Šta se krije iza Trampove iznenadne odluke da evakuiše američke ambasade na Bliskom istoku? Njujork tajms otkriva plan zbog kog strepi ceo svet

Zabrinutost zbog moguće izraelske vojne akcije, kao i mogućeg iranskog odgovora, navela je Vašington da u sredu povuče diplomate iz Iraka i odobri dobrovoljno povlačenje porodica američkih vojnika iz zemalja Bliskog istoka, piše Index.hr.

Nije jasno koliko bi obimni izraelski udar mogao biti, ali tenzije rastu već mesecima, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu poziva Trampa da iskoristi ono što Tel Aviv vidi kao trenutak iranske ranjivosti na udar.

Tramp je ranije odbacio izraelski plan napada, insistirajući da želi da pregovara o sporazumu sa Teheranom koji bi ograničio sposobnost Irana da proizvodi nuklearno gorivo. Pre dve nedelje je rekao da je upozorio Netanjahua da ne pokreće napad dok traju pregovori između SAD i Irana.

Značajni potezi SAD i Britanije

Nije poznato koliko se Tramp trudio da odvrati Netanjahua od napada ovog puta, ali poslednjih dana je postao manje optimističan u pogledu mogućnosti dogovora, posebno nakon što je vrhovni vođa Irana odbacio predlog kojim bi se postepeno ukinulo pravo Irana na obogaćivanje uranijuma. Netanjahu je ranije došao do tačke u kojoj bi bombardovao iranska postrojenja, ali bi odustao u poslednjem trenutku.

Vest o povlačenju američkog osoblja iz regiona, kao i britansko upozorenje brodarima o povećanim pretnjama pomorskoj bezbednosti, stigla je samo nekoliko sati nakon što je Tramp u podkastu za Njujork post rekao da je „manje uveren“ u uspeh pregovora sa Iranom.

Zašto Amerika povlači osoblje? Tramp: Donesite svoje mišljenje

Pregovarači SAD i Irana trebalo bi da se ponovo sastanu u nedelju, iako je Tramp u ponedeljak rekao da je stav Irana u pregovorima „neprihvatljiv“. Prema rečima američkih zvaničnika, Trampov izaslanik Stiv Vitkof i dalje planira da prisustvuje rundi pregovora, koja bi trebalo da se održi u Omanu.

Upitan o razlozima za povlačenje američkog osoblja iz regiona, Tramp je novinarima u sredu, stižući na izvođenje predstave „Jadnici“ u Kenedi centru, rekao: „Moraćete sami da dođete do zaključaka.“

Britansko upozorenje stiglo je od Agencije za pomorsku bezbednost, koja je saopštila da je „svesna povećanih tenzija u regionu koje bi mogle dovesti do eskalacije vojnih aktivnosti sa direktnim uticajem na pomorce“. Trgovački brodovi koji tranzitiraju kroz Persijski zaliv, Omanski zaliv i Ormuski moreuz upozoreni su na oprez.

Iran planira kontranapad balističkim raketama

Prema rečima visokog iranskog zvaničnika, iranska vojska i vlada su već održale krizne sastanke o tome kako da odgovore na mogući izraelski napad.

Teheran navodno ima spreman plan koji uključuje trenutni kontranapad sa stotinama balističkih raketa ka izraelskoj teritoriji. U oktobru 2024. godine, Iran je već pokrenuo veliki raketni napad na Izrael u kontekstu rata u Gazi, ali je šteta tada bila ograničena, delimično zbog američke pomoći u presretanju raketa.

Tramp je ponovo razgovarao sa Netanijahuom u ponedeljak, ali Bela kuća nije objavila detalje tog razgovora. Tramp se prethodne noći sastao sa članovima svog saveta za nacionalnu bezbednost u Kemp Dejvidu.

Oštra reakcija Teherana

Iranski ministar odbrane, general Aziz Nasirzadeh, dodatno je podigao tenzije u sredu rekavši da će Sjedinjene Države pretrpeti velike gubitke ako pregovori propadnu i izbije sukob. „Amerika će morati da napusti region jer su sve njene vojne baze u našem dometu, a mi ćemo ih ciljati bez ikakvih ograničenja u zemljama domaćinima“, rekao je on.

Teheran je takođe oštro reagovao na izjave američkog generala Majkla Kurile, komandanta Centralne komande, koji je u utorak rekao zakonodavcima da je Trampu i ministru odbrane Pitu Hegsetu predstavio „niz opcija“ za moguće napade na Iran. Kurilino svedočenje pred Odborom za oružane snage Senata, zakazano za četvrtak, odloženo je bez objašnjenja.

Iranska delegacija u UN osudila je Kuriline izjave na društvenim mrežama, nazivajući ih „militarizmom“ koji „podstiče nestabilnost“.

Iranski nuklearni program i moguća osuda UN

Oštra retorika dolazi u nedelji kada se Upravni savet Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) sastaje u Beču. Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka podnele su rezoluciju kojom bi se osudio Iran zbog brzog unapređenja svog nuklearnog programa i kršenja obaveza prema sporazumu iz 2015. godine. Glasanje o rezoluciji je zakazano za četvrtak.

Takva osuda mogla bi poslužiti kao pravna osnova za takozvani „snapbek“ – ponovno uvođenje teških ekonomskih sankcija koje su ukinute sporazumom iz 2015. godine. SAD su se jednostrano povukle iz tog sporazuma 2018. godine, tokom Trampovog prvog mandata, što je Iran koristio kao opravdanje za odustajanje od svojih obaveza. Evropski potpisnici sporazuma tvrde da je on i dalje pravno važeći i da se sankcije mogu ponovo aktivirati.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je u sredu na društvenim mrežama da će usvajanje kazne „naterati Iran da reaguje SNAŽNO“.

Nafta, vazduhoplovstvo i američka mornarica

Američki Stejt department nije objavio koliko će osoblja biti povučeno iz Iraka, ali prema informacijama Asošijejted presa, reč je o nebitnim zaposlenima iz ambasade u Bagdadu i zaposlenima i članovima porodica iz ambasada u Bahreinu i Kuvajtu. Većina ovih porodica pripada osoblju mornarice i marinaca stacioniranim u Bahreinu, domu jedne od najvećih američkih pomorskih baza u regionu.

Iranski nuklearni program je značajno napredovao od 2018. godine. Analitičari kažu da je Iran sada blizu toga da ima dovoljno nuklearnog materijala za proizvodnju do deset bojevih glava. Izgradnja funkcionalnog oružja mogla bi da traje mesecima, ali mnogi visoki izraelski zvaničnici već smatraju takav napredak neprihvatljivim i otvoreno prete vojnom akcijom.

Neki izraelski bezbednosni zvaničnici veruju da imaju istorijsku priliku da reše višedecenijski problem. U nedavnim napadima, Izrael je ozbiljno oslabio Hezbolah i Hamas, dva ključna iranska saveznika u regionu, dok su izraelski vazdušni napadi prošle godine takođe oštetili iranski sistem protivvazdušne odbrane.

Izraelski napad postaje sve rizičniji

Međutim, neki analitičari upozoravaju da je Iran već počeo da obnavlja ove sisteme, što izraelski vojni napad čini sve rizičnijim iz nedelje u nedelju. Takođe je nejasno da li Izrael može da zada odlučujući udarac iranskom nuklearnom programu bez američke vojne pomoći.

U sredu su cene nafte na američkom tržištu porasle iznad 68 dolara po barelu, što je najviše od početka aprila - kada je Tramp uveo tarife skoro svim trgovinskim partnerima SAD. Sukob u regionu mogao bi dodatno da poremeti snabdevanje naftom, kao i nova američka ograničenja na izvoz iz Irana.

Američki nosač aviona USS Karl Vinson je nedeljama u Arapskom moru. Nosi više od 60 aviona, uključujući najsavremenije stelt lovce F-35. Visoki zvaničnik mornarice rekao je da trenutno nema planova za premeštanje nosača zbog trenutne situacije.

Sjedinjene Države imaju nekoliko desetina lovačkih i jurišnih aviona u regionu, koji su igrali ključnu ulogu u odbrani Izraela od iranskih napada prošle godine.