Trampu pošlo za rukom nemoguće? Ovim potezima je uspeo da ujedini Evropu

Iako se EU suočava sa brojnim izazovima, od sporog ekonomskog rasta do unutrašnjih neslaganja, povećano nepoverenje prema Sjedinjenim Američkim Državama pod Trampovim vođstvom izgleda da podstiče novi osećaj evropskog zajedništva, piše Njujork tajms.

Na početku Trampove prve administracije, Unija je bila u krizi: javno poverenje bilo je na istorijskom minimumu, Britanija je odlučila da napusti EU, a ekonomija je bila poljuljana posledicama svetske finansijske krize.

Međutim, od 2016. godine stvari su se postepeno popravljale. Danas, poverenje građana u EU raste i približava se nivou iz pre dvadeset godina, dok Brisel sklapa nove trgovinske sporazume sa rastućim ekonomijama poput Indonezije i pokreće ambiciozne odbrambene planove u saradnji sa Kanadom, pa čak i Velikom Britanijom.

Danska, tradicionalno skeptična prema EU, sada pokazuje znatno više poverenja. Ministarka za evropska pitanja Mari Bjer izjavila je da „podrška EU nikada nije bila veća“, a istraživanje pokazuje da čak 74% Danaca sada veruje Uniji, naspram 63% pre pet godina. Taj trend se ponavlja i u drugim državama članicama.

Razlozi za ovakav zaokret su višeslojni. EU se pokazala efikasnom u odgovoru na pandemiju, a ruska invazija na Ukrajinu 2022. podsetila je Evropu na potrebu za zajedničkom bezbednosnom strategijom. Ipak, Trampov neprijateljski stav prema tradicionalnim saveznicima – uključujući i direktne uvrede i pretnje carinama – dodatno je učvrstio osećaj da se Evropa mora osloniti sama na sebe.

Trampova retorika i posledice

Od početka 2025. godine, Tramp je izazvao niz kontroverzi: najpre je pretio invazijom na Grenland, potom je uvredio evropske lidere nazivajući ih „patetičnima“, a EU je optužio da je osnovana kako bi „zeznula Ameriku“. Uveo je više carine na evropsku robu, a sada preti novim, univerzalnim nametima od 30%, što bi ozbiljno poremetilo transatlantsku trgovinu.

Takođe, insistira da Evropa više troši na sopstvenu odbranu i otvoreno preti da SAD neće braniti članice koje „ne ulažu dovoljno“. U toj atmosferi, Evropljani sve više uviđaju da su pojedinačno slabi – ali zajedno mogu imati političku i ekonomsku težinu.

Zajednički evropski odgovor

EU je u martu predstavila plan za zajedničko zaduživanje od 150 milijardi evra za vojne nabavke, a članicama je omogućeno da lakše povećaju vojne budžete. Nemačka i Francuska jačaju saradnju, naročito nakon dolaska Fridriha Merca na čelo nemačke vlade. Čak i Velika Britanija, koja je formalno napustila Uniju 2020, traži učešće u zajedničkim odbrambenim projektima.

Strah od američkog povlačenja naterao je i skeptike da preispitaju poziciju. Italijanska premijerka Đorđa Meloni, iako iz redova krajnje desnice, javno se suprotstavila Trampovim carinama i pozvala na jedinstven evropski odgovor, dok je Ursula fon der Lajen intenzivirala pregovore o trgovinskim sporazumima sa Meksikom, Južnom Korejom i Indonezijom.

Indonežanski predsednik Prabovo Subijanto je nedavno u Briselu izjavio da njegov region Evropu vidi kao ključnog faktora globalne stabilnosti. „Možda to ne žele svi otvoreno da priznaju, ali ja priznajem: želimo jaču Evropu“, rekao je on.

Iako Unija uživa povećano poverenje i geopolitičku težinu, pred njom su ozbiljna pitanja – kako postati konkurentnija u globalnoj ekonomiji i kako se nositi sa dinamičnijim tržištima SAD i Kine. Fon der Lajen je najavila reforme budžeta i smanjenje birokratije, ali efekti su još neizvesni.

Uprkos svemu, interesovanje za članstvo u EU i dalje postoji, a fon der Lajen to koristi kao argument protiv modela koje nude SAD i Rusija. „Kod nas pravila ne kroje braća i oligarsi“, poručila je.