Istoričar: Nikada u istoriji u Hrvatskoj nije postojala kuna, do ustaša i NDH

„Trebalo bi se vratiti 30 godina unazad i videti kako deluje istorijski revizionizam. Kada nešto dovoljno puta ponovite i kada to proglasite normalnim, onda jednostavno zaboravite da to na početku nije bilo normalno. Kuna kao platežno sredstvo, u smislu novčanice, imena novca, nikada u istoriji Hrvata nije postojala do '41. kada ustaše u NDH otvaraju novo poglavlje s novim novčanicama koje zovu kuna“, rekao je Klasić gostujući na N1.Kuna nikada nije bila ime za novac u Hrvatskoj, čak ni u srednjem veku kada je korišćen izraz „kunovina“, ali on je značio nešto drugo."Izvlačenje na to da se nekada u prošlosti plaćalo kunama je vrlo, vrlo delimično tačno. Zaista, u srednjem veku se plaćao porez koji se zvao kunovina i plaćao se kuninim krznom. Postojala su različita imena novca, ali nikada kuna. Kuna je bila ustaško platežno sredstvo. Devedesetih godina, kada se o tome priča i uvodi kuna, nije bilo spora da su oni koji to rade imali to na umu i tada je to bila sramota i tada su neki o tome pisali, recimo „Feral tribjun“. I tada se o tome govorilo, ali eto, u „Feralu““, objasnio Klasić.Koja je to životinja prepoznatljiva kao „hrvatska“Istoričar Krasić je rekao da kuna ni po čemu nije prepoznatljiva kao životinja tipična za Hrvatsku, naprotiv, ali je podsetio da je tipična za neke druge delove sveta.„U međuvremenu je kuna postala normalna i svako će reći da je to normalno platežno sredstvo. Kuna ni po čemu nije specifičnost Hrvatske. Istraživao sam, i da ste nekoga pre 1993. godine pitali koja je prepoznatljiva hrvatska životinja, sigurno ne bi naveo kunu. Bilo bi čaplji, roda, ptica i riba, ali ne kune. Kuna je, recimo, u Rumuniji jako prepoznatljiva životinja, ona je sveta životinja nekim indijanskim plemenima u Severnoj Americi. Recimo, Škoti i Irci zarađuju veliki novac na tome što ljudi dolaze da posmatraju kune. Zaista, ona je prisutna u različitim delovima sveta, ali ni po čemu neće biti odmah percipirana, tako da čim ljudi vide evro s kunom, povežu ga s Hrvatskom“, objasnio je istoričar.„Hrvati ne znaju o svom identitetu dovoljno“Krasić je istakao da je kampanja sa kunom promašaj, a onda je govorio i o drugim simbolima i da li su i oni dobro odabrani.„Verovatno će svako sada imati različite predloge, postojala je javna rasprava i ja sam govorio da Tesla nije bio prvi izbor, nego je u anketama ljudi Tesla izbio na prvo mesto. Mislim da čak nije toliko problem u motivima, nego je Hrvatska mogla, jer poslednja uvodi evro, da da veću slobodu dizajnerima - da to ne mora da bude konzervativno, to je sada kuna ili Tesla, možda smo mogli dati time neki doprinos“, smatra on.Koji simbol dobro predstavlja hrvatski identitet?Krasić kaže da Hrvatska ima prepoznatljive motive, ali da je problem u nečemu drugom – zameni jednog sistema drugim koji ne dozvoljava preispitivanje istorijskih događaja.„Tu će sigurno biti više aspekata, šahovnica je sigurno nešto po čemu je prepoznatljiva, to je motiv koji se vuče stotinama godina, tu su imena nekih poznatih ličnosti, tu su prirodni motivi, more, ostrva, Dubrovnik, sve bi se to moglo navesti kao identitet. Mi imamo problema što smo mi iz jednog sistema ušli u drugi koji ne dopušta preispitivanje događaja iz prošlosti i mi vrlo lako preuzimamo mitove i uzimamo ih kao nešto stopostotno“, tvrdi on i zaključuje:***BONUS VIDEO: Anketa - šta građani Srbije misle o Teslinom liku na hrvatskoj kovanici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketateslads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2195076"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram