Frans enfo: Da li Tramp može jednostrano da povuče SAD iz NATO

Trampova pretnja nije ništa novo, a on je u sredu, 1. aprila, ponovio nameru da povuče SAD iz NATO, motivisan odbijanjem članica Atlantskog saveza da se pridruže njegovom ratu protiv Irana.

Tramp je već izrazio, tokom svog prvog mandata, želju da se povuče zemlju iz NATO, organizacije koju čine 32 zemlje, stvorene 1949. godine.

Kao predsednik SAD, Tramp ne može jednostrano povući zemlju iz Severnoatlantskog sporazuma, jer mu to sprečava zakon koji je Kongres usvojio 2023. godine. 

Taj zakon predviđa da se takva mera može preduzeti samo uz saglasnost dve trećine od 100 senatora, ili usvajanjem posebnog zakona u Kongresu. 

Pre pokretanja takvog procesa, američki predsednik je takođe dužan da se konsultuje sa Odborom za spoljne odnose Senata i sa Predstavničkim domom. Takođe ih mora pismeno obavestiti o razmatranju ili odluci o povlačenju, najmanje šest meseci pre preduzimanja akcije.

Taj zakon je usvojen za vreme demokratskog predsednika Džoa Bajdena kako bi se zaštitilo članstvo SAD u NATO, navodi Frans enfo ocenjujući da je to bilo svojevrsno iščekivanje povratka Donalda Trampa na vlast. 

Ironično, u to vreme, zakon je zastupao Marko Rubio sadašnji državni sekretar SAD. U nedavnom intervjuu za konzervativni kanal Foks njuz, Rubio, koji je sada otvoreni kritičar Atlantskog saveza, rekao je da će SAD verovatno preispitati svoju ulogu u NATO, kada se sukob u Iranu završi.

"NATO jednostavno želi da ima snage u Evropi da brane Evropu. Ali kada nam je potrebno da nam naši saveznici dozvole da koristimo njihove vojne baze, njihov odgovor je - ne. Pa zašto smo onda u NATO?", pitao je Rubio.

S obzirom na trenutni sastav Senata, male su šanse da će američki parlamentarci odobriti povlačenje iz NATO dvotrećinskom većinom. 

Gornji dom američkog Kongresa sastoji se od 45 demokrata, dva nezavisna poslanika i 53 republikanca, od kojih bi većina bila protiv izlaska iz Alijanse, rekao je Romuald Skiora, saradnik istraživač u Institutu za međunarodne i strateške odnose (IRIS) i direktor Američke političke i geostrateške opservatorije.

Čak i uz jednoglasnu podršku republikanskih senatora, najmanje 14 demokrata bi moralo da glasa za meru da bi se dostigao potrebni prag odobrenja. Taj scenario je malo verovatan, s obzirom na reakciju lidera demokrata u Senatu na izjave Donalda Trampa.

"Mogu vam obećati ovo: Senat neće glasati za izlazak iz NATO-a i napuštanje naših saveznika samo zato što je Tramp uznemiren što nisu pratili njegov nepromišljeni rat", rekao je nedavno Čak Šumer, prvi čovek američkih demokrata u Senatu.

Međutim, neki strahuju da će Tramp ignorisati taj zakon i da će možda pribeći drugačijoj opciji.

Iako se čini da je zvanično povlačenje SAD iz NATO teško zamisliti i sprovesti, Trampu to zapravo "nije potrebno da bi nezvanično napustio Alijansu", ocenio je stručnjak za američku politiku Aliks Franžel-Alv.

Konkretno, američki predsednik bi mogao neformalno da se povuče, zatvaranjem američkih vojnih baza u Evropi, čime bi ugrozio podršku Ukrajini, ili odbijanjem da deli obaveštajne podatke sa svojim saveznicima. I sve to bez konsultacija sa Kongresom.

Štaviše, Tramp, svojom retorikom, mogao bi da potkopa američke bezbednosne garancije NATO.

"Kao šef oružanih snaga SAD, Tramp bi mogao da izjavi da napad na zemlju NATO neće izazvati vojni odgovor SAD", jer ga ništa ne primorava na to, rekao je još jedan stručnjak Marten Kansez.

Član 5 sporazuma NATO predviđa da oružani napad na članicu Alijanse obavezuje potpisnice da pomognu svom savezniku, "preduzimanjem akcija koje smatraju neophodnim". 

Međutim, sporazum ne zahteva vojni odgovor, rekao je Kansez i dodao da bi SAD stoga mogle da ostanu u NATO, a da više ne deluju u odbrani svojih saveznika.

Prema navodima analitičara, Tramp zapravo nema interes da napusti ovu Alijansu, koja je "poluga pritiska na Evropljane da se usklade sa njegovom politikom, posebno njegovom vojnom operacijom na Bliskom istoku".

Oni su dodali da NATO "donosi ogromne količine novca SAD kroz kupovinu oružja", dodao je Frans enfo.