Hrvatska u Šengenu: Šta to konkretno znači za građane?

Zagrepčanka Ana svakodnevno doživljava veliki stres dok se sprema za posao. Ali ne zbog posla, već zbog načina rada. Naime, radi u jednoj velikoj firmi u Sloveniji. Zbog nepredvidive gužve nemoguće je, kaže nam, tačno znati koliko će joj vremena trebati da stigne do radnog mesta. Posebno je bilo strašno, kaže, za vreme korone. Jednom je na posao kasnila 45 minuta, a nekoliko puta tokom godina zaglavila je među turistima na malom graničnom prelazu i satima čekala da se vrati kući iz večernje smene.Petar, Dalmatinac koji takođe radi u Sloveniji, petkom tokom sezone čak uzima godišnji kako bi izbegao letnju navalu turista na putu kući. Ali kada se 1. januara uklone rampe na 73 hrvatska kopnena granična prelaza prema Mađarskoj i Sloveniji, gužve će postati prošlost, prenosi Dojče vele.Kontrloni punktovi se još ne uklanjaju, ali biće, da bi se smanjili troškovi održavanja, dok će deo biti ostavljen u slučaju potrebe da se ponovo uspostavi nadzor, objasnio je za Dojče vele Zoran Ničeno, načelnik Uprave granične policije.Za šengenski tretman na aerodromima, međutim, moraćemo da sačekamo 26. mart, kada će letovi za i iz Hrvatske na aerodromima u EU biti prebačeni na terminale namenjene „domaćim letovima".

„Konačno!“, komentarisali su mnogi vest da su ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU odlučili da podrže pristupanje Hrvatske Šengenskom sporazumu od 1. januara sledeće godine. Šta to konkretno znači za građane?https://t.co/mCM39Hf2sK

„Konačno!“, komentarisali su mnogi vest da su ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU odlučili da podrže pristupanje Hrvatske Šengenskom sporazumu od 1. januara sledeće godine. Šta to konkretno znači za građane?https://t.co/mCM39Hf2sK

— DW Српски/Srpski (@DW_Srpski) December 9, 2022

Godine čekanjaAli tri meseca nisu mnogo kada se uzme u obzir koliko dugo Hrvatska čeka da uđe u Šengen.Šengenski prostor se poslednji put proširio pre 10 godina, a put Hrvatske do njega bio je sve samo ne lak.Prilagođavanje je počelo 2016. Hrvatska je morala da ispuni čak 281 uslov. I iako su svi ispunjeni i zemlja proglašena tehnički spremnom za ulazak krajem 2021. prošla je još godina dok se politika nije složila.Razlozi za slavljePredsednik hrvatske Privredne komore Luka Burilović rekao je da je trgovinska razmena sa šengenskim prostorom u 2021. iznosila 34,5 milijardi evra, odnosno 73,9 odsto ukupne hrvatske razmene.„S obzirom da naši građani još lakše putuju unutar granica Unije, najveći dobitnik je svakako turizam, s obzirom da gosti iz evropskih zemalja čine naše najvažnije i najbogatije tržište", zaključio je on.Ekonomski analitičar Luka Brkić u intervjuu za Dojče vele kaže da je Šengen, za razliku od ulaska u evrozonu, o čemu se mesecima naveliko govori, „kao nešto iz pozadine”.

„Ne razmišljate o tome koliko to što kamioni čekaju po nekoliko dana na graničnim prelazima poskupljuje prevoz robe." Osim toga, nekoliko studija je pokazalo da je Šengen pozitivno uticao na turizam, posebno jednodnevna ili vikend putovanja.„Hrvatska je automobilska destinacija, za par sati ste na obali Mediterana, to je nešto što snažno doprinosi atraktivnosti takve destinacije. Ako morate da provedete više sati putujući zbog granice, onda ćete reći 'Neću ni da idem'", ističe Brkić.Zadovoljni i susedi?Kako Hrvatska već godinu dana sprovodi iste kontrole kakve će sprovoditi nakon 1. januara 2023. njenim ulaskom bi mogli da budu zadovoljni i susedi, za koje se ništa neće promeniti pri prelasku granice sa Hrvatskom, kaže načelnik granične policije Ničeno.Ali to će se promeniti kada je pređu - na putu ka zapadu neće morati da čekaju još nekoliko sati na šengenskoj granici.Migranti na vratimaProblem migranata je razlog što su Rumunija i Bugarska ostale u šengenskoj čekaonici, iako tamo čekaju duže od Hrvatske.Međutim, ulazak Hrvatske u Šengen ne rešava problem koji ima i Hrvatska sa migrantima kao zemlja na balkanskoj ruti. Zapravo, kao država posle koje više nema granica na putu ka zapadu, mogla bi da im postane još privlačnija.Prošle godine broj ilegalnih prelazaka granice opao je za 40 odsto u odnosu na prethodnu, a ove godine policija ih je zabeležila čak 170 odsto više. Povećan je i broj tražilaca azila, ove godine ih je više od 10.000, ali ih je u Hrvatskoj ostalo samo 400, ostali su pobegli na zapad, rekao nam je Ničeno.Veliki broj njih je iz zemalja poput Indije, Burundija, Gane, Tunisa, čiji državljani mogu bez vize legalno da uđu u Srbiju i BiH, a odatle počinju ilegalno da prelaze hrvatsku granicu. Ukoliko bi zaživeo plan kojim te susedne zemlje Hrvatske usklađuju vizni režim sa viznim režimom EU, njihov broj bi mogao da se smanji. Do tada je hrvatska policija dobro opremljena da zaštiti najdužu spoljnu kopnenu granicu EU, kaže Ničeno.Osuda ulaska HrvatskeEU je uložila 220 miliona evra u opremu za zaštitu i kontrolu hrvatske granice, a od 1. januara i šengenske granice. Granična policija ima 6.500 pripadnika, među kojima je više od hiljadu njih koji su radili na graničnim prelazima sa Slovenijom i Mađarskom, a koji će sada intenzivirati patroliranje duž tih granica i sprečavati ilegalne prelaske iz Hrvatske u te zemlje.Nadajmo se ne na načine koji su čitav niz organizacija za zaštitu ljudskih prava podstakle da godinama optužuju hrvatsku policiju za maltretiranje migranata. One su sada najoštrije osude prijem Hrvatske u Šengen i smatrajući da se radi o „lošim presedanu za buduće širenje tog prostora”.BONUS VIDEO: Milanović: Biće ovaj put skupo za Vučića, ne možemo stalno da praštamo gluposti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milanovicnemoyemostalnosrbijiprastatiglupostigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3602755"]