0
Finska je danas zvanično postala 31. članica NATO-a.
Uskoro se očekuje i da zastava Finske bude podignuta u sedištu Alijanse.
Ovim činom dužina granice Rusije sa državama članica NATO se sada udvostručila.
Portparol Kremlja Dmitirj Peskob ranije je upozorio da će Rusija „budno pratiti“ dešavanja u Finskoj, jer je, prema njegovim rečima, širenje zapadne alijanse „kršenje ruske bezbednosti i nacionalih interesa“, piše BBC.
Finska sa Rusijom deli istočnu granicu od 1.340 kilometara, a zvanično je podnela zahtev za pridruživanje NATO-u, prošlog maja, zajedno sa Švedskom.
Prethodno su obe zemlje usvojile politiku nesvrstanosti, ali nakon invazije na Ukrajinu, izabrali su zaštitu NATO alijanse, koji je stava – „napad na jednu članicu je napad na sve“.
To znači da ukoliko Finska bude napadnuta, biće napadnute sve članice NATO-a. Tako bi sve članice, uključujući i Sjedinjene Američke Države, pritekle u pomoć.
Ruska invazija je izazvala porast finskog javnog mnjenja za ulazak u NATO za 80 odsto.
„Ovo će Finsku učiniti bezbednijom, a NATO jačim“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da je u iskušenju da kaže da je za ulazak Finske u NATO zaslužan Putin.
Švedska za sada „na čekanju“
Kandidatura Švedske je zastala zbog protivljenja Turske.
Naime, predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da neće prihvatiti članstvo dok se ne reše sporovi sa Stokholmom.
On optužuje Stokholm da prihvata kurdske militante i dozvoljava im da demonstriraju na ulicama.
Takođe se još čeka da Mađarska odobri švedsku kandidaturu, ali je Stoltenberg rekao da će se NATO pobrinuti da Švedska postane sledeća članica alijanse.
Ulazak u NATO i ruska reakcija
Put Helsinkija ka pridruživanju trajao je manje od godinu dana, a ceremonija se poklapa sa 74. godišnjicom osnivanja NATO alijanse 1949. godine.
Kremlj je saopštio da je Rusija bila prinuđena da preduzme kontramere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost, taktički i strateški, ali su istakli da Rusija nikada nije imala nesuglasice sa Helsinkijem, kao što je to bio slučaj sa Ukrajinom.
U međuvremenu, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je u utorak da je ruski balistički raketni sistem kratkog dometa Iskander-M predat Belorusiji i da je sposoban da nosi nuklearno oružje.
Jens Stoltenberg rekao je da u Finskoj neće biti stacioniranih NATO trupa bez saglasnosti vlade u Helsinkiju.
NATO će sada imati sedam članica na Baltičkom moru, što će dodatno izolovati ruski priobalni pristup Sankt Peterburgu i Kalinjingradu.
Pročitajte još:
Dmitrij Peskov rekao je da će Rusija pažljivo pratiti na koji način NATO koristi finsku teritoriju.
„U smislu postavljanja sistema naoružanja i infrastrukture, jer će biti blizu naših granica, što je potencijalna pretnja“.
„Na osnovu toga biće preduzete odgovarajuće mere“, rekao je portparol Kremlja.
BONUS VIDEO Finska i Švedska pred vratima NATO – Rusija preti odgovorom
