Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao u utorak uveče da je "ekstremno teško" na istoku zemlje gde ruske trupa poslednjih nedelja teritoriju osvjajaju malo po malo, posebno blizu grada Bahmuta.

"Situacija na liniji fronta, posebno u regionima Donjeck i Lugansk ostaje ekstremno teška. To je bukvalno borba za svaki metar ukrajinske zemlje", rekao je Zelenski u večernjoj video-poruci građanima.

Oko uništebnog grada Bahmuta se mesecima vode žestoke borbe.

Ukrajinski grad Bahmut oko koga se mesecima vode borbe nije spreman da padne uprkos nedavnog ruskog napredovanja, rekao je šef paravojne organizacije Vagner Jevgenij Prigožin navodeći da je tamo "pokolj". 

"Nećemo uskoro slaviti", rekao je Prigožin, prenosi njegova pres služba preko Telegrama.

"Bahmut neće biti zauzet sutra, zato što tu ima snažan otopor, granatiranje, radi 'mašina za mlevenje mesa' ", rekao je on u osvrtu na velike gubitke na bojnom polju.

Grupa Vagner koja je regrutovala hiljade zatvorenika da se bore u Ukrajini, vodi napad na Bahmut od prošlog leta i nedavno je zauzela niz susednih mesta da pokuša da opkoli grad.

Opirnije u posebnoj vesti.

Još jedan britanski državljanin je poginuo u Ukrajini, objavilo je danas u Londonu Ministarstvo spoljnih poslova.

To je osmi Britanac koji je izgubio život u Ukrajini tokom ruske invazije koja je počela pre gotovo godinu dana, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

"Pružamo podršku porodici britanskog državljanina koji je umro u Ukrajini i u kontaktu smo sa lokalnim vlastima", rekao je portprol Ministarstva. Nisu objavljene okolnosti pod kojima je taj Britanac izgubio život. 

Od početka ruske invazije 24. februara 2022. jedan broj Britanaca je otišao u Ukrajinu da bi se borili na njenoj ili učestvovali u humanitarnim operacijama.

Medju njima su bili i Kristofer Peri i Endru Begšo, koji su poginuli dok su pokušavali da sprovedu humanitarnu evakuaciju iz grada Soledara, u velikoj meri razorenog artiljerijom, gde su se vodile teške borbe početkom januara ove godine.

Njihova tela vraćena su u okviru razmene zatvorenika izmedju Kijeva i Moskve, navele su ukrajinske vlasti.

Velika Britanija će tačno u 11.00 sati po GMT 24. februara održati nacionalni minut ćutanja povodom godišnjice rusog napada na Ukrajinu, najavila je Vlada. Očekuje se da će premijer Riši Sunak predvoditi ceremoniju na kojoj će se odati počast "hrabrosti i otpornosti" ukrajinskog naroda.

Rusija drži najmanje 6.000 ukrajinske dece, a verovatno i mnogo više, na lokacijama na Krimu i Rusiji pod ruskom kontrolom za primarnu svrhu „političkog prevaspitavanja“, navodi se u izveštaju koji je podržan od SAD objavljenom u utorak. U izveštaju se navodi da su istraživači sa Univerziteta Jejl identifikovali najmanje 43 kampa i druge vrste objekata za smeštaj ukrajinske dece koji su deo „sistemske mreže velikih razmera“ kojom upravlja Moskva od njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Među njima su deca sa roditeljima ili pod jasnim starateljstvom, deca koja Rusija smatra siročadima, deca koja su bila pod nadzorom ukrajinskih državnih institucija pre invazije i ona čije je starateljstvo nejasno ili neizvesno zbog rata, navodi se u saopštenju. „Čini se da je primarna svrha logora koje smo identifikovali političko prevaspitavanje“, rekao je Natanijel Rejmond, jedan od istraživača, na brifingu za novinare.

Neka deca su stavljena kroz sistem i usvojena od strane ruskih porodica ili su preseljena u hraniteljstvo u Rusiji, navodi se u izveštaju. Najmlađe dete koje je zabeleženo u ruskom programu imalo je samo četiri meseca, a neki kampovi su pružali vojnu obuku deci od 14 godina, rekao je Rejmond i dodao da nisu pronađeni dokazi da su deca kasnije učestvovala u borbama.

Opirnije u posebnom tekstu.

Bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je za Skaj njuz da se pokazalo da je svako ko je mislio da će se Rusi predati "nije u pravu". On je dodao da su sve manje zalihe municije u zemljama članicama NATO-a jasan „odraz nedostatka opšte strategije“.

„Lista beskrajnih sistema naoružanja nije strategija, već razvoj vaših ciljeva i načina na koji možete da ostvarite te ciljeve jeste, a to uključuje procenu vaše sposobnosti da ostvarite ciljeve. Svako ko je mislio da će Rusi povući se grdno je prevario, “, primetio je Bolton.

„Mi samo reagujemo iz dana u dan, a ne razmišljamo unapred“, nastavio je. On tvrdi da su zapadne zemlje „premalo potrošile na nacionalnu bezbednost od raspada Sovjetskog Saveza“. „Sada smo suočeni sa još jednim problemom, kako je rekao generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, novom ruskom ofanzivom“, zaključio je on.

Trenutno nema znakova da Rusija gomila avione za potencijalni veći vazdušni napad, izjavio je danas američki ministar odbrane Lojd Ostin, nakon sastanka s ministrima odbrane NATO.

"Trenutno ne vidimo da li Rusija gomila svoje avione za neki masovni vazdušni napad", rekao je Ostin u Briselu, a preneo Rojters. Dodao je da zna da Rusija ima značajan broj aviona.

"Zato smo naglasili da moramo da učinimo sve što možemo kako bi Ukrajina dobila što više protivvazdušne odbrane", istakao je Ostin Američki ministar odbrane izjavio je da očekuje da će Ukrajina na proleće izvesti ofanzivu protiv Rusije. Takođe je rekao da Moskva uvodi niz novih trupa na bojno polje, ali da su "mnogi loše obučeni i opremljeni".

Američka vojska razmatra da pošalje Ukrajini oružje i više od milion komada municije zaplenjene od boraca u Jemenu koje podržava Iran, preneo je danas Rojters.

Američki zvaničnici saopštili su da planiraju da Ukrajini pošalju više od 5.000 jurišnih pušaka, 1,6 miliona komada municije za malokalibarsko oružje, mali broj protivtenkovskih projektila i više od 7.000 detonatora zaplenjenih poslednjih meseci u blizini obale Jemena od krijumčara za koje se sumnja da rade za Iran.

Rusija će u okviru specijalne operacije u Ukrajini rešiti sve zadatke koje je postavio predsednik Vladimir Putin, saopštio je zamenik šefa administracije ruskog predsednika Sergej Kirijenko.

Norveške obaveštajne službe su primetile da se ne može isključiti eskalacija lokalizovanog rata u širi sukob koji uključuje Sjedinjene Države, NATO i Norvešku.

Dodaju da su ratni brodovi Severne flote redovno izlazili na more sa nuklearnim oružjem u doba hladnog rata, ali je ovo prvi put da je savremena Rusija to učinila, prenosi Politiko.

Ne isključuju potencijalnu eskalaciju

Iako Rusija takođe ima podmorničke kapacitete, anti-satelitsko oružje i sajber sposobnosti koje bi mogle da ugroze Norvešku i vojnu alijansu NATO-a, taktičko nuklearno oružje je „posebno ozbiljna pretnja u nekoliko operativnih scenarija u koje bi mogle da budu uključene zemlje NATO-a“, navodi se u izveštaju.

Norveška obaveštajna služba je takođe napomenula da se ne može isključiti eskalacija lokalizovanog rata u širi sukob koji uključuje Sjedinjene Države, NATO i Norvešku. Eksperti obaveštajnih službi ocenili su da će Rusija održavati, modernizovati i razvijati svoj nuklearni arsenal, ali ne očekuju značajnije promene ruske nuklearne doktrine u narednim godinama.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg obratio se novinarima u Briselu nakon američkog ministra odbrane Lojda Ostina i vrhovnog komandanta američke vojske Marka Milija, koji su kazali da je ruski predsednik Vladimir Putin napravio dve velike strateške greške.

"Pre svega, potcenio je snagu i hrabrost ukrajinskog naroda i Oružanih snaga Ukrajine. Drugo, potcenio je jedinstvo i odlučnost NATO-a i njegovih saveznika", rekao je Stoltenberg i dodao da NATO i njegovi saveznici pružaju "neviđenu podršku Ukrajin“.

Stoltenberg je ponovio da će NATO nastaviti da podržava Ukrajinu „koliko god bude potrebno“, nešto što su i Ostin i Mili rekli to pre njega.