0
Postoji potencijalna opasnost da je Izrael postao meta još jedne opasne grupe. Naime, američki razarač oborio je u noći sa četvrtka na petak tri rakete u severnom delu Crvenog mora. Kako je Pentagon saopštio rakete su ispalili jemenski pobunjenici - Huti, a po američkim procenama, meta je bio Izrael. Ko su Huti i po čemu su još jedna noćna mora za Izrael.
Zemlja koja stoji „rame uz rame“ sa Palestinom i podržava Hamas u svojoj borbi je Iran. Nije tajna da upravo ta zemlje obezbeđuje oružje i neophodne potrepštine grupi Hamas, koja je izvršila invaziju na Izrael u subotu, 7. oktobra.
Iran takođe optužuju druge zemlje da podržava Hute, pokret koji se bori protiv većinske sunitske vlade u Jemenu od 2004. godine. Huti su preuzeli glavni grad Jemena – Sanu u septembru 2014. Preuzeli su kontrolu nad većim delom severnog Jemena do 2016, a državni zvaničnici i Sunitske države više puta su tvrdile da su Iran i njegov zastupnik Hezbolah Hutima obezbedili oružje, obuku i finansijsku podršku.
Međutim, iranski i zvaničnici Hezbolaha odbacili su te tvrdnje, dok su Sjedinjene Američke Države, zajedno sa Saudijskom Arabijom dostavile dokaze o iranskom transferu oružja grupi.
Huti su veliki klan koji potiče iz jemenske severozapadne provincije Saada. Oni praktikuju zejdijski oblik šiizma. Zejdi čine oko 35 odsto stanovništva Jemena.
Zejdijski imamat je vladao Jemenom 1.000 godina, pre nego što je svrgnut 1962. Od tada, Zejdi, lišeni svoje političke moći, bore se da obnove svoj autoritet i uticaj u Jemenu. Tokom 1980-ih, Huti su započeli pokret za oživljavanje zejdijskih tradicija, jer su smatrali da su ugroženi od strane propovednika koje finansira država. Međutim, nisu svi Zejdiji u skladu sa pokretom Huti.
Pobunjenici Huti sukobljavaju se sa jemenskom vladom više od jedne decenije. Od 2011. godine, pokret se proširio izvan svojih zejdijskih korena i suprotstavio se vladi. Pobunjenici su takođe počeli da sebe nazivaju „Ansarullah“ ili „Božja stranka“.
Politika Huta je nejasna i kontradiktorna. Prvobitna grupa je želela da imitira Hezbolah, da imaju vlast, a da zapravo ne vladaju.
Amblem Huta nudi pogled na stavove grupe. Sastoji se u od sledećih fraza – „Bog je veliki, smrt Americi, smrt Izraelu, prokletstvo Jevrejima, pobeda islamu“. Zejdijski koreni Huta ne diktiraju nužno njihov pristup politici. Njihovi lideri su tvrdili da ne pokušavaju da ožive zejdijski imamet, već da traže veću političku uključenost.
Pokret Huti se pojavio u severnom Jemenu 1990-ih, delimično, kao reakcija na sve veći finansijski i verski uticaj Saudijske Arabije. U novembru 2009. godine, Huti su prešli u Saudijsku Arabiju usred njihove pobune protiv centralne vlade Jemena. Saudijci su pokrenuli vazdušne napade protiv pobunjenika i upustili se u kopnene okršaje. Poginulo je više od 130 Saudijaca.
Sledeća velika runda borbi Saudijske Arabije i Hutija počela je u martu 2015. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) pokrenula je vazdušne napade na ciljeve Huta u Jemenu. Rat između Huta i Jemena se odugovlačio, uprkos naporima UN da posreduju u postizanju mira.
Tenzije između koalicije predvođene Saudijskom Arabijom i Iranom naglo su eskalirale 4. novembra 2017. godine, kada je balistička raketa ispaljena na međunarodni aerodrom Kralj Kalid u Rijadu. Huti su preuzeli odgovornost za napad. Saudijski ministar spoljnih poslova Adel al Džubeir nazvao je napad iranskim činom rata – „To je bila iranska raketa, koju je lansirao Hezbolah, sa teritorije koju su zauzeli Huti u Jemenu“. Iza tih optužbi stale su i Sjedinjene Američke Države.
Kao odgovor na napad, Saudijska Arabija je uvela skoro potpunu blokadu Jemena.
Situacija se dodatno pogoršala kada su Huti ubili bivšeg predsednika Alija Abdulaha Saleha 4. decembra 2017. Saleh se zvanično pridružio Hutima u maju 2015, kako bi im pomogao da steknu kontrolu nad većim delom severnog Jemena. Ali savez je bio na klimavim nogama. U avgustu je jedan od Salehovih savetnika upucan, a u decembru se Saleh javno odvojio od Huta, tražeći koaliciju predvođenom Saudijskom Arabijom. Nekoliko dana kasnije ubijen je u zasedi kraj puta.
Pročitajte još...
0
1
0
U 2018. godini, raketni napadi Huta na Saudijsku Arabiju postali su sve češći i žešći. Oštetili su saudijski naftni tanker iste godine u julu, a borbe su pogoršale ono što su Ujedinjene nacije nazvale „najgorom humanitarnom krizom na svetu“. Više od 23 miliona ljudi, što je 80 odsto ukupnog stanovištva Jemena, bila je potrebna humanitarna pomoć i zaštita.
Huti su proširili obim sukoba početkom 2022. godine, gađajući UAE dronovima i balističkim projektilima. Vojne snage Emirata i SAD presrele su dve balističke rakete koje su Huti ispalili prema Abu Dabiju 24. januara. Oko 2.000 američkih vojnika smeštenih u vazdušnoj bazi Al Dafra kao odgovor na napad ispalilo je rakete Patriot. Portparol Hutija upozorio je da su UAE „postali nesigurna zemlja“.