0
Nakon što je propala prva faza pregovora između Rusije i SAD, odnosno NATO-a, serijom bilateralnih sastanaka evropskih lidera i ruskog predsednika počinja druga faza diplomatskih napora da se okonča kriza na rusko-ukrajinskoj granici. Za razliku od januarskih razgovora kada su se za stolom našle visoke delegacije, sada su pregovarači mnogo ozbiljnija imena. Centralna tema svih sastanaka je Ukrajina, ali svaki od pregovarača ima i svoju “skrivenu” agendu.
Tokom poslednjih nekoliko dana, najaktivniji je bio francuski predsednik Emanuel Makron.
Nakon tri telefonska razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, Makron je razgovarao i sa prvim čovekom SAD Džozefom Bajdenom, da bi potom zakazao put u Moskvu i Kijev.
Makron, koji je ubeđen da može da donese „istorijsko rešenje“ za ukrajinsku krizu, izjavio je da bi „jedan njegov razgovor sa Putinom verovatno bio dovoljan da spreči izbijanje vojnog sukoba“, kao i da cilj Rusije „nije Ukrajina, već pojašnjenje pravila u vezi s NATO-om i EU“.
Ukoliko uspe u nameri da smiri strasti, za Makrona će to biti pun pogodak na dva fronta – važna spoljnopolitička pobeda uoči početka kampanje za predsedničke izbore u aprilu, ali i prilika da se približi mestu lidera EU koje je ostalo upraženjeno nakon odlaska Angele Merkel.
Makronu na ruku ide i činjenica da je Olaf Šolc, čovek koji je preuzeo kancelarsku poziciju nakon 16 godina vladavine Merkelove, na udaru javnost zbog blage rekacije u vezi ukrajinsko-ruske drame.
Šolc je već danima na udaru kritika da nije zauzeo dovoljno oštar stav prema Rusiji, a spočitava mu se i da nije vojno pomogao Ukrajinu, poput većine NATO zemalja koje su prethodnih dana slale oružje u Kijev.
Nemačka pomoć bila je daleko skromnija – tek 5.000 šlemova, što je aktuelni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko ismejao pitanjem: “Šta je sledeće? Jastuci?”.
Šolc se tokom poslednjih nekoliko dana oglašavao malo oštrijim tonom, navodeći da će Rusija snositi sankcije ako napadne Ukrajinu, pa čak i da bi se te sankcije mogle odnositi na Severni tok 2.
Upravo taj gasovod, čija je izgradnje završena i kojeg do puštanja u rad deli samo dozvola nemačkih regulatora, smatra se razlogom za nemačku uzdržanost. Ova zemlja, kao i mnoge evropske zemlje, zavisna je o ruski gas, posebno nemačka industrija.
Pročitajte još:
Šolc bi nemačku pozciju u ovoj krizi trebalo da objasni predsedniku SAD Džozefu Bajdenu 7. februara, istog dana kada na drugom kraju planete Makron razgovara sa Putinom.
Još jedno “pojašnjenje” nemačke pozicije trebalo bi u Kijevu istog dana da ponudi Analena Berbok, šefica diplomatije u Šolcovoj vladi. Zanimljivo je da Berbok ima oštriji stav prema Rusiji, čak jedan od njenih prvih poteza na novoj poziciji bilo je proterivanje diplomata iz ruske ambasade u Berlinu zbog ubistva Čečena Želmkana Kangošvilija u Berlinu 2019. godine.
Prvi sa ovog spiska koji je otišao u Moskvu bio je mađarski premijer Viktor Orban. Poseta prvog čoveka Mađarske Rusiji nije naišla na odobravanje u EU. Naprotiv.
Nakon što su ministri spoljnih poslova EU upozorili Putina da će se Rusija suočiti sa ozbiljnim ekonomskim sankcijama u slučaju invazije, Evropski parlament poslao je u Kijev delegaciju u znak podrške Ukrajini. Francuska poslanica Natali Loazo tada je upozorila Orbana.
“Nemamo sumnji, Vladimir Putin pokušava da nas podeli. Zato se iskreno nadam da Viktor Orban shvata šta je u pitanju i da će se držati poruke jedinstva Evropske unije”, rekla je.
Tokom posete koju je nazvao “svojevrsnom mirovnom misijom” Orban je u Moskvi rekao da niko od evropskih lidera ne želi rat.
“Voleo bih da Vas ponovo uverim da niko od lidera EU i njenih država članica ne želi rat ili sukobe. Pozivamo na politička rešenja i obostrano korisne sporazum”, rekao je.
Ali šta je Orbanova korist u svemu tome? Povoljan gasni aranžman sa Rusijom i to nepuna dva meseca uoči parlamentarnih izbora za koje je nedavno počeo kampanju.
Mađarska je takođe zavisna o ruski gas. Kriza u Ukrajini dovela je do skoka cena gasa u Evropi i straha da bi Putin mogao da zavrne cevi, zbog čega je Orban pokušao da igra na kartu dobrih ličnih odnosa sa Putinom i obezbedi Mađarskoj dovoljne količine po zadovoljavajućim cenama. Taj gas do Mađarske trebalo bi da stigne preko Srbije.
Kako Orban brani svoju poziciju? U intervju koji je dao mađarskom nacionalnom radiju nakon povratka u domovinu rekao je da bi “Mađarska mogla da ima ulogu ledolomca između Rusije i zapada”. Dodao je da, “kada se pogledaju ekonomski podaci Rusija i Nemačka su u ljubavi”.
“Mađarska je imala loše odnose sa SSSR-om, ali ta era je prošla. Nastojimo da imamo drugačije odnose sa Rusijom”, rekao je Orban.
Pročitajte još:
Dodao je da “ljudi u zapadnoj Evropi pate zato što njihove vlade nisu zaključile dugoročni ugovor sa Rusijom i zato što im nestaje rezervi”. Mađarska, naglasio je, ima zagarantovane isporuke ruskog gasa, što omogućava jeftine račune za domaćinstva.
U Moskvi se očigledno nije razgovaralo samo o gasu i Ukrajini, već i o vakcinama. Orban je u intervju mađarskom radiju naglasio i da će ruska cepiva Sputnjik i Sputnjik lajt biti “veoma traženi” širom sveta, a da će Mađarska biti u mogućnosti da proizvodi rusku vakcinu. Orban se i sam vakcinisano Sputnjikom, iako ovo cepivo nije priznato u EU.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio se kao posrednik u rešavanju krize u Ukrajini još 21. januara, nakon što razgovori vođeni u Beču, Briselu i Ženevi nisu dali nikakav konkretan zaključak, osim zahteva Rusije upućenih NATO da se povuče na granice iz 1989. godine i zaustavi proces proširenja na istok, odnosno blokira potencijalno članstvo Ukrajine.
Početkom februara, Erdogan je boravio u poseti Kijevu, iskoristivši kao povod 30-tu godišnjicu od kako su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose. Na sastanku sa Vladimirom Zelenski, Erdogan je rekao da poštuje suverenitet Ukrajine, uključujući i poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala 2014. godine. Erdogan je čak ponudio da se u Turskoj održe razgovori Kijeva i Moskve.
Erdoganu rat Ukrajine i Rusije nikako ne bi odgovarao, jer bi u tom slučaju morao da bira stranu, što bi u praksi značlo da mora da bira šta će da izgubi.
Turska ima sve bolje odnose sa Ukrajinom, i dobre, mada komplikovane, odnose sa Rusijom. I od jedne i od druge saradnje Turska ima koristi, a tu je i pitanje Crnog mora.
Sa jedne strane, razmena Ukrajine i Turske raste iz godine u godinu. Ukoliko niz sporazuma, uključujući i onaj o slobodnoj trgovini potpisan tokom poslednje posete Kijevu, bude realizovan razmena dve zemlje tokom narednih pet godina mogla bi da dostigne deset milijardi evra – skoro duplo više nego 2019. godine. Turska je tokom prošle godine bila i najveći investitor u Ukrajini, a ta zemlja je Ukrajini nedavno prodala dronove koji su, prema ruskim tvrdnjama, nedavno viđeni u Donbasu.
Sa druge strane, odnosi Turska ima dobre odnose i sa Rusijom, kao i Erdogan sa Putinom, iako nisu uvek na istoj strani. Turska je istovremeno i članica NATO i jedan od najvažnijih klijenata ruske vojne industrije, ali su na kontra stranama kada je u pitanju Sirija i Libija, kao i Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu.
Međutim, i Turska je zavisna o ruski gas, ali i turiste iz Rusije koji su među najbrojnijim gostima na turskom primorju.
BONUS VIDEO Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
