Kako je pandemija uticala na uspon nacizma

Volstrit džurnal prenosi da se ova studija bavila načinom na koji je nemački politički sistem reagovao na pandemiju gripa koja je pogodila čitav svet u periodu između 1918. i 1920. godine, pošto se to razdoblje evocira u globalnoj svesti dok nacionalne vlade pokušavaju da upravljaju aktuelnom krizom izazvanom pandemijom koronavirusa.Ova kriza je rezultirala velikim brojem preminulih, dubokim ekonomskim potresima i ogromnom neizvesnošću u domenu politike, a velikom broju zemalja trenutak za uspon su iskoristili nacionalistički pokreti koji nastoje da ponište decenije ekonomskih i političkih odnosa uspostavljanih na međunarodnom nivou."Smrtnost od gripa je pre jednog veka sama po sebi imala snažan uticaj na deo glasova koji su osvojili ekstremisti, naročito ekstremistička nacionalsocijalistička partija", piše u izveštaju o nacističkoj stranci predvođenom Adolfom Hitlerom koji je 1933. godine postao kancelar Nemačke.

"Ovakav efekat je dominantan u odnosu na druge posledice i perzistentan čak i kada kontrolišemo uticaje lokalne nezaposlenosti, potrošnje, promena u populacijim ili kada merimo smrtnost od gripa", navodi se u izveštaju.Izmenjeni glasački obrasci su naročito potpomogli uspon nacista naspram ostalih stranaka, ističe se; nisu primećeni među glasovima koje su osvajale drugi ekstremistički pokreti, poput komunista.Nemačka ekonomija je bila u užasnom stanju posle gubitala u Prvom svetskom ratu, ali nisu samo ekonomske okolnosti potpomogle uspon nacista i odvele svet u drugi globalni rat. Nacisti su deo podrške dobili i na račun pandemije.Mladi ljudi se teže snalaze u takvim krizama, i "možda je to pokrenulo mržnju prema strancima među preživelima, što je privuklo glasače partijama čije agende neguju sličan sentiment".

Ta posledica se još snažnije i intenzivnije osećala u sredinama u kojima je antisemitski sentiment inače dublje ukorenjen."Korelacija stope smrtnosti od gripa i broja glasova koje su osvojili ekstremisti je snažnija u oblastima koje su tradicionalno krivile manjine za epidemije kuge, naročito Jevreje", navodi se u izveštaju.Pandemija gripa zasad je daleko smrtonosnija u odnosu na aktuelna dešavanja. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, od gripa je umrlo 50 miliona ljudi u svetu. Međutim, iako postoji drastičan raskorak u stopama smrtnosti, koronavirus će skoro izvesno brojati još žrtava.U isto vreme, nacionalne ekonomije ulaze u proces oporavka posle pokušaja da zauzdaju širenje bolesti. SAD su na dobrom putu da zabeleže stopu nezaposlenosti kakva nije viđena od Velike depresije. Budžeti su prenategnuti, a u svim delovima sveta, kao i u Americi, polako se bude mase koje se vraćaju na ulice da protestuju.