Guverneri regiona: U borbi protiv inflacije ne pomaže uvek podizanje referentnih kamatnih stopa

Viceguverner Hrvatske narodne banke Michael Faulend, govoreći o "monetarnoj politici u inflatornom okruženju", rekao je da je inflacija teška bolest i da je u toj zemlji oko 12 odsto, približno kao u evrozoni. "Prosečna inflacija je od 1993. godine do krize bila oko dva odsto, zahvaljujući stabilizacionom programu", rekao je Faulend.Dodao je da će Hrvatska, zahvaljujući tom programu, u evrozonu ući bez većih potresa i da će postati još stabilnija."Ulaskom u evrozonu postajemo prekookeanski brod, a sada smo mala barka", rekao je Faulend.U nekim zemljama kao što su Mađarska, Češka i Poljska u borbi protiv inflacije, kako je rekao, nije pomoglo ni podizanje referentnih kamata, jer je inflacija i pored toga rasla.Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić rekao je da je ta zemlja rešila sistemski problem nenaplativih kredita i da, posle primene stabilizacionih mera ima "snažne bankarske parametre", kao i da je monetarna politika najzdraviji deo privrede."Imamo dvocifrenu inflaciju i dvocifreni privredni rast, ali srećom ne i stagflaciju", rekao je Žugić.Jedan od uzroka inflacije u Crnoj Gori, prema njegovim rečima, je i neadekvatna struktura privrede, zasnovana na uslužnim delatnostima i "rastu zarada bez ekonomske logike".On je rekao da raste kreditna aktivnost banaka i da je za osam meseci ove godine bila 37 odsto veća nego u istom periodu prošle godine i 19 odsto veća u odnosu na najbolji period pre pandemije.Guvernerka Narodne banke Severne Makedonije Anita Angelovska Bežoska rekla je da je u toj zemlji inflacija oko 17 odsto i da je suzbijaju podizanjem kamatnih stopa."Inflacija je globalni problem koji utiče na sve zemlje, a pre svega na zemlje u razvoju. Očekivanja u pogledu rasta inflacije se povećavaju", rekla je ona.Guverner Banke Albanije Gent Sejko rekao je da ta zemlja ima nižu inflaciju nego EU jer nije povećavala cenu struje, ali da planira i da će inflacija i zbog toga rasti.On je rekao da je referentna kamata povećavana tri puta i da treba voditi računa da se ne ugroze interesi gradjana koji imaju kredite i čije će rate rasti.Istakao je da povećanje kamata nosi opasnost i za rast državnih dugova.Predsednica Izvršnog odbora AIK banke u Srbiji Jelena Galić rekla je da je bankarski sistem u Srbiji stabilan i likvidan i da su banke partneri privrede i centralne banke i da zajednički treba da se bore protiv inflacije i krize."Banke su transmisioni kanal izmedju monetarne politike i privrede. Podizanjem referentnih kamatnih stopa poskupljuju izvori finansiranja, ali će politika banke biti odgovorna i smanjivaće se marže", rekla je Galić.Dodala je da zemlje koje nisu u evrozoni moraju da vode računa i o stabilnosti kursa domaće valute kako ne bi dodatno uticale na rast inflacije.Galić je rekla da u kriznim vremenima treba obuzdati potrošnju i što je najvažnije usaglasiti monetarnu i fiskalnu politiku.BONUS VIDEO: Hrvatska slavi Dan pobede

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hrvatskaslavidanpobjeden1ik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3924936"]