Kako će naslednik Merkelove rešiti problem zvani - Orban

Već u svom pozdravnom govoru na kongresu nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) sredinom januara, lider Evropske narodne stranke (EPP) Donald Tusk jasno je rekao što očekuje od novog šefa CDU Armina Lašeta: evropski narodnjaci bi trebalo da se „čvrsto drže zajedno u borbi za slobodarsku demokratiju, pa i u našim redovima“. Sad se, rekao je, od narodnjaka traže „teške odluke“, a pritom je „jasna pozicija zlata vredna“.Tu je Tusk nesporno govorio i o vladajućoj stranci u njegovoj domovini, Poljskoj, gde je lider stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski opsednut idejom da je baš Tusk u zaveri sa Putinom ubio njegovog brata i tadašnjeg predsednika Leha Kačinjskog. Ali Tusk je u stvari pre svega mislio na Viktora Orbana i njegovu stranku Fides, koji su postali hroničan problem Evropske narodne stranke.Od marta 2019. ta mađarska stranka „stavljena je na led“ u okviru EPP. To znači da je nekim poslanicima Fidesa onemogućeno pravo da govore u Evropskom parlamentu. Ali Tusk – i neke manje evropske konzervativne stranke sa jevera i iz zemalja Beneluksa – žele da tu priču okončaju i da potpuno isključe Fides iz svojih redova.„Pa to su metode Gestapoa”Nedavno je Orban uneo nemir pretnjom da će staviti veto na budžet Evropske unije. Pokušao je da posreduje i predsednik poslaničke grupe EPP u Evropskom parlamentu Manfred Veber, ali je i on priznao da su razgovori s vladom u Budimpešti bili „izuzetno otrežnjavajući“. Članovi Orbanove stranke, naime, ne prežu ni od, kako je rekao, „metoda Gestapoa“, i zato je i njegovo mišljenje da se „više ne može otezati“ s odlukom o tome da li bi mađarska stranka trebalo da ostane u EPP.Orban i Fides već godinama stavljaju na probu strpljivost svojih evropskih kolega: ređaju se napadi na slobodu medija, pravosuđe, civilno društvo i Evropsku komisiju, iz Budimpešte je proteran i Sorošev Centralnoevropski univerzitet, a protiv samog Soroša čuju se besramni izrazi antisemitizma. Ni to nije kraj: tu su i hronična korupcija i pronevera novca EU... Čini se da je spisak sukoba i sa Briselom i sa drugim konzervativnim strankama beskonačan.

Do sad se od EPP uvek moglo čuti da želi da „interno“ utiče na Mađare, a i Bens Bauer iz Nemačko-mađarskog instituta i član Fidesa podseća da evropske konzervativne stranke koje žele da isključe Orbanovu stranku „nisu u većini“.U suštini se zaista svodi na to šta će odlučiti izaslanici nemačkih stranaka – CDU i njene bavarske sestrinske stranke Hrišćansko-socijalne unije (CSU), procenjuje poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Frojd. Ako bi Armin Lašet naložio da njegove stranačke kolege glasaju za isključenje, Fides bi leteo napolje, smatra Frojd.„Moramo da razgovaramo“Od Lašeta se međutim čulo dan želi još da razgovara, iako priznaje da je to „teško pitanje“. Evropi su potrebni i Poljska i Mađarska, a on isključivanjem ne želi da ih „gurne još više udesno“. Ipak, novi predsednik CDU takođe dodaje: narodnjaci imaju jasne uslove za članstvo u EPP i „njihovo ispunjavanje ćemo tražiti i od Viktora Orbana“.Bens Bauer iz Fidesa veruje pak da će Lašet „nastaviti uravnoteženu politiku“ Angele Merkel, jer za Orbanovu stranku bi bilo najbolje da sve ostane kako je bilo – pa čak i sa „zamrznutim članstvom“ u EPP. Jer članstvo u tako velikoj frakciji donosi i konkretne prednosti u Evropskom parlamentu, sve do prava obraćanja u tom telu i dozvoljene dužine govora. Samostalne stranke i nezavisni kandidati po pravilu govore pred praznom dvoranom.

No Paul Lendvai, publicista iz Beča, ne veruje da takav status kvo može večito da traje. Izbacivanje Fidesa bio bi težak udarac ugledu Orbana, ali ostaviti sve tako bez da se nešto reši, stvara ogromno razočarenje i mađarske opozicije i mlađih generacija. Lendvai još ocenjuj da je ta neodlučna pozicija EPP „senka doba Angele Merkel“.EPP-u nisu potrebni MađariOrban i njegov Fides vrlo dobro znaju da su narodnjacima potrebni njihovih 14 glasova u Evropskom parlamentu i da zbog toga mogu nešto i da zahtevaju i od Brisela, ali i od Berlina. Upravo su njihovi glasovi bili odlučujući prilikom imenovanja nove predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Bez glasova mađarske stranke, i snaga EPP bi bila mnogo manja.Zato u Budimpešti veruju da se ništa neće promeniti. Nakon izbora Lašeta za predsednika CDU, mađarska ministarka za porodicu Katlin Novak na društvenim mrežama je objavila da se „raduje nastavku naših dobrih odnosa i u budućnosti“. I portparolka EPP za DW je potvrdila da će se o članstvu Fidesa u njihovim redovima odlučivati tek na „pravom sastanku“, dakle tek nakon mera suzbijanja pandemije. A kad će to biti – teško je reći.Andraš Biro-Nađ, direktor mađarskog trusta mozgova Politčka rešenja, ukazuje na još jedan razlog zbog kojeg Berlin nema veliku želju da kazni Budimpeštu zbog „nepodopština“ u shvatanju demokratije: privreda. „Nemački ekonomski interesi su u proteklim godinama za CDU i CSU bili važniji od strahova za demokratiju, civilno društvo ili akademske slobode“, kaže on. Ulaganja nemačke automobilske industrije u Mađarsku su ogromna, kao i u u sektoru poljoprivrede. I iako se dobro zna za problem korupcije u toj zemlji, Biro-Nađ ne veruje da će se tu išta promeniti: „Ekonomski odnosi Nemačke i Mađarske su isuviše važni.“Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram