4
Jermenija i Rusija decenijama su bile bliski saveznici, ali sudeći prema poslednjim događajima, to prijateljstvo puca. Jermeni su besni na Ruse, optužuju ih da nisu zaštitili jermensko stanovništvo u spornom regionu Nagorno-Karabah, dok u Jerevanu cepaju ruske pasoše. U Moskvi stvari vide drugačije - tvrde da je Jerevan povukao nekoliko neprijateljskih poteza.
Jermenija se oslanja na Rusiju od raspada SSSR-a, ali sada u Jerevanu to vide kao “stratešku grešku”. Pozivi za pomoć upućeni Rusiji tokom ranijih okršaja sa Azerbejdžanom zbog Nagorno-Karabaha ostali su bez odgovora kakav su Jermeni želeli, zbog čega je Jermenija tokom poslednjih nekoliko meseci, više nego ikada, počela da se okreće ka zapadu – i da okreće leđa Rusiji.
Nedelju dana uoči azerbejdžanske vojne akcije u Karabahu posle koje je Baku proglasio pobedu, premijer Jermenije Nikol Pašinjan u intervju za “Politiko” vrlo jasno je kritikovao Rusiju i ulogu njenih mirovnjaka.
Pročitajte još:
“Očigledno je da se posle 9. novembra 2020. bezbednosna situacija u Nagorno Karabahu naglo promenila: kršenja Linije kontakta, invazije na teritoriju Karabaha. Imali smo slučaj da je azerbejdžanski snajperista ubio osobu koja se bavila poljoprivrednim poslovima u prisustvu ruskog mirovnjaka. Postoje prepreke za poljoprivredne radove, i na kraju blokada Lačinskog koridora, i humanitarna kriza. Sve ovo je trebalo da bude u sferi odgovornosti ruskih mirovnih snaga po trilateralnoj deklaraciji od 9. novembra 2020. godine. I u tom pogledu, što se tiče ovih pitanja, da, ruski mirovnjaci su podbacili u svojoj misiji”, rekao je, ali dodao da “ne može da kaže da bi situacija u Nagorno Karabahu bila bolja da nije bilo ruskih mirovnjaka”.
Očekivano, u Rusiji Pašinjanove kritike nisu dočekane sa oduševljenjem, ali raskol je mnogo dublji. Tome je doprinela i najava premijera Jermenija da će usvojiti akt koji bi omogućio da Putin bude uhapšen ako kroči u tu zemlju.
Naime, jermenski premijer je najavio sredinom septembra da će Narodna skupština ratifikovati Rimski statut o Međunarodnom krivičnom sudu (MKS). Ovaj sud u martu 2023. godine izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina. On se tereti da je odgovoran za ratne zločine, među kojima je i nezakonita deportacija dece iz Ukrajine u Rusiju, navode iz suda.
Ako sporazum bude ratifikovan, Jermenija bi morala da uhapsi Putina sitog trenutka kada uđe u tu zemlju. Moskva je upozorila Jermeniju da ne ratifikuje Statut.
Dve nedelje pre nego što će Azerbejdžan pokrenuti operaciju u Nagorno-Karabahu koja je rezulturala ekspresnim proglašenjem pobede, Jermenija je prvi put u Kijev poslala svog predstavnika – prvu damu te zemlje Anu Hakobjan.
Supruga aktuelnog premijera Jermenije Nikola Pašanjina prisustvovala je Samitu prvih dama i džentlmena, kom je prisustvovala i prva dama Srbije Tamara Vučić. Hakobjan se sastala sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim i njegovom suprugom Olenom Zelenski. Nije poznato mnogo detalja o samom sastanku, ali je objavila nekoliko fotografija na društvenim mrežama uz koje je navela da je “prijem bio topao”. Kao i svi učesnici samita, i prva dama Jermenije posetila je izložbu “Deca mučenici” posvećenu stradaloj ukrajinskoj deci.
“Nije normalno u 21. veku imati decu koja su gladna, malaksala i koja žive u strahu od smrti kao posledica blokade”, rekla je govoreći o situaciji u Nagorno-Karabahu.
Hakobjan je u Kijev dopremila i humanitarnu pomoć, što je prvi put da je Jermenija poslala humanitarnu pomoć Ukrajini.
Među tim “neprijateljskim” koracima je i ranija odluka Jerevana da povuče svog predstavnika iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnog saveza predvođenog Rusijom.
Savez predvodi Rusija, a članice su zemlje Zajednice nezavisnih država (ZND), odnosno Kazahstan, Tadžikistan i Kirgistan, kao i Belorusija i Jermenija. Jerevan je nekoliko puta pokušavao da pozove ODKB u pomoć, ali odgovora nije bilo. Poslednji takav slučaj dogodio se u septembru prošle godine kada je Azerebejdžan pokrenuo ofanzivu preko jermenske granice i ušao na jermensku zemlju.
Nakon što je okrenula leđa ODKB-, Jeremenija je pozvala američku vojsku na zajedničke vojne vežbe “Igl partner 2023”. Može se reći da je ovo bila kap koja je prelila čašu za Moskvu, a Kremlj je oštro osudio taj potez.
Poslednji dogovor o prekidu vatre je postignut uz posredovanje ruskog mirovnog kontigenta, nakon što je zvanični Baku pokrenuo “antiterorističku operaciju” u Nagorno-Karabahu kako bi povratio ustavni poredak u toj oblasti koju kontrolišu jermenski separatisti
Nakon 24 sata od početka azerbejdžanske akcije snage Nagorno-Karabaha odlučile su „da polože oružje“, priznaju vlast Azerbejdžana na tom području te počnu pregovore s Bakuom o „svojoj sudbini“ i integraciji. Time je, čini se, stvar gotova: Jermenija priznaje poraz, a Azerbejdžan se trijumfalno vraća na svoje područje koje nije nadzirao više od 30 godina.
Ljutiti Jermeni smatraju da ih je Rusija ostavila na cedilu i prepustila Azerbejdžanu. U Jerevanu zameraju da se ruski mirotvorci, iako su imali mandat da mogu upotrebiti oružje ako su ugroženi životi civila, uglavnom bave evakuacijom civila.
