Kako se bliže ključni izbori unutar Evropske unije, već nedeljama se spekuliše da li će doći do velikih promena i ko su ljudi koji mogu da preuzmu vođstvo nad Unijom. Jedna od njih je i estonska premijerka Kaja Kalas, koja se pominje kada je reč o funkciji visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, koju sada obavlja Žozep Borelj. Upravo ta funkcija će imati najviše uticaja na Srbiju i Zapadni Balkan, ocenjuju sagovornici "Nove". Ukoliko se Kalas nađe na poziciji šefa diplomatije EU, njen fokus će najverovatnije biti na odnosu Srbije prema Rusiji i činjenice da Beograd nije uveo sankcije Moskvi.
Nakon izbora u junu, najviši poslovi u Evropskom savetu, Komisiji i Parlamentu, plus funkcija šefa diplomatije, biće raspoređeni među glavnim političkim grupama.
Spekulisanje o tome ko će dobiti te funkcije je glavna tema u Briselu.
„Politiko“ navodi da se sve glasnije pominju četiri imena – nemačka političarka Ursula fon der Lajen, koja prema procenama ostaje na mestu šefice Komisije, Roberta Mecola sa Malte koja verovatno ostaje na funkciji u Parlamentu, Mete Frederiksen, aktuelna premijerka Danske, koja može da bude presednica Evropskog saveta, i Kaja Kalas, premijerka Estonije, koja može da preuzme funkciju visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednost.
Ime Kaje Kalas se sve češće pominje u razgovorima „u hodniku i uz kafu“, dobrim delom zbog drugog važnog faktora – geografije.
U svetlu rata u Ukrajini, mnogi istočnoevropski lideri veruju da bi jedan od najvažnijih poslova u EU trebalo da ide u tom pravcu. Sama Kalas je to istakla za „Politiko“ prošle godine, rekavši: „Trebalo bi da budemo na radaru za najviše poslove“.
Kaja Kalas je jedna od evropskih političarki koja doživljava velike uspehe u poslednjih nekoliko godina. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, istakla se čvrstim stavovima protiv rata, ruskog predsednika Vladimira Putina i neophodnoj pomoći za Ukrajinu.
Upravo je Kalas jedan od najvećih kritičara Putina, kao i svih svetskih lidera koji sa njim i dalje održavaju bliske odnose, uprkos invaziji i sankcijama.
Stava je da Rusija potpuno treba da se odseče od Evrope i da Putin mora da oseti posledice svojih postupaka. Samim tim, neretko je javno kritikovala one koji nisu uveli sankcije Ruskoj Federaciji i nisu osudili invaziju na Ukrajinu.
Od samog početka invazije 24. februara 2022. godine, isticala je da je Ukrajini neophodna sva moguća pomoć u oružju i municiji. Još je glasnija po tom pitanju sada, kada Amerika i mnoge zemlje smanjuju isporuke oružja Kijevu.
Kalas je nedavno rekla da su i zemlje Baltika u opasnosti od Rusije, kao i da NATO savez ima tri do pet godina da se pripremi za potencijalni napad.
Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje kako i da li će se menjati spoljna politika EU prema Srbiji.
Diplomata Srećko Đukić smatra da je rano imati jasne procene, obzirom na to da će sastav Evropske komisije biti poznat tek na jesen. Ipak, Đukić navodi da je funkcija komesara za spoljnu politiku i bezbednost EU najvažnija za Srbiju.
„Tu se vodi računa i o zastupljenosti pojedinih članica EU, svaka treba nešto da dobije, a najviše dobijaju najviše države. U svakom slučaju, Borelj po svemu sudeći odlazi i to je jedno od ključnih mesta. Što se nas tiče, možda i najvažnije mesto u Evropskoj komisiji. Nije isključena mogućnost da ga dobije mala, ali značajna članica EU. Mislim da bilo koji čovek koji je dođe na poziciju komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost nikako ne može voditi svoju ličnu ili politiku svoje zemlje, već politiku EU“, objašnjava diplomata za „Novu“.
Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Vuk Vuksanović smatra da, iako svaki pojedinac mora da sledi politiku EU, oni donose i svoj lični pečat.
„Mnogi govore kako se politička ravnoteža snaga pomerila ka istoku u kontekstu Ukrajine i činjenice da sve istočnoevropske članice EU imaju težinu graničnih država. Treba napomenuti da oni tada postaju međunarodni službenici i da moraju da vode spoljnu politiku onako kako se formuliše na nadnacionalnom nivou, to je proces pregovaranja i cenkanja između svih članica EU. U svakom slučaju, jeste tačno da do izvesne mere ti zvaničnici ponesu deo tereta političkog ili emotivnog iz zemalja iz kojih dolaze“, kaže Vuksanović.
POGLEDAJTE JOŠ:
Upravo u tom kontekstu, može se govoriti o uticaju koji će imati Kaja Kalas, ukoliko se nađe na poziciji šefa EU za spoljnu politiku i bezbednost. Imajući u vidu da ona dolazi iz Estonije, verovatno će njeno delovanje biti fokusirano na odnos Srbije sa Rusijom.
„U tom pogledu, gospođa Kalas bi svakako imala taj teret spoljnopolitičkog stava koje države Baltika imaju prema Srbiji, to je skepsa prema odnosu Srbije prema Rusiji i njena tendencija da se ne usaglašava sa spoljnom politikom EU prema Rusiji, naročito kad su u pitanju sankcije. Upravo su zemlje Baltika, među kojima je i Estonija, i Poljska te koje insistiraju da Srbija dokaže da nije ruski trojanski konj i da je spremna da sledi spoljnu politiku EU, to su za njih uvek najvažnije stavke kada je u pitanju Srbija“, ističe viši istraživač BCBP-a.
BONUS VIDEO Šta opozicija traži od Borelja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare