Kako će Putin odgovoriti na spektakularan ukrajinski napad na Rusiju? U igri je sve od hibridnog do nuklearnog rata

Ukrajina tvrdi da je pomoću više od 100 dronova koje je prokrijumčarila u Rusiju, uništila ili oštetila preko 40 strateških bombardera, što čini skoro trećinu ruske strateške flote. Iako rusko Ministarstvo odbrane priznaje tek nekoliko pogođenih aviona, razmera udara je nedvosmislena: dronovi su stigli čak do Sibira, više od 4.000 kilometara od linije fronta.

Fotografije sa terena, objavljene putem Telegram kanala guvernera Irkutske oblasti Igora Kobzeva, prikazuju uništene kamione za lansiranje dronova i dim nad bazom Belaja. Napad je izvršen pomoću dronova skrivenih u kontejnerima na kamionima, koji su diskretno raspoređeni oko četiri vojne baze. Analitičari tvrde da su neki avioni, uključujući TU-22M i TU-95, uništeni i na Olenji – arktičkoj bazi sa koje su prethodno lansirani projektili ka Ukrajini.

Napad je izazvao pometnju i burne reakcije unutar ruskih vojnih i političkih krugova. Dok su neki vojni blogeri napad uporedili sa japanskim iznenadnim napadom na američku bazu Perl Harbor u Drugom svetskom ratu, drugi su kritikovali Ministarstvo odbrane zbog neadekvatne zaštite aviona. Ruska vojska se u prošlosti služila improvizovanim merama – uključujući prekrivanje bombardera slojevima starih guma – što je na društvenim mrežama izazvalo podsmeh.

U međuvremenu je ukrajinska vojska obučila softvere sa veštačkom inteligencijom da otkriju gde se nalaze avioni i da razlikuju prave letelice od mamaca kakve su postavili Rusi u pojedinim bazama.
Pre napada, Rusija je raspolagala sa približno 60 TU-95 bombardera i 50–60 TU-22M3. Pošto se njihova proizvodnja završila još 1991. godine, izgubljeni avioni ne mogu biti lako nadoknađeni. Gubici su još značajniji ako se potvrdi da je pogođeno i nekoliko A-50 aviona – ruskih letelica za rano upozorenje, čiji je broj izuzetno ograničen, piše AP.

Napad je istovremeno koincidirao s neuspelim pokušajem mirovnih pregovora u Istanbulu, koji su trajali samo sat vremena. Ukrajinska strana je insistirala na bezuslovnom prekidu vatre, dok je Moskva ponudila ograničeno primirje u trajanju od dva do tri dana, radi izvlačenja tela poginulih.
U međuvremenu su nastavljeni ruski napadi, a jedna od glavnih meta trenutno je grad Sumi gde je poginulo najmanje troje.

Dmitrij Medvedev preti osvetom

Dmitrij Medvedev bio je prvi visoki ruski zvaničnik koji je javno komentarisao ukrajinski napad dronovima izveden u nedelju, a njegov ton bio je – očekivano – ratoboran.
„Osveta je neizbežna“, poručio je na Telegramu. „Sve što treba da bude dignuto u vazduh – biće dignuto u vazduh. A oni koji treba da budu eliminisani – biće eliminisani.“

Nekada viđen kao modernizator tokom predsedničkog mandata od 2008. do 2012. godine, Medvedev je danas zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, gde je izgradio reputaciju najratobornijeg jastreba u Putinovom okruženju, poznat po redovnim pretnjama nuklearnim napadima na Ukrajinu i Zapad.

Iako njegove izjave često deluju prenaglašeno, pa čak i apsurdno, one ipak osvetljavaju najekstremnije tokove razmišljanja unutar kremaljske elite.
U ovom slučaju, njegova poruka je jasna: Rusija će odgovoriti.
Ono što je, međutim, posebno zanimljivo jeste koliko je vremena prošlo pre nego što je Medvedev reagovao, primećuje Skajnjuz.

Obično svoje poruke puni besa objavljuje u rekordnom roku. Ovoga puta, trebalo je gotovo 48 sati da iznese komentar na događaj koji je dospeo na naslovne strane širom sveta. U trenutku njegove objave, Kremlj još uvek nije izdao nikakvo saopštenje – što je zapanjujuće.

