje jer u Mađarskoj gotovo da nema nezavisnih medija.

Kupovinom Blika i časopisa Glamur, Orban je dodatno učvrstio kontrolu nad medijskim prostorom.
Biznismen Mikloš Vašili, ključna figura iza Indamedije, već je poznat po preuzimanju i transformisanju nekada nezavisnih medija u provladine.
On je ranije sproveo slične promene u portalima Origo i Indeks, kao i na državnoj televiziji MTVA.

Njegov obrazac uvek uključuje smenu urednika i promenu uređivačke politike u korist vlasti.
Kupovina Blika označava završnu fazu Orbanove višegodišnje strategije potpune kontrole nad medijima u Mađarskoj.

Osim toga, Orbanova vlada ima više taktika za gušenje medija. U maju 2025. mađarska vlada predstavila je „Zakon o transparentnosti javnog života“, koji se pod izgovorom borbe protiv stranog uticaja koristi za ograničavanje rada nezavisnih medija i nevladinih organizacija.
Predlog je izazvao oštru reakciju širom Evrope – više od 80 glavnih urednika potpisalo je zajedničku izjavu protiv zakona, upozoravajući na sistematsko gušenje medijskih sloboda u Mađarskoj.

Erdoganov progon novinara

U prvoj polovini 2025. godine Turska je zabeležila ozbiljan porast represije nad novinarima — samo u prva tri meseca pritvoreno ih je najmanje 25, dok se ukupno 157 novinara suočilo sa sudskim procesima u 90 različitih slučajeva, prema podacima Stockholm Center for Freedom. Krajem godine, u oktobru i novembru, sud u jugoistočnoj Turskoj odredio je pritvor novinaru optuženom za širenje „dezinformacija“, koristeći novi zakon koji, po oceni kritičara, drastično ograničava slobodu govora, pisao je Rojters.

Režim Redžepa Erdogana dodatno je pooštrio pritiske u martu 2025, nakon hapšenja opozicionog gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua — vlasti su tada ograničile izveštavanje, hapsile novinare koji su pratili proteste, a pristup društvenim mrežama i digitalnim platformama bio je blokiran ili cenzurisan, pisao je Gardijan. Organizacije za medijska prava, uključujući Freedom House, upozorile su u zajedničkoj izjavi iz februara 2025. na „alarmantni skok“ kršenja slobode štampe u zemlji. Sve ove epizode ukazuju na sistematski model kontrole medija u Turskoj — kroz hapšenja, sudske procese, blokade i zakonske mehanizme vlast stvara klimu straha i autocenzure, čime se nezavisno novinarstvo gotovo u potpunosti potiskuje iz javnog prostora.

Putin ugušio nezavisno novinarstvo

Gušenje medija i slobode govora je možda najvidljivije u Putinovoj Rusiji.

Prema izveštaju organizacije Committee to Protect Journalists iz oktobra 2025. godine, ruski medijski prostor je, nakon invazije na Ukrajinu 2022, doživeo „neviđeni pritisak“ — stotine novinara su napustile zemlju, dok su oni koji su ostali izloženi sve strožim zakonima koji kriminalizuju nezavisno izveštavanje.

Režim Vladimira Putina sprovodi sistematsku represiju kroz sudske presude i zakonske zabrane: 15. aprila 2025. četvorica novinara osuđena su na po pet i po godina zatvora zbog navodnih veza s „ekstremističkom grupom“ povezanoj s pokojnim opozicionim liderom Aleksejem Navalnim, čime se briše granica između novinarstva i političkog aktivizma, piše Moskov tajms.

Dodatno, novi zakon usvojen u julu 2025. uvodi kazne za internet korisnike koji traže ili pristupaju „ekstremističkom sadržaju“, čime se efektivno kontroliše digitalni prostor i onemogućava slobodan pristup informacijama (CPJ). Ovi potezi svedoče o Putinovoj strategiji potpune kontrole medijskog sistema — kroz zatvaranja, zakonsku stigmatizaciju i institucionalne pritiske, nezavisno novinarstvo u Rusiji gotovo je potpuno ugušeno.

Fico pokušava da preuzme kontrolu nad javnim servisom

Prema izveštajima organizacija za slobodu medija, Slovačka pod vladom Roberta Fica prolazi kroz najtežu krizu slobode medija od početka demokratizacije — prema podacima Reportera bez granica (RSF), 2025. godine zemlja je pala na 38. mesto svetske rang-liste, što je najniža pozicija u poslednjih 15 godina. Ficoova vlada istovremeno pokušava da preuzme kontrolu nad nacionalnim javnim servisom RTVS i pojačava verbalne napade na novinare vodećih medija, pisao je Rojters. Dodatno, u aprilu 2025. usvojen je novi zakon o nevladinim organizacijama, koji kritičari nazivaju „ruskim modelom“, jer omogućava vlastima da ograniče delovanje NVO-a koje ne smatraju lojalnim (AP News). Sve to ukazuje da se u Slovačkoj ne radi o izolovanim slučajevima, već o sistemskoj eroziji institucija koje štite slobodu medija i o formiranju politički kontrolisanog informativnog sistema pod Ficovom vlašću.

Takođe treba podsetiti na tragediju u kojoj je 21. februara 2018. ubijen istraživački novinar Jan Kucijak zajedno sa svojom verenicom Martinom Kušnírovom, dok je istraživao korupciju povezanost domaćih političara sa italijanskom mafijom. Njegovo ubistvo srušilo je tadašnju vladu Roberta Fica i pokrenulo masovne proteste širom zemlje, što je postalo simbol ozbiljnog ugrožavanja slobode medija u Slovačkoj. Međutim, Fico se vratio na scenu a sa njim i nove opasnosti po medijske radnike.

Vučić i napadi na United media

RSF upozorava da je tokom brojnih protesta u Srbiji koji su usledili nakon smrtonosnog kolapsa železničke stanice 1. novembra 2024. godine, zabeležen rekordan broj napada na novinare u Evropi – čak 89 fizičkih napada i desetine pretnji u samo jednoj godini.

Evropski parlament je u oktobru 2025. usvojio rezoluciju u kojoj oštro kritikuje vladu Aleksandra Vučića zbog brutalnog gušenja medijskih sloboda, sve većeg nasilja nad novinarima i sistemske propagande kojom vlast oblikuje javni diskurs. RSF u svom „crnom bilansu“ za 2025. navodi niz alarmantnih incidenata: policijsku raciju u prostorijama medijske kuće koju su podržavali USAID i organizacija CRTA, zabranu ulaska stranim novinarima na granici, kao i pokušaje upotrebe špijunskog softvera protiv najmanje dvojice novinara. Ovi slučajevi, navodi organizacija, pokazuju kako državne institucije služe kao instrument represije, a ne zaštite.

Najveći pritisci usmereni su prema redakcijama Nova, N1, Danas i Radar, koje posluju u okviru United Media, kompanije u vlasništvu United Grupe. Evropska komisija je u svom izveštaju posebno istakla zabrinjavajuće pokušaje vlasti da utiče na strukturu vlasništva i uredničku politiku tih medija.
Vučićeva retorika, prema RSF-u, dodatno podstiče atmosferu mržnje i straha. U jednoj od svojih izjava predsednik je rekao: „Ono što rade Nova S i N1 je čisti terorizam, i čekamo da vidimo šta će reći tužilaštvo – još čekamo.“ Ova rečenica, ocenjuju međunarodne organizacije, najbolje oslikava metod kojim vlast u Srbiji označava nezavisne medije kao neprijatelje države.