Ovo mesto je najmračnija tačka, najcrnja mrlja, najveći poraz ljudskosti: Hrvatski influenser posetio Asadovu "ljudsku klanicu" u Siriji

Kako je naveo, „ovo mesto je bila najmračnija tačka, najcrnija mrlja i najveći poraz ljudskosti u istoriji Sirije“.

Kristijan Iličić ispričao je svoje viđenje ovog zatvora, kao i istorijske činjenice o zločinima koji su se tu dešavali.

"Evo me na krovu zatvora u mestu Sednaja u Siriji. Ovaj zatvor još zovu i ljudskom klanicom. Samo 30 km od Damaska izgradio ga je režim predsednika Hafiza al-Asada 1987. godine", započeo je Kristijan ispod objave sa fotografijama zloglasnog zatvora.

Njegovu priču prenosimo u celosti:

"Ovo mesto je najmračnija tačka, najcrnja mrlja, najveći poraz ljudskosti u istoriji Sirije. Hafiz je bio nemilosrdan, a njegov sin Bašar je pokazao đavolje lice. Od početka sirijskog rata 2011. na ovom je mestu zatvorio, mučio, ubijao, zlostavljao desetine hiljada ljudi. Procena je da je ubio najmanje 30 hiljada ljudi. Stotine hiljada ljudi su nestale za njegova režima.

Razmere ovog pakla u zatvoru Sednaja još nisu posve sagledane, ali na svetlost dana je preko preživelih izbila neverovatna količina groznih priča o boravku u ovoj "klanici ljudi" kako su taj zatvor godinama zvali u Siriji. Svrha ovakve bestijalnosti bila je podsticanje straha kojim je Al-Asadov režim maltretirao vlastiti narod. Svi su znali ako samo zucnu da će završiti ovde. Njegovo oružje je bilo strah. Kakav je to um? Šta je sve spreman napraviti da ostane na vlasti i koliko mu je vlasti zaista bilo potrebno? Je li mislio da će zauvek živeti? Uvek se pitam kakvo je to ludilo u glavi takvih diktatora.

A kako je bilo unutra? Ove slike će vam reći mnogo, a to nije niti 10 % svega što su ljudi ovde prolazili. I po tridesetorica u jednoj prostoriji s jednim WC-om, imali su ćebad i spavali na podu, mnogi nisu ni imali WC nego su urinirali u kesice. Bili su u tim betonskim bunkerima bez svetlosti, preživljavali. Mučeni. Svako toliko su vešali ljude.

Neki su zatvorenici u zatvoru proveli mnoge godine, decenije. Teško mi je to uopšte zamisliti. Koliki je to očaj, muka, svakodnevni strah i pitanje - je li mi ovo danas poslednji dan? Možda nisu niti znali koliko je dana prošlo u tom mraku? I opet, u svemu tome neki su u sebi pronašli snagu da ipak prežive, pa čak i tolike godine i ugledaju svetlost dana.

Hodajući ovim prostorijama, prolazila me je jeza. Posvuda zadah smrti.

Zatvor je imao mnoge razine i skrivene ćelije. Kad su stigle oslobodilačke snage, počeli su probijati zidove i betonske podove u potrazi za skrivenim komorama. Mnoge su porodice došle tražiti svoje nestale. Danima su stajali pred zatvorom samo da dobiju bilo kakvu informaciju o svojim najmilijima.

Sada je najveći izazov dokumentovati tačno šta je režim radio svojim žrtvama. U zatvor su došli volonteri koji pokušavaju sačuvati i sabrati dokumente iz Sednaje. Dokumente koje je režim u begu pokušao uništiti, ali nije stigao koliko su brzo napredovale oslobodilačke snage.

Šokiran sam zlom koje se ovde nastanilo, koje je ovde vladalo pola veka. Šokiran sam i činjenicom da su to znali neki režimi van Sirije, da su neki čak i podržavali Asadovu vlast. Sirija će se sada morati suočiti sa svojim mrakom, s izdajicama među sobom, s pogledima žrtava koje ko zna hoće li ikada moći oprostiti. Siriju čeka veliko čišćenje, ono je nužno da bi se ostvarila neka bolja budućnost".