To jasno ukazuje na pokušaj Moskve da ne skrene dodatnu pažnju na napad koji je bio duboko ponižavajući. Što više komentarišu, to više potvrđuju ozbiljnost gubitaka.

Takođe, moguće je da zvaničnici u Moskvi još uvek pokušavaju da odrede kako tačno da reaguju.
Medvedev je samo potvrdio ono što je već bilo poznato – da će ruski odgovor uslediti.
Ali i dalje ostaje nepoznato – kakav će taj odgovor biti i kada će doći. A možda to trenutno ne zna ni sama Rusija.

Mogući vojni odgovori Rusije

Nakon ukrajinske operacije "Paukova mreža" ili "Paučina" (Spiderweb), koja je rezultirala značajnim oštećenjem ruskih strateških bombardera, Rusija razmatra čitav spektar odgovora – od konvencionalnih do potencijalno ekstremnih opcija.

Rusija bi mogla pojačati raketne i dron udare na energetsku, saobraćajnu i industrijsku infrastrukturu Ukrajine. Već postoje primeri takvih udara – poput decembarskih napada na Harkov, Odesu i Kijev – koji su privremeno paralisali isporuku struje, grejanja i vode. Cilj ovakvih napada jeste izazivanje haosa, iscrpljivanje civilnog stanovništva i pritisak na političko vođstvo u Kijevu.
Moskva bi mogla aktivirati postojeće ćelije za hibridne operacije koje uključuju sabotaže na ukrajinskoj teritoriji, ali i plasiranje lažnih informacija kako bi se unela konfuzija u ukrajinsko društvo. Posebna meta mogle bi biti manjinske zajednice, verske grupe i političke opozicije, s ciljem izazivanja unutrašnjih podela.

Ruski sajber kapaciteti već su pokazali sposobnost izvođenja masovnih napada na telekomunikacije, bankarski sektor i vojne komandne centre. Napad na Kyivstar u decembru 2023. godine bio je jedan od najvećih, a slične operacije mogu se očekivati i u narednim nedeljama – naročito kao sredstvo psihološkog rata i destabilizacije uoči bilo kakvih budućih mirovnih pregovora.
Povećanje kvantiteta i učestalosti napada dronovima (Šahed tipa) i krstarećim raketama moglo bi imati za cilj iscrpljivanje ukrajinskih protivvazdušnih sistema. U prethodnim napadima, Rusija je slala i preko 180 dronova u jednom talasu, kako bi nadvladala PVO sisteme i ostvarila direktne udare na urbane i vojne ciljeve.

Očekuju se precizni napadi na skladišta oružja koje Ukrajina prima iz SAD, Nemačke, Francuske i drugih NATO zemalja. Takođe, komandne tačke blizu linije fronta ili čak u unutrašnjosti, koje služe za koordinaciju kompleksnih operacija poput Spiderweb, biće logične mete budućih napada.

Kremlj već koristi propagandne metode da incident prikaže kao egzistencijalni napad Zapada na samu Rusiju. U medijima se sve češće koristi retorika o „nacističkom Kijevu“ i „direktnom američkom vođenju operacija“, što ima za cilj homogenizaciju domaće javnosti i pripremu za moguće oštrije vojne mere.

Pitanje upotrebe taktičkog nuklearnog oružja ponovo se našlo u javnom diskursu, pre svega kroz izjave Dmitrija Medvedeva i drugih zvaničnika iz tvrde struje vlasti. Iako Kremlj nije zvanično prepoznao takvu opciju, analitičari ukazuju da se razmatranje „eskalacije radi deeskalacije“ – doktrine koja uključuje ograničenu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja da bi se primorao protivnik na pregovore – već nalazi u strateškim dokumentima ruske vojske.

Oružani kapaciteti koji dolaze u obzir za takvu opciju uključuju Iskander-M raketne sisteme, raspoređene blizu ukrajinske granice, kao i nuklearne bojeve glave koje mogu biti integrisane u projektile kratkog i srednjeg dometa. Prepreka za ovakav korak nije tehnička, već politička – svaka upotreba nuklearnog oružja značila bi prekoračenje globalno prepoznate „crvene linije“ i mogla bi izazvati direktan odgovor NATO-a.