Hrvatska lekarka objasnila zašto je Kovid-19 koban za stare

Zdravlje 03. apr. 202016:09
Podeli:
Foto: JULIAN STRATENSCHULTE / AFP / Profimedia

Iako koronavirus pogađa sve ljude, bez obzira na to kojoj starosnoj dobi pripadaju, statistika i istraživanja pokazuju da su stariji ljudi najugroženiji i da kod njih mnogo češće dolazi do fatalnog ishoda nego kod mlađih. Razlog leži u samom imunološkom sistemu.

Opsežno britansko istraživanje koje je nedavno objavljeno u stručnom magazinu Lancet Infectious Diseses pokazalo je da procenat smrtnosti od koronavirusa i bolesti koju on izaziva, Kovid-19, varira u zavisnosti od toga koliko godina ima zaraženi. Nova bolest smrtonosna je za 13,4 odsto pacijenata starijih od 80 godina u odnosu na 1,25 odsto onih u pedesetim i 0,3 odsto onih u četrdesetim godinama života. Najoštrija podela obolelih događa se u dobi od 70 godina. Tako se Kovid-19 pokazuje smrtonosnim za oko četiri odsto pacijenata dok je smrtnost kod pacijenata u sedamdesetim godinama dvostruko veća, čak 8,6 posto.

Često se u javnosti govori o tome kako stariji ljudi češće imaju pridružene bolesti, što može biti jedan od razloga zašto je letalitet veći u toj grupi. Međutim, naučnici smatraju da se veliki deo razloga krije i u činjenici da naš imunološki sistem, baš kao i sve ostalo u telu – stari s godinama. Dr Vanda Juranić Lisnić, docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Rijeci i portparolka hrvatskog Naučnog centra izvrsnosti za virusnu imunologiju i vakcine, detaljno je objasnila kako funkcionište imunitet i kako se s godinama menja.

„Naš imunološki sistem sastoji se od celog niza ćelija, koje u grubo nazivamo leukociti ili bela krvna zrna. Sve one potiču od jednog tipa pra-ćelije koja se nalazi u koštanoj srži, a zovu se hematopoetske ili krvotvorne matične ćelije. Imune ćelije, kao i sve druge ćelije, imaju svoj vek trajanja, a kada odumru, nadomeštaju se iz matičnih ćelija. Kako starimo, tako kapacitet za deobu i obnovu svih naših ćelija, pa tako i matičnih, opada. Mnoge ćelije imunološkog sistema jednostavno slabije obavljaju svoje funkcije što smo stariji, kao da su se zamorile“, objašnjava dr Juranić Lisnić, prenosi Jutarnji.hr.

Pročitaj još:

Dok neki delovi imunološkog sistema postaju sve slabiji s godinama, drugi delovi postaju previše aktivni.

„Naime, što duže živimo, susreli smo se sa više uzročnika bolesti. Ovi susreti često uzrokuju upalno stanje koje s vremenom može preći u dugotrajnu, sterilnu upalu (tzv. upalno starenje odnosno inflamm-aging) i dovesti do bolesti koje su česte kod starijih osoba poput ateroskleroze, dijabetesa ili osteoporoze. Ova deregulacija može dovesti i do snažne upale tokom imunološke reakcije zbog čega naš imuni sistem napravi štetu i zdravom tkivu. Takva nekontrolisana upala opasna je u tkivima poput pluća, koja su onda i na udaru virusa kao i na udaru imunološkog sistema“, pojašnjava dr Juranić Lisnić.

Povrh svega, tokom života se takođe susrećemo i sa brojnim infekcijama, što dovodi do stvaranja memorijskih limfocita koji „pamte“ tu infekciju i omogućavaju nam da se s njom brže izborimo sledeći put. Ta sjajna taktika našeg organizma vremenom takođe može da ima loše posledice.

„Što više infekcija, to više različitih memorijskih limfocita. Ti nakupljeni memorijski limfociti zauzimaju mesto u našem imunološkom sistemu, pa ima sve manje mesta za nove aktivne limfocite i odgovor na nove infekcije. Sve ovo dovodi do slabijeg i sporijeg odgovora na infekciju, a kada su u pitanju virusi, svaki sat je bitan. Virusi se naime vrlo brzo umnožavaju, iz jedne zaražene ćelije mogu nastati stotine novih virusnih čestica u svega par sati pa u telu sa oslabljenim i usporenijim imunim sistemom virus ima značajnu prednost“, zaključila je dr Juranić Lisnić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram