Dok se smanjuju šanse za Trampovu pobedu na izborima, deo republikanca počinje da se distancira od njegove sudbine, pozivajući birače da ih izaberu kao kontrolu administracije Džoa Bajdena.
U borbi za očuvanje kontrole nad Senatom, čak i Trampove lojaliste živcira pitanje koliko snažno podržavaju predsednika.
Kampanje za izbore u Senat, u kojima je dugo bio fokus na biranju kandidata koji će biti lojalni Trampu, sada sadrže i mračniju poruku za republikanske birače, uz pretpostavku da Tramp više neće biti predsednik.
„Ako izgubimo Senat više neće postojati zaštitni zid koji bi zaustavio demokrate kako ne bi implementirali svoj armagedonski plan postavljanja aktivističkih sudija na funkcije i dodavanja četiri nova demokrata u Senat, davanjem statusa savezne države Vašingtonu (Distrikt Kolumbija) i Portoriku“, navodi se u apelu za prikupljanje sredstava za Konzervativni fond za Senat, prenosi N1.
„Ne možemo dozvoliti da se to dogodi“, dodaje se.
Svaka savezna država u Senatu ima dva senatora, nezavisno od broja stanovnika, dok u Predstavničkom domu najmnogoljudnija Kalifornija ima 53 zastupnika, a sedam država ima samo jednog zastupnika.
Vođa republikanaca u Senatu Mič Mekonel, koji je predstavnik Kentakija, inače jedan od lojalnijih Trampovih saveznika, ove nedelje je izneo oprezniji stav po pitanju pandemije koronavirusa, nego Tramp.
„Moj je utisak da je njihov pristup (…) drugačiji od mog i od onog što sam predložio da radimo u Senatu, odnosno da nosimo masku i poštujemo distancu“, rekao je Mekonel (78), koji se ove godine bori za novi senatorski mandat.
Dugogodišnji republikanski Senator iz Teksasa Džon Kornin kritikovao je Trampa zbog umanjivanja opasnosti od koronavirusa, dok je tražio podršku novina Hjuston kronikl.
Novine su na kraju, iako su u prošlosti podržavale Kornina, podržale demokratkinju Em Džej Hegar.
Distanciranje od Trampa podseća na republikansku strategiju iz 2016, kada su mnogi visokopozicionirani republikanci mislili da će izgubiti, a slična je pojava zabeležena i 1996, kada je republikanski kandidat senator Bob Dol imao znatno manju podršku od Bila Klintona.
U oba su slučaja republikanci izbegavali kritikovanje svog predsedničkog kandidata, ali su biračima poručivali da je potrebno održati republikance u Kongresu kako bi mogli da kontrolišu demokratsku vlast.
„Morate argumentovati da, ako Bajden bude izabran, ne postoje kočnice“, uz Kongres koji kontrolišu demokrate, kazao je bivši republikanski kongresmen Tom Dejvis.
„Počeće (demokrate) da rade glupe stvari poput imenovanja u Vrhovni sud“, dodao je Dejvis koji je bio čelnik odbora za kampanju republikanaca u Predstavničkom domu od 1998. do 2002.
Dejvis kaže da je ranije ove godine pozvao republikanske vođe da slede tu strategiju kako bi republikanski kandidati na izborima dobili podršku republikanaca nenaklonjenih Trampu.
Pre četiri godine, više republikanskih oglasa u izborima za kongres, upozoravalo je da će Hilari Klinton postati predsednica, i da je najbolje za zemlju ograničiti njenu radikalnu agendu izborom republikanskih kongresmena.
Jedan od najvatrenijih zastupnika takve strategije bio je senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem, tada Trampov kritičar, a kasnije veliki pristalica Donalda Trampa.
Sada je Grejem kandidat na izborima, koji bi mogli da prekinu njegovu 18-godišnju karijeru u Senatu, pa ponovno upozorava na apokalipsu ako pobede demokrate.
U debati s demokratskim protivkandidatom Džejmijem Harisonom upozorio je da je „scenario iz noćne more“ pobeda Bidena i demokratska kontrola nad Predstavničkim domom i Senatom.
„Bog nam svima pomogao… Najliberalnija agenda u istoriji američke politike preliva se tada iz Predstavničkog doma u Senat“, kazao je.
Trenutno demokrate kontrolišu Predstavnički dom, a republikanci Senat.
Spomenuti Mekonel je pak implicirao, u intervjuu za radio sredinom septembra, bez pominjanja Trampa, da će nakon izbora u novembru on biti najvažniji republikanac u Vašingtonu, koji će braniti zemlju od progresivne demokratske agende.
Slično je nedavno u debati s protivkandidatom poručila i Marta Meksali, republikanska senatorka iz Arizone, čiji je položaj jedan od najugroženijih na ovim izborima.
Senator iz Floride Marko Rubio, čiji mandat traje do 2022, takođe se priključio trendu.
„Džo Bajden i Kamala Haris već su odlučili da ispune naš najviši sud politikantskim, liberalnim sudijama“, a oni će „ignorisati naš Ustav“, stoji u Rubijevom oglasu na Fejsbuku.
„Potrebna nam je većina u Senatu da bismo ih sprečili“, poručio je.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: