Invazija kineskih špijuna na Evropu: Svuda su oko nas, a njihov plan je jasan

U klopku je ulovljen i njegov kolega Pjer-Mar H, koji je do 2017. radio u Kini. Dobio je 12 godina zatvora.Drastične kazne su deo odluke Francuske da otkrije zločine putem opsežnih suđenja, ali takođe potvrđuje sumnju Evrope da kineske špijunske i kontraobaveštajne službe predstavljaju sve veću pretnju, čak i veću od one koja dolazi iz Rusije.

"Kineski obaveštajci nisu ništa manje opasni. Štaviše, njihove špijunske operacije su sada još bolje od ruskih", potvrdio je bivši visoki zvaničnik američke CIA.Kina je uveliko poznata po naprednim sajber napadima, poput napada na Majkrosoft 2021. godine kada je ugroženo 30.000 organizacija širom sveta, a dokazano je da je napad izvela grupa koju podržava zvanični Peking. Kina je, naravno, odbacila ove optužbe.Sve je napredniji i metod prikupljanja podataka direktnim ljudskim delovanjem na zemlji (HUMINT), što je na Zapadu protumačeno kao signal za uzbunu.„Rusi se bave špijunažom još od pre Sovjetskog Saveza, vole to“, kaže bivši šef britanske obaveštajne agencije MI6 Aleks Jandžer, aludirajući na to da Kinezi imaju slabije softverske mogućnosti kada je veštačka inteligencija u pitanju, ali su opasno se približili ruskom načinu rada.Šef MI5 Ken Mekalum kaže da Komunistička partija Kine mnogo ulaže u razvoj špijunaže."Mi ovde ne vičemo „vuk, vuk“, ovo je ozbiljna bezbednosna pretnja“, zaključuje Mekalum.Drugi obaveštajac kaže da kineska špijunaža nije slična ruskoj i veoma je teško reći ko je, a ko nije agent. Na primer, ruski špijuni su uglavnom fokusirani na visoke zvaničnike i razvili su brojne obaveštajne veštine kao što je razbijanje kodiranih informacija kako bi saznali određene informacije. Međutim, Kinezi svoj sistem špijunaže razvijaju mnogo šire, pa se bave i političkim uticajem, lobiranjem ili postavljanjem komercijalnih oglasa koji menjaju javno mnjenje ili prikupljaju tehnološke informacije. Kineska varijanta uključuje „pristup celog društva“."Rusi ponekad umeju da budu nespretni i arogantni, a kineski obaveštajci izbegavaju svaku mogućnost skandala jer žele da sačuvaju reputaciju „dobrih bilateralnih odnosa“, kaže američki obaveštajac i dodaje da je to potpuno nova paradigma u međunarodnim obaveštajnim operacijama.Takva taktika ponekad može da propadne, pa je moguće da više istih obaveštajnih agenata prati istu metu, ali su i dalje veoma efikasne. a EU smatra da ove operacije EU koštaju 50 milijardi dolara godišnje.„Efikasnost je veoma važna za kinesku obaveštajnu službu“, kaže Najdžel Inkster, takođe bivši direktor MI6 i strateg za međunarodne odnose.Evropa je do sada proterala više od 600 ruskih diplomata i obaveštajaca od početka invazije na Ukrajinu. Međutim, slična situacija sa Pekingom mogla bi biti znatno zahtevnija jer će biti veoma teško utvrditi identitet svih brojnih obaveštajnih službenika.BONUS VIDEO Ko će preživeti "špijunski rat"? – gosti Rodoljub Šabić i Filip Milošević

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=koepreiveti-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3403241"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram