0
Izrael nije uspeo da porazi Hamas, ali mišljenja Palestinaca u Gazi o opstanku grupe na vlasti su podeljena.
Hamas je pretrpeo ozbiljne udare tokom izraelske vojne kampanje u poslednjih 15 meseci, u kojoj je, prema izveštajima organizacija za ljudska prava, ubijeno najmanje 47.300 Palestinaca. Cilj izraelskog premijera Benjamina Netanjahua bio je potpuno uništenje Hamasa, ali bivši američki državni sekretar Entoni Blinken priznao je 14. januara da je Hamas regrutovao skoro isti broj novih boraca koliko ih je izgubio, što ukazuje na mogućnost dugotrajnog sukoba.
Iako je Hamas izgubio hiljade boraca, uključujući vojne vođe poput Jahje Sinvara, i ostao bez značajnih količina naoružanja, još uvek deluje u Gazi. Njegovi borci učestvovali su u predaji izraelskih zarobljenika u sklopu primirja, a članovi administracije pod kontrolom Hamasa nastavili su s radom. Ako neka vlast i dalje funkcioniše u Gazi, to je vlast Hamasa.
Prema procenama, većina od oko 25.000 Hamasovih boraca i dalje je živa i operativna, uprkos izraelskim tvrdnjama da su ubili 20.000 „terorista“. Hamas tvrdi da je izgubio između 6.000 i 7.000 boraca, dok je izraelska vojska saopštila da je od oktobra 2024. ubijeno oko 3.000 Hamasovih pripadnika. Ujedinjene nacije navode da je oko 70% žrtava tokom rata činilo žene i deca.
Uprkos izraelskim pokušajima da uništi Hamasovu infrastrukturu, tuneli koji omogućavaju pokretljivost i skrivanje boraca su i dalje u velikoj meri operativni. Prema izveštajima izraelskih medija, značajan deo tunelske mreže i dalje postoji, a Hamas tvrdi da je čak uspeo da obnovi ili proširi pojedine delove. Takođe, Hamas reciklira neeksplodirane izraelske projektile kako bi proizvodio nova improvizovana eksplozivna sredstva i rakete.
Osim što je preživeo vojne udare, Hamas je pokazao sposobnost da se politički prilagodi. Njegovi lideri su se, i pored gubitaka, održali na čelu organizacije. Izrael tvrdi da je eliminisao više ključnih Hamasovih vođa, uključujući političkog lidera Ismaila Hanijeha i Saleha al-Arourija. Međutim, mnogi ključni komandanti i dalje su aktivni, uključujući Mohameda Sinvara, koji se smatra još tvrđom linijom u odnosu na svog ubijenog brata Jahju Sinvara.
Hamas nije samo vojna organizacija već i politička sila koja upravlja Gazom od 2006. godine. Njegova popularnost je porasla na Zapadnoj obali nakon napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine, ali su mišljenja u Gazi podeljena.
Mnogi Palestinci su ogorčeni jer Hamas nije predvideo razmere izraelskog odgovora i nisu imali plan kako da zaštite civilno stanovništvo. Mnogi stanovnici Gaze su izgubili domove, porodice i prijatelje, što je dovelo do frustracije i kritike prema Hamasu.
Vael Darviš, stanovnik severnog Nusejrata, rekao je za Al Džaziru: “Ovo je katastrofa, a ne pobeda. Pretrpeli smo najveću nesreću u istoriji. Ako postoji bilo kakav trijumf, to je zahvaljujući istrajnosti naroda, a ne Hamasu.”
S druge strane, postoje i oni koji smatraju da je Hamas pokazao snagu i otpor.
“Iako obično ne podržavam Hamas, tokom rata sam promenila mišljenje jer su uspeli da pruže otpor moćnoj izraelskoj vojnoj sili”, rekla je Fatima Šamali, 64-godišnja majka 11 dece.
Analitičari smatraju da Hamas neće nestati iz političkog pejzaža Gaze, ali da će se suočiti s ozbiljnim izazovima. Među samim članovima Hamasa postoje nesuglasice, posebno unutar umerenog krila, koje kritikuje odluke pokojnog lidera Jahje Sinvara i drugih koji su doneli ključne odluke pre 7. oktobra.
Iako su mnogi Palestinci nezadovoljni Hamasom, to ne znači da podržavaju Izrael. Za njih, borba nije samo o Hamasu, već o nacionalnom identitetu i pravu na otpor. Hamze Attar, palestinski vojni analitičar, rekao je: “Ljudi nisu sarađivali s Izraelom tokom ovog rata. To nije stvar Hamasa, već identiteta i kontinuiteta palestinskog naroda.”
Budućnost Gaze ostaje neizvesna. Izrael ne može lako eliminisati Hamas, a međunarodna zajednica nema jasnu strategiju za posleratni period. Mnogi stanovnici Gaze samo žele kraj rata i stabilnost, ali se čini da sukob neće tako brzo nestati.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
