0
Javno tužilaštvo Evropske unije (EPPO) na svom čelu ima pravu zvezdu među pravnim stručnjacima, glavnu evropsku tužiteljku Lauru Koveši. Ova žena je zahvaljujući svom dugogodišnjem radu postala sinonim borbe protiv korupcije, prvo u svojoj zemlji, a onda i na nivou EU. Mnogi političari i zvaničnici bili su predmet njenih istraga, a evo nekih od najpoznatijih slučajeva.
PROČITAJTE JOŠ:
Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov je poslednji u nizu političara koji su se našli na njenom spisku. Borisov je priveden u četvrtak uveče, zajedno sa bivšim ministrom finansija Vladislavom Goranovim, bivšom šeficom vladine obaveštajne službe Sevdalinom Arnaudovom. Uhapšena je i bivša poslanica i bivša predsednica parlamentarnog odbora za budžet Menda Stojanova.
Specijalna operacija hapšenja odvijala se pod nadležnoštu Nacionalne polcije Bugarske i Evropskog tužilaštva. Glavna evropska tužitelja Laura Koveši posetila je Bugarsku nekoliko sati pre hapšenja Borisova. Tom prilikom je razgovarala sa premijerom Kirilom Petkovim.
Policija ističe da su pomenuta hapšenja deo velike istrage Evropskog tužilaštva u Bugarskoj u čak 120 slučaja. Ovo je najveća operacija koju vodi Evropsko tužilaštvo od njegovog osnivanja, a uhapšeni su bugarski političari najvišeg ranga, što se nije desilo u novijoj bugarskoj istoriji.
Ističe se da se istraga vodi u slučajevima za zloupotrebu novca EU u Bugarskoj u oblasti poljoprivrede, građevinarstva i javnih nabavki.
Hapšenje Gabrijele Žalac, bivše ministarke za regionalni razvoj i EU fondove i sadašnje članice predsedništva HDZ-a, uzburkala je strasti u Hrvatskoj sredinom novembra prošle godine. Ovo hapšenje osim lokalnog ima i evropski značaj – predstavlja dokaz da Evropsko javno tužilaštvo na čijem je čelu Laura Koveši radi svoj posao.
Žalac i još tri osobe uhapšene su pod sumnjom da su izvršili krivično delo tokom nabavke i izrade softvera za ministarstvo na čijem čelu je bila Žalac. Klupko je počelo da se odmotava 2019. godine kada su portal Telegram.hr i novinar Drago Hendl objavili seriju istraživačkih tekstova u kojima su otkrili da je Žalac preplatila pomenuti softver – umesto 2,9 miliona kuna (oko 385.000 evra) plaćen je 13 miliona kuna (oko 1.700.000 evra).
Za slučaj se zainteresovala Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO), a istraga koju su sproveli u saradnji sa hrvatskim vlastima dovela je do hapšenja Žalac i još tri osobe 10. novembra. Time je Žalac postala još jedan u nizu političara kojima je Koveši pokazala kako funcioniše Javno tužilaštvo Evropske unije koje je počelo sa radom 1. juna 2021. godine.
Na spisku političara protiv kojih je Koveši vodila slučajeve bio je čak i nekadašnji premijer Rumunije Viktor Ponta. Nakon četiri meseca istrage, Koveši je u septembru 2015. godine podnela optužnicu u kojoj je Ponta optužen za utaju poreza, proneveru i pranje novca tokom 2007. i 2008. godine kada je bio na funkciji državnog tužioca. Deo njegove imovine je zaplenjen – deo jedne kuće, stan i nekoliko računa u bankama.
Ponta je ubrzo je podneo ostavku, mada formalan razlog nije bila optužnica već veliki antivladini protesti koji su usledili nakon požara u noćnom klubu u Bukureštu gde je stradalo 32 ljudi, a povređeno više od 500. Lideri protesta su tvrdili da je do požara je došlo zbog raširene korupcije i slabih bezbedonosnih kontrola.
Nekoliko dana kasnije Ponta se povukao sa mesta premijera, a 2010. godine i sa mesta predsednika Socijaldemokratske partije. Ostavku na partijsku funkciju obrazložio je rečima da želi da dokaže svoju nevinost u postupku koji je protiv njega pokrenula Koveši. U januaru 2018. godine dobio je državljanstvo Srbije gde je prethodno tražio azil.
Viktor Ponta optužio je Koveši svojevremeno da je „totalno neprofesionalan tužilac koji pokušava da se proslavi izmišljanjem činjenica i neistinitih situacija od pre deset godina. Ovi komentari su objavljeni na njegovoj zvaničnoj stranici na Fejsbuu nakon optužnice u kojoj ga optužuju za falsifikovanje, pranje novca i utaju poreza.
Koveši je pre dolaska na čelo EPPO već privukla pažnju evropskih medija i javnosti beskompromisnom borbom protiv korupcije u Rumuniji. Pre imenovanja na funkciju prvog evropskog glavnog tužioca, Laura Koveši bila je glavni tužilac rumunskog Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije (DNA/DNK).
Pre toga je od 2006. do 2012. godine bila glavni tužilac Rumunije, pri Visokom kasacionom sudu. Po imenovanju, Koveši je bila prva žena i najmlađi generalni tužilac u istoriji Rumunije.
Ona je ujedno i jedini javni službenik koji je obavljao funkciju generalnog tužioca tokom celog svog mandata. Njen mandat je značajno povećao poverenje javnosti u institucije, kako u Rumuniji tako i u širom EU, a anketa iz 2015. godine je pokazala da oko 60 odsto Rumuna veruju DNA.
Laura Koveši je zbog svog posvećenog i poštenog rada, često bila meta kritika od strane nedakašnjih vlasti u svojoj zemlji. U jednom trenutku je morala da se suoči sa ozbiljnim optužbama, a dobila je i otkaz. Sve je počelo 2018. godine.
Rumunska vlada koju je predvodila Socijaldemokratska partija je osnovala Odeljenje za istragu sudskih prestupa radi istrage tužilaca. Ovaj potez kritikovala je Venecijanska komisija koja je smatrala da će to telo podrivati nezavisnost rumunskih tužilaca i poverenje javnosti u pravosuđe.
Optužili su Koveši za zloupotrebu položaja, primanje mita i lažno svedočenje. U martu 2019. godine pozvana je na saslušanje, da bi vrlo brzo postala osumnjičena u drugoj istrazi, gde je optužena za koordinaciju „organizovane grupe tužilaca“ koja je navodno nezakonito procesuirala.
Rumunski Viši kasacioni sud ju je smatrao nevinom, ali tadašnja vlada isterala je svoje i uspeli su da je otpuste. Evropski sud za ljudska prava 2020. godine utvrdio je da je otpuštanjem prekršeno njeno pravo na pravično suđenje, kao i pravo na slobodu govora.
Sa druge strane, u EU je bila jako cenjena zbog čega je bila pik broj jedan za prvog javnog tužioca EU. Tokom 2019. godine kada se njeno ime pojavilo kao glavnog kandidata na najveći otpor naišla je u rodnoj zemlji.
Nekadašnji ministar pravde Tudorel Toader najavio da Rumunija neće podržati njenu kandidaturu, čak optužio je EU zvaničnike da su bili „pogrešno informisani“ i „nesvesni zloupotreba“ koje je ona počinila u Rumuniji. Toader je bio taj koji je praktično prisilio nevoljnog predsednika Rumunije Klausa Iohanisa da u julu 2018. godine potpiše otkaz i ukloni je sa dužnosti.
BONUS VIDEO: Stambeni blok u Kijevu u ruševinama, evakuacija civila
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
