0
Američki Njujork tajms napravio je retrospektivu protekle godine u Bosni i Hercegovini, sa posebnim osvrtom na proces neustavnog prenosa nadležnosti sa države na entitete koji je krajem godine započet u NSRS-u, prenosi Klix.ba.
PROČITAJTE JOŠ:
U autorskom tekstu kojeg potpisuje ugledni kolumnista Endru Higins stoji da, kada je Agencija za lekove BiH u septembru pregledala kiseonik koji se prodavao bolnicama za lečenje pacijenata od koronavirusa u regionu pod srpskom kontrolom u zemlji, došla je do šokantnog otkrića: kiseonik je bio namenjen za upotrebu samo u industrijskim mašinama, a ne za ljude.
Ogorčeni srpski nacionalista
Ali umesto da pokuša ispraviti situaciju, navodi autor teksta, lider bosanskih Srba Milorad Dodik, ogorčeni srpski nacionalista, pokušao je razbiti multietničko tkivo bosanske države, krhke unije koju je 1995. godine stvorila američka diplomatija iz olupine rata, prenosi Klix.ba.
Prvo, Dodik je najavio da stvara vlastitu agenciju za lekove i povlači svoj feud, koji pokriva otprilike polovinu teritorije BiH, iz nadzora centralne vlade.
Od tada je pretio povlačenjem iz multietničkih Oružanih snaga BiH i formiranjem vlastite, isključivo srpske vojske. On takođe želi izaći iz državne porezne agencije, njene obaveštajne službe i pravosuđa, obećavajući da će ubrzati ono što on naziva „mirnim raspadom“ bosanske države nastale mirovnim sporazumom sklopljenim 1995. u Dejtonu.
Bosanski istražitelji su pratili isporuke kiseonika do kompanije koju kontroliše jedan od bliskih političkih saveznika Dodika. Neke strane diplomate i rivalski političari vide njegove secesionističke pretnje prvenstveno kao sredstvo za izbegavanje navoda o korupciji.
Senka rata je svuda
Ali u regiji gde je senka rata svuda, mnogi Bosanci strahuju da je mir u zemlji ugrožen.
„Neće biti mirno“, upozorio je Šefik Džaferović, jedan od tri bosanska predsednika, od kojih je svaki izabran da predstavlja određenu etničku grupu. Kao šarenilo različitih naroda i religija, Bosna i Hercegovina je dugo bila žarište za veće požare.
Upravo je u Sarajevu, glavnom gradu BiH, srpski nacionalista započeo Prvi svetski rat ubistvom austrijskog nadvojvode u junu 1914. godine, i gde su naizgled poremećena brbljanja psihijatra Radovana Karadžića nagoveštavala krvavi rat 1990-ih. To je ostavilo oko 140.000 mrtvih, uvukli ratne avione i vojnike NATO-a i stvorili jaz između Rusije i Zapada koji ostaje i danas.
Sada Sjedinjene Države i Evropska unija, kojoj Bosna teži da se pridruži, očajnički žele sprečiti da nova kriza eskalira u sukob ili da stvori vrstu političke nestabilnosti koju bi Rusija mogla iskoristiti. Rusija, koja želi sprečiti ulazak Bosne i Hercegovine u NATO, već je na strani Dodika.
Slab centralni autoritet
Trvenja u Bosni su ukorenjena u Dejtonskom mirovnom sporazumu iz 1995., uz posredovanje Sjedinjenih Država. Sporazum je zaustavio borbe, ali je stvorio veoma nefunkcionalan politički sistem, sa slabim centralnim autoritetom u kojem različite etničke grupe dele vlast.
Dodik je više od decenije dizao buku o srpskoj secesiji, ali nikada ranije nije izazvao tako nestabilnu krizu. U izveštaju u oktobru visokog zvaničnika Ujedinjenih naroda u Bosni, Kristijana Šmita iz Njemačke, situacija je opisana kao „najveća egzistencijalna pretnja“ opstanku zemlje od ranih 1990-ih.
Šmit je u rekao da očekuje da će Dodik odustati od svoje pretnje formiranjem posebne vojske etničkih Srba. Među mnogim Bosancima i Hercegovcima, međutim, strah je ponovo prisutan.
U Evropi su odgovori na Dodikove provokacije različiti. Nemačka i Velika Britanija razgovaraju o sankcijama. Međutim, autoritarni lider Mađarske Viktor Orban nedavno je posjetio glavni grad bh. entiteta Republika Srpska, Banjaluku, kako bi ponudio podršku Dodiku i obećao je staviti veto na svaki potez Evropske unije za uvođenje sankcija.
Amnestija ratnih zločinaca
Prema Dejtonskom sporazumu, BiH je podeljena na dva uglavnom samoupravna dela: srpsku teritoriju, poznatu kao Republika Srpska, i Federaciju BiH koju kontrolišu Bošnjaci i Hrvati. Federacija je, ipak, podeljena na 10 “kantona”, svaki sa svojom vladom.
Mnogi Bošnjaci vide Dodikove remetilačke radnje kao dokaz da Dejtonskim sporazumom bosanskim Srbima nikada nije smelo biti dozvoljeno da se zadrže na vlastitom domenu, entitetu kojemu se amnestiraju osobe poput zločinaca Radovana Karadžića i bivšeg komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića.
Ali Dodik i mnogi njegovi sunarodnici i i dalje negiraju ratne zločine koje su počinili i umesto toga sebe vide kao žrtve, kao što su to činili tokom rata. Oni sada tvrde da se bosanski Srbi nepravedno dira, nakon odluke u julu od strane prethodnika Schmidta kao izaslanika UN-a koja je zabranila poricanje genocida. Zabrana se odnosi na sve etničke grupe, ali mnogi bosanski Srbi smatraju da je to usmereno na njih.
Srbija, međutim, nije pokazala interes da ponovi svoju ulogu iz 1990-ih, kada je slala oružje i paravojne bande da podrže etničke srodnike u Bosni. A koliko Rusija zaista podržava Dodika, nije jasno.
Prošlog meseca se vratio iz posete Moskvi tvrdeći da je dobio obećanje podrške tokom sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom. Ali Kremlj, koji obično najavljuje sastanke mnogo unapred, čekao je danima pre nego što je potvrdio da se to dogodilo.
Ipak, Kremlj je očito oduševljen što vidi Bosnu u neredu, s obzirom na to da su je Sjedinjene Države i Evropa nekada zagovarale kao primer uspješne izgradnje nacije. Putin je godinama upozoravao bivše komunističke zemlje istočne Evrope da su zapadna obećanja o miru i prosperitetu šuplja.
Veliko je pitanje da li su pretnje gospodina Dodika stvarne ili su uglavnom političko pozorište da se okupi njegova nacionalistička baza uoči izbora u oktob
BONUS VIDEO: Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
