Godinu dana od misteriozne smrti Alekseja Navaljnog: Gde je danas ruska opozicija?

Uprkos opasnosti od hapšenja, preko 1.000 ljudi okupilo se na njegovom grobu u Moskvi kako bi mu odalo počast. Njegova majka, Ljudmila Navaljna, u kratkom govoru na groblju ponovila je poziv na pravdu, jasno rekavši da „ceo svet zna ko je naredio njegovo ubistvo“. Iako su komemoracije održane širom sveta, u Rusiji javno pominjanje Navaljnog i dalje nosi rizik od represije – njegovo ime, kao i ime njegovog Fonda za borbu protiv korupcije, označeni su kao „ekstremistički“.

Njegova supruga, Julija Navaljna, koja sada živi u egzilu, objavila je da se radi na spomeniku za njegov grob. „To će biti mesto nade i snage za sve one koji sanjaju o divnoj Rusiji budućnosti“, rekla je u nedavnom obraćanju. Nada se da će njegov grob postati simbol otpora Putinu i podsetnik da oni koji se protive režimu – nisu sami.

Da li je opozicija umrla s Navaljnim?

Navaljni je godinama bio Putinov najveći politički rival – harizmatičan, hrabar i neumoran u svojoj borbi protiv korupcije. Međutim, danas su čak i njegovi advokati završili u zatvoru kao „ekstremisti“, dok su mnogi saradnici pobegli iz zemlje, u strahu za sopstvenu bezbednost. Oni koji su ostali, ućutkani su pretnjama i represijom.

Ruska opozicija danas ne može da funkcioniše na način na koji je to činila pre samo nekoliko godina. S obzirom na to da je Putin daleko od poraza u ratu protiv Ukrajine i da čak učestvuje u pregovorima sa Donaldom Trampom o mogućem mirovnom sporazumu, pitanje je da li u Rusiji uopšte postoji prostor za opoziciju.

Režim koji guši svaki otpor

Deset godina pre Navaljnog, još jedan opozicioni lider, Boris Njemcov, ubijen je na mostu nedaleko od Kremlja, dok je Putinov rejting bio na vrhuncu zbog aneksije Krima. Taj trenutak označio je novu eru represije, u kojoj su neistomišljenici javno etiketirani kao „izdajnici“.

Navaljni je, uprkos svemu, uspeo da privuče milione pristalica, posebno među mladima, koristeći društvene mreže i antikorupcijske istrage. Međutim, nakon što je preživeo trovanje novičokom 2020. godine, bilo je jasno da se režim neće zaustaviti. Kada se vratio iz Nemačke, odmah je uhapšen – i nikada nije izašao iz zatvora.

Njegovi saradnici, poput Ksenije Fadeeve, koja je vodila njegov štab u Tomsku, danas su u izgnanstvu ili iza rešetaka. „Navaljni bi mogao da napravi razliku da su ga pustili u zamenu za ratne zarobljenike,“ kaže Ksenija. „Njegov glas bi bio snažan, a opozicija bi imala veći uticaj.“

Danas u Rusiji gotovo da nema otvorenog otpora. Vladimir Kara-Murza, koji je osuđen na 25 godina zatvora zbog osude rata u Ukrajini, jednom je rekao: „Nije stvar u tome da nema ljudi sa harizmom Navaljnog. Problem je u tome što je opozicija potpuno kriminalizovana.“

Navaljnijev tim i dalje deluje iz egzila. Dok jedna strana lobira za strože sankcije protiv Putinovog režima, druga pokušava da razotkrije korupciju u Kremlju. Njihov nedavni dokumentarac o Igoru Sečinu, bliskom Putinovom savezniku, pogledalo je skoro dva miliona ljudi u roku od deset dana. Međutim, zbog strogih zakona, Rusi takve sadržaje mogu pratiti samo putem VPN-a i retko se usuđuju da ih javno komentarišu.

Pored političke represije, problem je i to što opozicija nema jedinstvo. Rivaliteti i lične svađe iz prošlosti sada su još izraženiji u egzilu. „Možemo se raspravljati kada u Rusiji počne demokratija. Do tada, imamo isti cilj i istog neprijatelja – on sedi u Kremlju“, upozorava aktivistkinja Anastasija Burakova.

Međutim, postoji još jedno ključno pitanje: da li uopšte postoji potražnja za liberalnom opozicijom u Rusiji?

Prema analitičarki Tatjani Stanovoj, Putin ne dobija podršku zato što je voljen, već zato što se smatra „najjačim igračem“ u trenutku kada se Rusija oseća ugroženom. „Nije stvar u tome da narod voli Putina, već u tome da veruju da je on jedini sposoban da ih zaštiti“, objašnjava ona.