Iza kulisa: Naredba glasi - iz svake kuće po dva glasa Šefiku, jedan Komšiću

Složena unutrašnja struktura BiH uslovila je jednako komplikovan izborni zakon sa brojnim asimetričnim rešenjima koja se primenjuju na nivou države ili njena dva entiteta i Brčko distrikta kao samostalne izborne jedinice.Entiteti su morali da prilagode svoju organizaciju intervencijama visokih predstavnika, ali i odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine iz 2000. godine da su sva tri naroda konstitutivna na celoj teritoriji države.Struktura zakonodavnih tela u BiH je asimetrična jer je uspostavljen dvodomni sistem na državnom nivou i u Federaciji BiH, ali ne i u Republici Srpskoj.Na državnom nivou iu Federaciji postoje dva parlamentarna doma, Predstavnički dom i Dom naroda. U Republici Srpskoj, s druge strane, na snazi je jednodomni sistem preko Narodne skupštine RS.U tom entitetu, doduše, postoji Veće naroda, ali to telo nema nadležnost da odobrava zakone koje donosi Narodna skupština, kao što je to slučaj na državnom nivou i u Federaciji BiH, već samo odlučuje o pitanjima zaštite vitalnih nacionalnih interesa, i ta će pitanja preusmeriti na entitetski ustavni sud.

Etničke delegacije i uzaludne presude

Gornji dom parlamenta (Dom naroda) na državnom i entitetskom nivou je ključan jer je garant konstituisanja naroda.Predstavnici u Državnom Domu naroda biraju se posredno delegiranjem po pet Hrvata i Bošnjaka iz Doma naroda Federacije Bosne i Hercegovine, dok Narodna skupština RS u to telo delegira pet Srba.Državni dom naroda je ravnopravan sa Predstavničkim domom jer, osim što štiti vitalne nacionalne interese, potvrđuje i sve zakone. Odnosno, ima pravo veta.

U pet odvojenih slučajeva Evropski sud za ljudska prava proglasio je način izbora članova Predsedništva BiH i predstavnika u Dom naroda suprotnim odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima jer diskriminišu građane na osnovu njihove nacionalne pripadnosti ili mestu stanovanja.Sve su započeli Jakob Finci i Dervo Sejdić, Jevrej i Rom koji su prvi tužili Bosnu i Hercegovinu jer se kao pripadnici nacionalnih manjina ne mogu kandidovati kao članovi državnog vrha niti biti delegirani u Državni dom naroda, a Evropski sud je to potvrdio 2009. godine o diskriminaciji i naložio izmenu ovakvih zakonskih rešenja.Nakon toga usledile su još četiri tužbe, a presude suda iz Strazbura potvrdile su da je diskriminacija to što je kandidatura za državne organe ograničena mestom prebivališta u jednom od dva entiteta. To se odnosi na to da, na primer, Hrvat ili Bošnjak koji živi u RS ne može da se kandiduje za Predsedništvo BiH, kao ni Srbin koji živi u Federaciji BiH.Diskriminatornom se proglašava i činjenica da je pravo na kandidaturu uskraćeno osobama koje odbijaju da se izjasne o svojoj nacionalnosti.Nijedna od ovih presuda do sada nije sprovedena.

Hrvatska prava

Dve političke krize pokazale su da je izborni sistem dodatno problematičan, ne samo sa stanovišta prava pojedinca, već i ostvarivanja kolektivnih prava, pre svega hrvatskog naroda.

Kriza koja je izbila 2000. godine, kada je vlast u Federaciji BiH formirana pod rukovodstvom SDP-a bez učešća HDZ-a BiH, potaknula je Božu Ljubića da podnese tužbu Ustavnom sudu BiH zbog odredaba čl. izborni zakon kojim je određeno da se iz svake županije Federacije BiH najmanje jedan član svakog konstitutivnog naroda delegira u entitetski Dom naroda ako je izabran za zastupnika u županijskoj (kantonalnoj) skupštini.Drugim rečima, ove odredbe omogućile su građanskim strankama da se na izborne liste u kantonima u kojima praktično nema Hrvata koji su se izjasnili kao Hrvati, stvarno ili privremeno, i tako popune kvotu u federalnom Domu naroda, ključnu za uspostavljanje izvršne vlasti.Ustavni sud je zaključio da Dom naroda nije dom županija i da je stoga neophodno da se iz svakog od njih biraju pripadnici svakog naroda, odnosno utvrđeno je da je nesrazmjeran način izbora predstavnika u to telo u skladu sa sa Ustavom.Time je zapravo sprečeno preglasavanje Hrvata u Domu naroda, ali ovaj potencijalni problem još uvek nije trajno rešen.Sudskom presudom su izbrisane sporne odredbe izbornog zakona i sada postoji praznina u delu koji se odnosi na popunjavanje Doma naroda. Na izborima 2018. godine popunjena je implementacionom odlukom Centralne izborne komisije (CIK), kojom je određeno koliko će svaka županija delegirati predstavnika i iz koje nacije.Dom naroda sastoji se od 17 predstavnika iz svakog konstitutivnog naroda i sedam pripadnika nacionalnih manjina. To telo ima nadležnost da predlaže kandidate za predsednika ili potpredsednika Federacije, a oni potom predlažu entitetsku vladu. Za to je potrebno najmanje šest glasova svakog etničkog kluba.Upravo oko ove cifre vode se polemike, a građanske stranke strahuju da bi nakon sprovođenja presude Ustavnog suda trajno bile sprečene da preuzmu izvršnu vlast.

Hrvatskog člana biraju Bošnjaci

Drugu krizu izazvala je ponovljena kandidatura i izbor Željka Komšića za člana Predsedništva BiH. Nesrazmjer u glasovima koje je dobio u trci sa kandidatima HDZ BiH pokazao je da je za njega glasalo pretežno bošnjačko biračko telo.

Čak je i bosanski franjevac Ivo Marković, teolog poznat po nepoštednim kritikama politike HDZ-a BiH, žestoko kritikovao način na koji je Komšić izabran u Predsedništvo BiH.On je naveo i da je Komšićev izbor pomogla Islamska zajednica u BiH upućivanjem vernika kako da glasaju.„Iz kuće dva glasa idu za Šefika Džaferovića, jedan za Komšića. Tako je Komšić postao praktično kadar SDA, Hrvati u BiH ga nisu mogli doživljavati kao svog, zgadio se Hrvatima BiH kao domovini“, rekao je brat Ivo.To uporno kritikuje i hrvatski državni vrh, predsednik Zoran Milanović žešće, premijer Andrej Plenković umerenije, ali bez značajnije razlike u zaslugama.

Stranke okupljene oko Hrvatskog narodnog sabora (HNS) insistiraju na donošenju novog izbornog modela koji bi garantovao pravo na legitimno predstavljanje naroda u organima vlasti i smatraju da se to najlakše može postići kroz dve izborne jedinice u Federaciji. BiH, što bošnjačke i građanske stranke odbacuju, smatrajući da to vodi dubljim etničkim podelama.Politički lideri iz Bosne i Hercegovine, uz posredovanje predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, obavezali su se da će u roku od šest meseci od formiranja nove vlade na osnovu rezultata usaglašavanja dogovarati kompletno rješenje za izmene izbornog zakona. izbori zakazani za 2. oktobar.

Vruća situacija

Uz to, situacija u Bosni i Hercegovini je poslednjih dana postala zapaljiva. Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit najavio je prošle nedelje moguće izmene izbornog zakona, na šta su bošnjačke stranke organizovale masovni protest u Sarajevu, piše Jutarnji list.Šmit je tada ponovio i u sredu najavio delimične izmene izbornog zakona, ali su one uglavnom tehničke prirode i ostalo je otvoreno pitanje kako popuniti Dom naroda parlamenta Federacije BiH, koje hrvatske stranke smatraju ključnim.

On je, međutim, najavio da će, ukoliko se političari u Bosni i Hercegovini uskoro ne dogovore o izmenama izbornog zakona, ponovo delovati.Rekao je da mu je jedan od prioriteta rešavanje provođenja presude Ustavnog suda BiH u predmetu "Ljubić", odnosno način popunjavanja Doma naroda Federacije BiH, najvažnije pitanje za hrvatske stranke.U međuvremenu, hrvatske stranke u BiH i hrvatski državni vrh izrazili su nezadovoljstvo činjenicom da je Šmit do sada samo tehnički menjao izborni zakon.Situaciju je dodatno "zakuhao" lider SDA Bakir Izetbegović izjavama o "prebrojavanju Bošnjaka" koje su gotovo jednoglasno, uključujući i američku ambasadu u Sarajevu, smatrane ratnohuškačkim.BONUS VIDEO Protesti u Sarajevu zbog izbornog zakona 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=protestizbogizbornogzakonasarajevogp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3880785"]strong>***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram