Predlog Zakona o stranim agentima uznemirio je gruzijsku javnost i izazvao masovne proteste na ulicama ove zemlje, koji sada usled oštrog odgovora policije prerastaju u nasilne demonstracije. Ipak, gruzijski narod jasno poručuje na neće odustati i glasno dodaje - "Ne ruskom zakonu!". Referenca na Rusiju nije slučajna, jer je ovaj zakon do sada zagorčao sudbine na tamošnjih stotine aktivista i medija koje je Moskva označila žigom "stranih agenata".
Naime, nezadovoljni građani Gruzije su se u utorak uveče okupili ispred zgrade Parlamenta u znak protesta protiv predloga zakona za koji smatraju da predstavlja udar na „slobodu medija“. Parlament je u međuvremenu dao svoju početnu podršku nacrtu zakona o „stranim agentima“.
Situacija je ubrzo eskalirala i tamošnja policija je počela da demonstrante rasteruje suzavcem i vodenim topovima.
Međutim, ovo ih nije uplašilo i iz sata u sat je počelo da se okuplja sve više ljudi.
Gruzijski građanski aktivisti i predstavnici opozicije blokirali su zatim oba ulaza u zgradu parlamenta, skandirajući: „Ne ruskom zakonu!“ “Rusi!” “Robovi!”.
Prema poslednjim informacijama, uhapšeno je najmanje 66 demonstranata, a na desetine ljudi je povređeno sa obe strane.
Prizor koji je obišao svet
Snimci obračuna policije i demonstranata ubrzo su obišli čitav svet. Iz mase nezadovoljnih građana izdvojila se jedna žena, koja je prema mišljenju mnogih korisnika društvenih mreža postala „heroina otpora“.
Naime, jedna žena, sa zastavom Evropske unije (EU) stala je isped vodenog topa i suprotstavila se kako policiji, tako i represiji režima.
Vodeni topovi su udarali sve jače, a ona nije odustajala. Ubrzo se oko nje okupilo više demonstranata koji su zajedno poslali poruku svetu, ali i tamošnjim vlastima.
Predsednica želi da stavi veto
Inače, zakon koji je razbesneo Gruzijce predviđa da se mediji i nevladine organizacije koje se sa više od 20 odsto finansiraju iz stranih izvora registruju kao „agenti stranog uticaja“, što ih dalje suočava sa drakonskim novčanim kaznama.
Sa njim nije saglasna ni gruzijska predsednica Salome Zurabišvili, koja želi da stavi veto i poručuje da će to i uraditi ako zakon bude bio na njenom stolu. Dodala je da je nedvosmisleno na strani demonstranata.
„Vi predstavljate slobodnu Gruziju, Gruziju koja svoju budućnost vidi na Zapadu i neće dozvoliti nikome da vam tu budućnost oduzme. Ovaj zakon nikome nije potreban… Svi koji su glasali za ovaj zakon prekršili su ustav“, poručila je Zurabišvili iz Sjedinjenih Država, u kojima se nalazi u zvaničnoj poseti.
Međutim, problem je što parlament može da nadglasa njen eventualni veto na zakon.
Zašto je ovaj zakon opasan?
Pre svega, Gruzijci su u ovom slučaju poučeni ruskim iskustvom, i ne žele da dožive istu sudbinu.
Kada je reč o primeni Zakona o stranim agentima u Rusiji, on datira još iz 2012. godine i prvobitno se primenjivao na nevladine organizacije koje primaju finansijska sredstva i donacije iz inostranstva. Slično se sada planira u Gruziji.
Međutim, nekoliko godina kasnije, u decembru 2019. godine, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novi zakon kojim je proširena pravna definicija toga ko se sve može smatrati stranim agentom.
Sada to može da bude bilo koje fizičko lice ili grupa koja prima i najmanju količinu novca iz inostranstva – bez obzira da li je reč stranim vladama, organizacijama ili čak građanima. Ovakva definicija omogućava laku manipulaciju, zbog čega se ovaj zakon koristi kao sredstvo čestih borbi ruskih vlasti sa neistomišljenicima.
Nakon što vlasti targetiraju nekoga kao „stranog agenta“, od njega se traži da u svemu što objavi – čak i u postovima navede da ima status „stranog agenta“.
Od njih se takođe traži da na svakih šest meseci vladi podnose na uvid finansijske izveštaje i bankovne izvode.
POGLEDAJTE JOŠ:
Najpoznatiji ruski „strani agenti“, dve članice aktivističke pank-grupe „Pusi rajot“, koje je ruska vlada targetirala u decembru 2021. godine.
Ovom oznakom je targetirana i organizacija koja je prošle godine dobila Nobelovu nagradu za mir – „Memorijal“, jedna od najstarijih organizacija za ljudska prava u Rusiji.
Takođe, na spisku je i Ivan Pavlov, advokat Alekseja Navaljnog – najpoznatijeg ruskog opozicionara, kao i mnogi drugi koji su se u nekom trenutku ohrabrili da govore protiv ruskog režima.
BONUS VIDEO Simbol protesta u Gruziji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare