Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Interaktivna mapa udela zaraženih pokazuje fluktacije u broju obolelih i preminulih od 3. marta do danas, a upravo ove mape najbolje pokazuju da li su restriktivne mere koje su evropske zemlje implementirale u drugom talasu, dale rezultate.

Oksfordski univerzitet napravio je interaktivnu mapu koja pokazuje, između ostalog, i udeo novozaraženih u odnosu na broj testiranih.

Na Nova.rs mogli ste da čitate i kako je broj preminulih fluktuirao u Srbiji i bivšim SFRJ republikama, kao i da li su restriktivne mere u Evropi smanjile smrtnost, a iste mape koje prate podatke Univerziteta Džons Hopkins o broju zaraženih i preminulih sada pokazuju da će izgleda biti potrebno još vremena da mere koje su evropske zemlje na početku drugog talasa implementirale daju rezultate, iako je pristup u većini evropskih zemalja sada agresivniji nego proletos.

Danas su svet obišle vesti da nemačka kancelarka Angela Merkel nastoji da za praznike pooštri uvedene mere, ali i da se pojačanje restrikcija sprema i u Švedskoj, zemlji koja je kroz čitavu pandemiju izazivala kontroverze zbog svog relaksiranog pristupa.

Mapa pokazuje da je broj novozaraženih na dnevnom nivou i dalje svejedno procentualno manji od broja novozaraženih u Sloveniji, iako Nemačka poslednjih dana beleži rekordne brojeve zaraženih i preminulih.

Foto: ourworldindata.org

Dojče vele piše da Nemačka, nažalost, više nije uzor za borbu protiv korone kakav je definitivno bila u prvom talasu.

U drugi talas pandemije korone Nemačka je krenula delimičnim zatvaranjem. Ali, izgleda da to ne funkcioniše. Sve više ljudi se inficira, sve više na žalost umire.

Početkom novembra zatvoreni su svi restorani, kafići, barovi, kao i pozorišta, bioskopi, teretane i još mnogo toga. Ali, prodavnice su ostale otvorene, škole i obdaništa rade potpuno normalno.

Pročitajte još:

Ograničenja uvedena delimičnim lokdaunom slede ideju da se zabrani sve u čemu ljudi uživaju i što se povezuje s provođenjem slobodnog vremena, ali da se ekonomija što je moguće više poštedi. Ljudi bi trebalo da rade, a ostatak vremena najbolje da provode kod kuće.

Proletos je maksimalan broj novozaraženih bio oko 6.000 dnevno, a trenutno novih infekcija ima gotovo četiri puta toliko za 24 sata. U bolnicama, na odeljenjima intenzivne nege, trenutno je više od 4.000 pacijenata s kovidom 19. Proletos ih je u najgorem periodu bilo oko 2.850. U čitavoj Nemačkoj po bolnicama prosečno imaju još tri slobodna kreveta za intenzivnu negu. Prema navodima Saveza za intenzivnu medicinu (DIVI), svaki drugi pacijent koji je na respiratoru – umre u bolnici.

Iako se broj novozaraženih na dnevnom nivou u Nemačkoj percipira kao izutetno visok, mape jasno pokazuju da je to i dalje značajno manje od udela novozaraženih u našoj zemlji ili kod naših suseda. Dok je taj procenat u Nemačkoj oko 10, u Srbiji i Hrvatskoj bliži je cifri od 40, makar prema zvaničnim podacima.

Foto: ourworldindata.org

Situacija je od Srbije i Hrvatske nešto bolja u Sloveniji i Slovačkoj.

Skoro svi odrasli stanovnici Slovačke, kao i tinejdžeri, testirani su početkom novembra na kovid19 brzim antigen testom. Iako je testiranje dobrovoljno, oni koji ga odbiju, moraju ostati kod kuće 10 dana. U suprotnom, biće novčano kažnjeni sa čak 1600 evra.

Kada je reč o pozitivnim na koronavirus, njihov broj je u Slovačkoj od septembra u porastu. Po poslednjim podacima (od 7. novembra), zabeleženo je 2.579 novih slučajeva zaraze, a 34 osobe su preminule. Ukupno je u Slovačkoj do sada od posledica koronavirusa preminula 351 osoba.

I nakon masovnog testiranja, u Slovačkoj će i dalje biti zabranjena masovna okupljanja, obavezno je nošenje maski, kao i poštovanje ostalih mera.

Foto: ourworldindata.org

U Sloveniji se u međuvremenu povela polemika o tome treba li pooštravati mere ili ne. Slovenija je, inače, u jednom trenutku imala najstrože mere u regionu.

Iz sveta i regiona čitajte i:

Ako pobornici sve strožih i strožih mera tvrde kako je potpuno sigurno da radikalne epidemiološke mere deluju (iako nije najjasnije šta sve traže), trebalo bi da jasno odgovore na pitanje zašto su i tokom prvog i drugog talasa koronavirusa, zemlje koje su imale jako stroge mere prošle vrlo loše kad je u pitanju smrtnost. Sada, u drugom talasu pandemije, ponavlja se da pojedine zemlje kad je u pitanju usporavanje broja slučajeva (što predodređuje broj smrti) nemaju bolje rezultate nego zemlje sa slabijim merama.

Hrvatska se prema strogosti svojih mera od 1. oktobra do danas nije ni približila poprilično radikalnom parcijalnom lokdaunu u Sloveniji, niti Slovačkoj, koja je postala poznata u svetskim razmerama jer je sprovela masovno testiranje svojih građana. Posebno velika razlika u strogosti hrvatskih mera u odnosu na slovačke i slovenske bila je od zadnje nedelje oktobra do kraja druge nedelje novembra.

S obzirom na to da epidemiolozi govore kako se rezultati strogih mera moraju videti u 2-3 nedelje, to znači da bi do danas i Slovačka i Slovenija trebalo da imaju mnogo bolju epidemiološku situaciju kad govorimo o usporavanju zaraze. Međutim, nije baš tako.

Vlada bi danas ponovo trebalo da odluči kako da obuzda drugi talas epidemije, jer dugotrajna “blokada” nije donela očekivane rezultate.

 

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (1)