0
Dvojica lekara iz Vinogradske bolnice u Zagrebu, koji su preboleli kornavirus odličili su da ispričaju o svom iskustvu kako su se borili sa ovom bolešću. Oba su ispričali dve prilično različite priče o koroni. Dr. Luka Vidović je imao simptome korone i lečio se u bolnici Dr. Fran Mihaljević, a prof. dr Marijo Zovak, direktor KBC Sestre Milosrdnice, bio je pozitivan na koronu i u izolaciji, a li nije imao nikakve simptome.
Doktor Vidović je ozdravio i već je na svom poslu i odlučio je da ispriča svoje iskustvo borbe sa koronavirusom.
„Bio sam 14 dana kod kuće, od toga sam 10 dana imao simptome, onda sam tri dana mislio da sam ozdravio, ali sam ponovo dobio simptome pa sam se javio u zaraznu bolnicu na pregled i tamo sam proveo još nedelju dana“.
Kako kaže doktor Vidović na početku je imao samo temperaturu 37,5, a do večeri već 39,5, onda je počeo kašalj i ono što je zanimljivo, izgubio je čulo mirisa. Dok je bio zaražen, sa porodicom je razgovarao samo telefonski i preko Skajpa.
„Stvari koje su mi bile potrebne su ostavljali pred vratima i ja sam to uzimao bez fizičkog kontakta. Bilo je prvih 14 dana podnošljivo, onda malo pritisnu vas četiri zida pa ste nervozni“, kaže on.
Bio je, kaže, dosta miran, jer je znao da je statistika na njegovoj strani.
„Imam 29 godina, nisam se plašio. Ja sam više bio frustriran što to toliko dugo traje. Najneugodniji simptom koji sam imao je taj bol koji je u večernjim ćasovima bio užasan. Takav bol još nisam doživeo. Međutim, znao sam da je to bol koji je neprijatan, ali ne i vitalno ugrožavajući“, kaže dr. Vidović.
Direktor bolnice Sestara milosrdnica kaže nije imao nikakve simptome.
Prof. dr. Mario Zovak, direktor KBC Sestre milosrdnice, ni u jednom trenutku nije imao simptome, nije se osećao bolesno i testiran je nekoliko puta.
„Drugog aprila test je bio pozitivan i u izolaciji sam proveo 21 dan. To je primer koji treba reći jer je pitanje koliko je ljudi među nama asimptomatično“, kaže on za Index.hr i dodaje da mu je vreme u izolaciji najteže palo.
„Iz jedne potpune aktivnosti 24 časa – onda se čovek mora malo zamisliti. Imao sam puno zaostataka, stvari koje sam ostao dužan i sam sebi i studentima. Najteže što čoveku padna je osećaj beskorisnosti. Ono što je mene najviše mučilo je da sam otišao kad su me najviše trebali. Najteže mi je što nisam mogao operisati“, govori dr. Zovak.
On kaže da se nije prestao javljati na telefon. Radio je, kaže, svo vreme, vežbao je koliko je bilo moguće.
„Prošlo je to, hvala Bogu, sad idemo dalje. Zaista, ja o toj bolesti ne znam ništa“, napominje on.
Ne znamo, kaže, s čim imamo posla, a sigurni smo da će to potrajati.
„Ono što znamo je da država ima dobru strategiju, dobre rezultate. Slušajte uputstva Štaba, održavajte distancu, nemojte banalizovati i nemojte prerano uništiti ove dobre rezultate koje imamo“, poručuje on.
Autor: Andrej Mlakar/Index.hr
