38
Upad pristalica američkog predsednika u odlasku Donalda Trampa u zgradu Kapitola koji se dogodio u sredu, a koji je potom policija okončala, još jedan je dokaz koliko reči sa pozicije moći mogu biti opasne, čak smrtonosne. Demonstracije su odnele pet ljudskih života. Demokratija je, ipak, preživela.
Pročitajte još:
U sredu uveče ispred zgrade Kapitola došlo je do nereda, a demonstranti su probili više policijskih barikada i upali u Kapitol. Čuli su se pucnji, ispaljen je suzavac, a potpredsednik SAD Majk Pens i članovi Kongresa evakuisani su iz zgrade Kapitola.
Nemirima je prethodila Trampova zapaljiva retorika o ukradenim izborima i obavezi njegovih pristalica da se izbore za pravdu. Nemiri su zaista bili za očekivati. Trampovim pristalicama prethodnih dana upućivani su pozivi da ostave oružje kod kuće,a Tramp se obratio hiljadama pristalica na protestu ispred Kongresa i usijao atmosferu ponavljanjem neosnovanih tvrdnji da je pokraden na predsedničkim izborima.
Teško naoružana policija je počela da rasteruje Trampove pristalice bacanjem suzavca i šok bombi, a policajci su sa gas maskama krenuli u opearciju čišćenja prostora oko Kongresa, pola sata pre stupanja na snagu te večeri uvedenog policijskog časa.
Vašingtonska policija je saopštila da su Trampove pristalice bacale na policajce “hemijska nadražajna sredstva” prilikom upada u Kongres.
Žena koja su policajci ranili u Kongresu kasnije je podlegla povredama, a ostale tri osobe su poginule posle “medicinskih problema” povezanih s upadom Trampovih pristalica u zgradu parlamenta. Nešto kasnije, i kapitolski policajac Brajan Siknik podlegao je povredama koje je zadobio u neredima.
Tek posle više od dva sata od početka napada na Kongres, Tramp je pozvao pristalice da se razidju, ali im je rekao da su “posebni” i ponovio neosnovane optužbe da su predsednički izbori pokradeni.
Pogledajte galeriju fotografija zabeleženih ispred Kapitola tokom upada.
Samo dan nakon što je zgrozio svet pozivima i porukama ljubavi koje je uputio svojim pristalicama, nakon nereda u kojima je stradalo petoro ljudi, Tramp je ipak bio prinuđen da pristane na mirnu tranziciju vlasti. Bilo bi naivno verovati da je odustao; republikanci su dan ranije izgubili Džordžiju i većina u Senatu SAD konačno je postala plava, a demokrate na čelu oba doma Kongresa SAD zapretile su predsedniku u odlasku 25. amandmanom koji podrazumeva da on može biti smenjen pre inauguracije novoizabranog predsednika 20. januara.
Za Trampa to po sebi ne bi bio naročit problem jer em je jednom već opozvan (dopola, doduše, pošto je Senat odbio da potvrdi impičment koji je izglasao Predstavnički dom Kongresa SAD), em mu je do zvaničnog isteka mandata ostalo svega nešto više od deset dana.
Ipak, to bi mu u potpunosti osakatilo šanse da se ponovo kandiduje, kako je najavljivao, 2024. godine.
Na kraju je bilo potrebno uceniti ga da bi pristao na proces koji je neminovan i koji bi se svejedno dogodio, sve i da je on nastavljao da se busa da su ga pokrali i da je jedini pravi pobednik. Amerika je najveća demokratija na svetu delom i zato što iza nje postoji sistem koji čuva vladavinu prava. Postoje ljudi koji mogu da ga smene.
Zamislite da u Srbiji postoje institucije koje kontrolišu predsednika. Da, stvarno deluje nezamislivo.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
