Irski naučnici u vreme svetske pandemije koronavirusa dokazali su ključnu ulogu vitamina D u sprečavanju respiratornih infekcija. To bi moglo imati važne implikacije u borbi protiv KOVID-19 (koronavirusa). To navdeno u novom izveštaju Irskog longitudinalnog istraživanja o starenju (TILDA) na Trinity College u Dublinu (TCD).
Istraživači TILDA-e otkrili su da nema dovoljno dnevnog unosa vitamina širom Irske. Neki od ključnih zaključaka TILDA-e su: Procenjuje se da 27 posto odraslih starijih od 70 godina koji „kokutniraju“ imaju nedostatak vitamina D, a jedan od osam odraslih osoba starijih od 50 godina ima nedostatak tokom cele godine i da samo 4 odsto muškaraca i 15 odsto žena uzima vitamin D kao dodatak prehrani.
Nedostatak vitamina D posebno kod starijih
Takođe, istraživači Tehnološkog univerziteta Dablin (TU Dublin) i TCD-a Dr. Daniel Mekartni (McCartney) i dr. Deklan Bajrn (Declan Byrne) u međuvremenu su u petak 3. aprila u Irskom medicinskom časopisu (IMJ) objavili stručni članak u kojem, takođe, naglašavaju da dodatak vitamina D može povećati otpornost na respiratorne infekcije, poput KOVID-19, ali i da može ograničiti ozbiljnost bolesti kod onih koji se zaraze sa koronavirusom.
– Imamo dokaze koji podržavaju ulogu vitamina D u prevenciji respiratornih infekcija grudnog koša, posebno kod starijih odraslih osoba koji imaju nizak nivo. U jednom istraživanju vitamin D je smanjio rizik od respiratornih infekcija grudnog koša na pola kod ljudi koji su uzimali suplemente. Iako ne znamo konkretno ulogu vitamina D u infekcijama KOVID-om, s obzirom na njegove šire implikacije na poboljšanje imunoloških odgovora i jasne dokaze o zdravlju kostiju i mišića, oni koji kokuniraju (Cocooning znači stalno biti kod kuće i izbegavati kontakt licem u lice. Čak i unutar svog doma, trebali bi da smanjite sve nebitne kontakte sa ostalim članovima vašeg domaćinstva) i ostali s rizikom treba da osiguraju adekvatan unos vitamina D. Izolacija u kući je potreba ali će umanjiti fizičku aktivnost. U ovim okolnostima mišići nisu u kondiciji, a vitamin D pomoći će u održavanju zdravlja i snage mišića u trenutnoj krizi sa KOVId-19 – izjavila je profesorka Rous En Keni (Rose Anne Kenny), glavna istraživačica TILDA-e.
Dr. Mekartni i dr. Bajrn, preporučuju odraslima koji žive u Irskoj da uzimaju 20-50 mikrograma vitamina D dnevno. Govoreći o nalazima, dr. Mekartni, predavač iz oblasti ljudske ishrane i dijetetike, Tehnološkog univerziteta Dublin, rekao je da je nedostatak vitamina D zastupljen u Irskoj, posebno kod starijih ljudi, osoba kojima je potrebna kućna njega i kod hospitaliziranih pacijenta i može značajno povećati rizik i ozbiljnost virusnih respiratornih infekcija, uključujući Kovid-19. Suplementacija odnosno dopuna sa preparatima u dozi 20-50 mikrograma vitamina D na dan predstavlja jeftinu, sigurnu i potencijalno vrlo efikasnu zaštitu irskih odraslih osoba protiv Kovid-19.
Prema izvještaju studje, vitamin D ima ključnu ulogu u sprečavanju respiratornih infekcija, smanjenju upotrebe antibiotika i pojačava reakcije imunološkog sistema na infekcije.
Prof. dr. Nabil Naser, ugledni bh. kardiolog koji je ovo istraživanje predstavio i javnosti u BiH, kazao je da i građani BiH, kao i regiona i šire, imaju nedostatak D vitamina, poput Iraca.
On naglašava da autori objavljne studije zahtevaju trenutno dodavanje vitamina D svim pacijentima u bolnicama, stanovnicima staračkih domova i starijim odraslima osobama. Njihovi rezultati ukazuju na to da suplementacija vitamina D kod šire odrasle populacije, posebno kod zdravstvenih radnika na prvoj liniji, može dodatno pomoći da se ograniči infekcija i izravna statistička kriva obolelih od Kovid-19.
Imajući u vidu najnovina istraživanja, sve postojeće nacionalne i međunarodne smernice zdravstvenih autoriteta, takođe savetuju da starije odrasle osobe trebaju da dopune svoju prehranu vitaminom D.
– Vitamin D je poznat i kao vitamin sunčanja, jer nastaje u koži izlažući telo samo 10 – 15 minuta dnevno sunčevoj svetlosti. U Irskoj se vitamin D može proizvoditi u koži samo od kraja marta do kraja septembra. Ne može se proizvesti zimi. Čak i leti, dobijanje dovoljne količine vitamina D može predstavljati izazov, zbog stvari poput oblačnog pokrivača, kišnog vremena i nedostatka sunčevih zraka. Istorijski gledano, ljudi su tokom letnih mjeseci primali većinu svog vitamina D od sunčevih zraka, a dijeta je pridonela samo vrlo skromnim količinama u odnosu na ukupne potrebe. Poslednjih decenija izlaganje suncu je smanjeno, a mnogi ljudi širom sveta mogu imati nizak nivo vitamina D u krvi, pri čemu će stariji odrasli ljudi veroatno imati manjak vitamina D – kaže dr. Naser.
Naredbe nadležnih institucija
Kako ističe, u radu s pacijentima već godinama im određuje nivo vitamina D i većina pacijenta su imali jako nizak nivo vitamina D.
– Mi smo odavno objavili rat protiv nedostatka vitamina D i svi naš pacijenti sa nedsotatkom vitamina D su pod terapijom i stalnom kontrolom vrednosti vitamina D u njihovom organizmu. Mi u BiH nismo u boljoj situaciji što se tiče nedostatka vitamina D kod odraslih osoba u odnosu na Irsku. Dakle, od ranije znam kroz moju kliničku praksu za taj problem kod naših građana, a sada obzirom na proglašeno stanje nesreće zbog pandemije sa KOVID-19, situacija će se najverovatnije više pogoršati te je za očekivati da naši građani imaju nizak nivo ili veći nedostatak ovog važnog vitamina – naglasio je dr. Naser.
S obzirom na trenutnu situaciju u BiH i naredbe nadležnih institucija o zabrani kretanja osobama iznad 65 godina i mlađim od 18 godina te preporukama da građani ostanu kod kuće, neminovno će doći do skraćenja mogućnosti izlaganja sunčavim zracima, a zatim i do manjeg stvaranja vitamina D u organizmu što može narušiti imuni sistema i povećati mogućnosti respiratornih infekcija uključujući i KOVID-19.
– Ljudi koji su u najvećoj opasnosti od nedostatka vitamina D su oni koji su malo izloženi suncu i/ ili jedu neadekvatne količine obogaćene hrane, posebno oni koje trenutno borave u kućama. Ostale grupe visokog rizika uključuju osobe sa astmom ili drugim hroničnim bolestima pluća, gojazne ili fizički neaktivne osobe. Međutim, ljudi mogu osigurati da nemaju ovaj nedostatak konzumiranjem odgovarajuće količine hrane bogate vitaminom D i dodacima suplemenata. Vitamin D se lako nalazi u namirnicama poput jaja, jetre i masne ribe, poput lososa i skuše, kao i obogaćenoj hrani sa vitaminom D poput žitarica i mlečnih proizvoda. Za suplemente nije potreban recept – dodaje dr. Naser.
Uloga Vitamina D u organizmu
Dopuna zdrave prehrane sa 20-50 mikrograma (odnsno 800 – 2000 internacionalnih jedinica) dnevno vitaminom D predstavlja jeftinu, sigurnu i potencijalno vrlo efikasnu zaštitu naših odraslih iznad 50 godina protiv Kovid-19.
Prof. Naser dodaje da se slaže sa koautorom studije, dr. Declan Byrneu i njegovim preporukama o nadoknadi ili nadomešćivanju vitamina D „dok čekamo razvoj vakcine i dokaze sprovedenih studija o efikasnom lečenju Kovid-19 nekim lekovima“.
– Pre uzimanja preparata vitamina D kao dodatak prehrani neophodno je odrediti nivo vitamina D u krvi i na osnovu nalaza uz konsultaciju sa lekarom, odredi se potrebna dnevna doza vitamina D. Suplementacija preporučenih 20-50 mikrograma vitamina D (odnsno 800 – 2000 internacionalnih jedinica) dnevno je kratkoročna mera kojom se posebno rešava rizik od infekcije Kovid-19 u narednih tri do šest meseci. Savetuje se da oni koji nameravaju da dopune u dozama većim od 20 mikrograma dnevno nakon tog razdoblja, to treba da čine samo pod nadzorom svog lekara – kazao je dr. Naser.
Prof. Naser naglašava da vitamin D ima višestruku ulogu u našem organizmu.
– Doprinosi zdravlju kostiju i zuba, podržava zdravlje imunološkog sistema, mozga i nervnogsistema, reguliše nivoa insulina i podrška je lečenju dijabetesa, podržava rad pluća i kardiovaskularno zdravlje, utiče na ekspresiju gena uključenih u razvoj raka, igra važnu ulogu u zdravlju kose i noktiju te takođe povećava nivo serotonina što poboljšava mentalno zdravlje. A njegov nedostatak uzrokuje kod dece rahitis i povezan je sa pojavom povišenog krvnog pritiska kod dece. Nedostatak vitamina D uzrokuje osteoporozu koja je veoma rasprostrannjena širom sveta kod starijih osoba pogotovo žena nakon menopauze. A kod trudnice nedostatak vitamina D je povezan sa pojavom preeklampsije, gestacijskog dijabetesa i baktrijske vaginoze – rekao je dr. Naser.
Simptomi nedostatka vitamina D mogu uključivati:
Prof. Nabil naglašava da je nedostataka vitamina D odgovoran za redovno bolesno stanje ili infekcije, umor, bolove u kostima i leđima, slabo raspoloženje, oslabljeno zarastanje rana, gubitak kose, bolove u mišićima. Ako nedostatak vitamina D traje duže vreme, može doći do komplikacija, kao što su: kardiovaskularna oboljenja, autoimuni poremećaji, neurološke bolesti, infekcije, komplikacije u trudnoći, određene vrste raka, posebno dojke, prostate i debelog creva.
Ko je najviše u riziku od nedostatka vitamina D?
Ljudi koji su malo izloženi suncu ili jedu neadekvatne količine obogaćene hrane su najviše izloženi riziku, posebno oni koji su trenutno vezani u kućama ili su u samoizolaciji. Ostale osobe koje spadaju u visoko rizičnu kategoriju su oni koji su gojazni ili fizički neaktivni, kao i oni koji imaju astmu ili hronično oboljenje pluća.
Vitamin D je dostupan bez recepta. Ono što je sada potrebno jeste da ljudi povećaju svoj unos vitamina D obzirom da imamo veliki broj pacijenata sa manjkom vitamina D.
Izvor: 6yka.com
