Riječki teolog: Mnogi hrišćani zaboravljaju jednu važnu stvar vezanu za Isusa Hrista

Medved se osvrnuo na ovogodišnje preklapanje katoličkog i pravoslavnog Uskrsa, kao i na inicijativu pape Franje za zajedničko slavlje u budućnosti. „Teško je prognozirati da li će doći do dogovora o zajedničkom slavlju, iako je bilo pokušaja i ranije. Ipak, ekumenizam je veoma važan i nadam se pozitivnim pomacima“, rekao je Medved.

Dodao je da su poruke verskih poglavara u Hrvatskoj ove godine usklađene s porukama pape Franje, sa naglaskom na čoveka, krizu, izbeglice i globalne sukobe.

"Papa je teolog iz stvarnog, a ne kabinetskog sveta"

Govoreći o krizi i patnji, Medved je istakao kako hrišćanstvo ne pokušava racionalno da objasni postojanje zla i nepravde, već patnji daje smisao. Rekao je da hrišćanstvo pomaže čoveku da izdrži teškoće, oslanjajući se na poruke Velike nedelje i Uskrsa, i da se u trpljenju krije poziv na promenu i obnovu.

Kao teolog, dodaje, nikada nije voleo olaka i površna tumačenja zla i nepravde. „Hrišćanstvo ne nudi racionalan odgovor na pitanje zašto pati nevin čovek. Već nas poziva da s Hristom pronađemo smisao i snagu da izdržimo“, poručuje.

Posebno se osvrnuo na papu Franju, koga vidi kao teologa iz stvarnog, a ne teorijskog sveta. „Još 2019. godine potpisao je deklaraciju o miru sa šeikom Ahmedom al-Tajebom. Time je jasno poručio da religija ne sme biti oruđe ratova i politike.“

"Nažalost, u javnosti se često vidi samo jedna strana Crkve"

Papa Franjo ne živi u svetu ideja, već se direktno bavi izazovima stvarnosti – ratovima, migracijama, siromaštvom. Njegov pristup temelji se na stvarnosti, a ne na teorijama, istakao je Medved.

Govoreći o pluralizmu unutar Katoličke crkve, Medved je naglasio da postoje različiti pristupi i prioriteti unutar same Crkve – od onih koji se bore za društveni uticaj, do onih koji žive i svedoče jevanđelje. „Nažalost, u javnosti se često vidi samo jedna strana Crkve. Ali postoji i druga, tiha i konkretna, gde ljudi svedoče veru delima. Izdvojio bih nadbiskupa Matu Uzinića koji je na Veliki četvrtak oprao noge stranim radnicima – snažna poruka“, rekao je Medved.

Pomenuo je i teološkinju Rebeku Anić koja je, kako kaže, otvorila dijalog o rodnim pitanjima i pokazala da je moguć smislen razgovor između Crkve i savremenih društvenih teorija. Posebno je pohvalio i dugogodišnji rad Stanka Perice i Isusovačke službe za izbeglice.

"Nažalost, dobar deo hrišćana zaboravlja da je i Isus bio migrant"

„Kroz sve migracione talase ta organizacija pokazuje pravo lice hrišćanstva – u strancu vide brata, a ne pretnju. Nažalost, dobar deo hrišćana, barem prema onome što se vidi na društvenim mrežama, zaboravlja da je i Isus bio migrant. Od početka Biblije poruka je ista – brini se za udovicu, siromaha i stranca“, podsetio je.

Medved smatra da je jedan od ključnih problema današnjeg sveta upravo socijalna nejednakost. „Papa Franjo nas podseća da preduzetništvo ne može biti važnije od prava siromašnih. Privatno vlasništvo nije apsolutno – ima i društvenu odgovornost“, istakao je. Dodao je da kada pomažemo siromašnima, ne dajemo nešto naše, već im vraćamo ono što im pripada po Božjem poretku.

Papa nije uvek nailazio na razumevanje u Hrvatskoj

Govoreći o nasleđu pape Franje, Medved je naglasio da ono nije uvek naišlo na razumevanje u Hrvatskoj. „Često sam polemisao s kolumnistima koji se pozivaju na katolički identitet, a papinu viziju Siromašne Crkve nazivaju marksizmom. To pokazuje duboku ideologizaciju našeg javnog prostora“, rekao je.

Kao crkveni istoričar podsetio je na poznatu krilaticu Ecclesia semper reformanda est – Crkva se uvek mora iznova reformisati. „Kroz istoriju su se mnogi zalagali za tu obnovu. Najpoznatiji među njima bio je sveti Franjo Asiški, koji je Crkvu vratio siromašnima kada se previše približila moći i feudalnim strukturama“, zaključio je Medved.