0
Pre tačno godinu dana, 7. oktobra 2023. godine, svet je svedočio izbijanju jednog od najkrvavijih sukoba u novijoj istoriji Bliskog istoka. Na taj dan, palestinska militantna organizacija Hamas pokrenula je masivan napad na teritoriju Izraela, koji je rezultirao smrću oko 1.200 ljudi i otmicom više od 250 talaca. Ovaj napad, koji je uključivao upade preko granice, raketne napade i masakre civila, označio je početak rata u Gazi, koji je ubrzo eskalirao i doveo do ozbiljnih posledica po region.
Izrael je, nakon ovog napada, proglasio ratno stanje i započeo intenzivne vojne operacije protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Vlada u Tel Avivu obećala je da će uništiti Hamas, organizaciju koju smatraju odgovornom za napad i koja kontroliše Pojas Gaze od 2007. godine. Vojna ofanziva Izraela bila je fokusirana na eliminaciju vojne infrastrukture Hamasa, ali i na suzbijanje drugih militantnih grupa, uključujući Hezbolah, koji se aktivirao u južnom Libanu i započeo raketne napade na severne delove Izraela kao odgovor na eskalaciju sukoba.
PROČITAJTE JOŠ:
U prvim nedeljama sukoba, izraelske snage su sprovele stotine vazdušnih udara na ciljeve u Gazi, uključujući skladišta oružja, vojne baze, tunele i domove vođa Hamasa. Međutim, u tim napadima poginulo je i mnogo civila, što je izazvalo osude međunarodne zajednice. Civili su postali kolateralna šteta u sukobu koji se vodio u jednoj od najgušće naseljenih oblasti na svetu, gde su granice između vojnih i civilnih ciljeva često nejasne. Procene govore da je tokom prvih meseci rata stradalo više hiljada ljudi, među kojima je veliki broj žena i dece.
Sukobi su se ubrzo proširili i na druge delove regiona, a posebno na Liban. Hezbolah, militantna grupa koja deluje u Libanu, uključila se u sukob lansiranjem raketa na severne delove Izraela, dok su izraelske snage uzvratile napadima na ciljeve u Libanu. Ova eskalacija sukoba izazvala je zabrinutost da bi rat mogao proširiti na širi region, uključujući Siriju, Irak i Iran, te dovesti do još veće destabilizacije Bliskog istoka.
Osim sukoba između Izraela i Hamasa, rat u Libiji takođe je bio tema zabrinutosti. U to vreme, Libija se borila s unutrašnjim sukobima i političkom nestabilnošću, a pridruživanje Hezbolaha u sukob je dodatno zakomplikovalo situaciju. Regionalni akteri, uključujući i Iran, iskoristili su ovaj sukob kao priliku za jačanje svojih uticaja u regionu, čime je izazvana nova tenzija.
Međunarodna zajednica našla se pred izazovom kako da odgovori na ovu krizu. Dok su zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, pružile političku i vojnu podršku Izraelu, mnoge druge države i međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija, pozvale su na prekid neprijateljstava i poštovanje međunarodnog humanitarnog prava. Kritike su posebno bile usmerene na disproporcionalnu upotrebu sile i civilne žrtve u Pojasu Gaze.
Kako je rat odmicao, humanitarna kriza u Gazi postajala je sve teža. Desetine hiljada ljudi su izgubile svoje domove, dok su bolnice bile preplavljene ranjenima, često bez osnovnih sredstava za lečenje. Izrael je blokirao pristup Gazi, što je otežalo dostavu hrane, lekova i druge pomoći. Organizacije za ljudska prava su upozorile da bi posledice ovog sukoba mogle ostaviti trajne ožiljke na palestinskom stanovništvu.
U međuvremenu, Hamas je, uprkos intenzivnim napadima, uspeo da održi kontrolu nad velikim delom Gaze, koristeći mrežu podzemnih tunela i mobilnih jedinica za izbegavanje direktnih sukoba s izraelskim snagama. Ovaj ratni status quo trajao je mesecima, dok su diplomatski napori da se postigne primirje bili bez uspeha.
Godinu dana kasnije, sukob je još uvek daleko od rešenja. Ovaj sukob je još jednom pokazao koliko je kompleksan i teško rešiv konflikt između Izraela i Palestine, koji već decenijama destabilizuje Bliski istok.
