Dodikova noćna mora ponovo u Kongresu SAD: Čovek koji je objavio izveštaj o njegovim vezama sa Trampovim ljudima sprema novu istragu

Nakon što je Demokratska stranka na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama preuzela kontrolu nad oba doma Kongresa, ponovo se otvara pitanje pod kakvim su okolnostima Miloradu Dodiku, njegovoj porodici i saradnicima prošle godine ukinute američke sankcije.

Jedan od političara koji bi mogao da ima ključnu ulogu u rasvetljavanju ovog slučaja jeste demokratski kongresmen Bil Kiting, koji je na izborima osvojio novi mandat u Predstavničkom domu.

Kako piše sarajevski Raport, Kiting je ranije predstavio izveštaj pod nazivom „Plati pa igraj na Balkanu“, u kojem su otvorena pitanja mogućih spornih političkih aranžmana, lobiranja i odluka administracije Donalda Trampa u vezi sa Bosnom i Hercegovinom.

Za razliku od prethodnog perioda, kada su demokrate bile u manjini, nova raspodela snaga u Kongresu omogućava im da preko nadležnih odbora pokreću zvanične istrage, organizuju saslušanja i zahtevaju dokumentaciju od predstavnika američke administracije.

Kako su Dodiku ukinute sankcije?

Jedno od centralnih pitanja odnosi se na odluku Vašingtona da ukine sankcije Miloradu Dodiku, njegovoj deci Igoru i Gorici, kao i povezanim saradnicima i kompanijama.

Ove sankcije prethodno su uvedene zbog korupcije i aktivnosti koje su američke vlasti ocenile kao pretnju Dejtonskom mirovnom sporazumu.

Još u septembru ove godine visoki zvaničnik Stejt departmenta Danijel Loton pozvan je na saslušanje u Kongresu kako bi objasnio okolnosti pod kojima je američka administracija donela odluku o ukidanju sankcija.

Demokrate sada imaju mogućnost da odu korak dalje i zatraže kompletnu dokumentaciju, uključujući komunikaciju američkih zvaničnika sa lobistima angažovanim da zastupaju interese Dodika i Republike Srpske.

Takva istraga mogla bi da otkrije da li su odluke o sankcijama bile povezane sa političkim ustupcima ili lobističkim aranžmanima.

Milijardu dolara vredan projekat pod lupom

Drugi važan deo Kitingovog izveštaja odnosi se na projekat Južne gasne interkonekcije u Bosni i Hercegovini, čija se vrednost procenjuje na više od milijardu dolara.

Posebnu pažnju demokrata privukla je novoosnovana američka kompanija AAFS, iza koje stoje Džozef Flin, brat Majkla Flina, jednog od Dodikovih lobista, i Džesi Binal.

U izveštaju je problematizovana činjenica da su osobe povezane sa ovom kompanijom dobile podršku za učešće u velikom energetskom projektu, iako, prema navodima demokrata, nemaju prethodno iskustvo u energetskom sektoru niti poslovanju na Balkanu.

Demokrate smatraju da takve okolnosti otvaraju pitanje mogućeg sukoba interesa, ali i rizika za realizaciju gasovoda.

Kiting je ranije upozoravao i da bi ukidanje sankcija Dodiku, zajedno sa jačanjem njegovih lobističkih veza u Vašingtonu, moglo da bude iskorišćeno za pritisak na institucije Bosne i Hercegovine.

Posebno osetljivo pitanje predstavlja državna imovina, koja je važna za realizaciju Južne gasne interkonekcije, a čije bi rešavanje, prema upozorenjima iz izveštaja, moglo da bude usmereno u korist Dodika i Republike Srpske.

Hoće li Dodikovi lobisti morati da svedoče?

Prema pisanju Raporta, nova demokratska većina mogla bi da otvori nekoliko pravaca istrage.

Jedan od njih odnosi se na poslovanje kompanije AAFS i izvore njenog finansiranja, dok bi drugi bio usmeren na komunikaciju američkih zvaničnika sa predstavnicima Dodika u periodu koji je prethodio ukidanju sankcija.

Pominje se i mogućnost organizovanja javnih saslušanja na kojima bi Dodikovi lobisti, uključujući Majkla Flina i Roda Blagojevića, morali da odgovaraju na pitanja o svojim kontaktima, političkom uticaju i novcu koji su dobijali iz budžeta Republike Srpske.

Ukoliko bi nadležni odbori izdali obavezujuće pozive, pozvani svedoci mogli bi da budu saslušani pod zakletvom.

Kiting bi, prema procenama koje prenosi Raport, mogao da dobije značajniju ulogu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, što bi dodatno povećalo njegov uticaj na eventualne istrage.

Ipak, za sada nije potvrđeno da će sve ove istrage zaista biti pokrenute. Njihov obim zavisiće od odluka nove kongresne većine i nadležnih odbora.

Za Dodika, koji je prethodnih meseci nastojao da učvrsti odnose sa političkim krugovima bliskim Donaldu Trampu, promena odnosa snaga u Vašingtonu mogla bi da predstavlja ozbiljan politički izazov.